Gladstone

Kad sam izašla iz tramvaja na Dufferin-u bila sam ubeđena da je mesto odmah tu negde. Nakon dobrih deset minuta hoda nije ga bilo. Prolazili su kraj mene i ja kraj njih šareni ljudi koji žive u Parkdale-u. Nekada davno ovo je bio dobrostojeći kraj, ili bar neki njegovi delovi. Zatim je propao, ali baš propao, kao da mu je izmaklo tlo pod gradnjom, iako su temelji kuća izdržali. Droge i prostitucija, par koji često dobija spotlight, ali niko ne želi da gleda, sigurno ne svakog dana i po svakom svetlu, se drže kao onaj nezaboravni par u nezaboravnoj sceni iz ‘Noćnog portira’ koja proganja do kraja svih dana i nakon samo jednog gledanja. Mnogo se toga desilo što je dovelo do te scene, kao što se mnogo toga dešava.

Posle decenija sve dubljeg poniranja, počeli su da duvaju vetrovi profita ovim ulicama, dobro obučeni biznismeni su se prihvatili i metli, bar za snimanje, i krenulo je raščišćavanje. Odmah su počeli da se bune oni koji podržavaju i daju tanjir supe bednicima nastanjenim u kućama koje ni dobri temelji nisu mogli da sačuvaju od nebrige i razornog daha razorenih ljudi koji su se tu nastanili i koje bi , da su mogle, davno batalile i temelje i postojanost i pobegle glavom bez obzira pred užasima koji su se parkirali među njihove zidove. Kao da je lako nastaviti da stojiš uspravno uprkos svemu. I umetnici su tu, koje su sve skuplje najamnine istočno od kraja gurale sve više na ovu stranu su podigli glas, da će kraj izgubiti svoju autentičnost, i flavour. Okay, ako se to tako zove. Najgori deo gentrifikacije, koja je jedna od sveobuhvatnih reči ovog vremena, nije sama promena koju ljudi ni kad im je jako loše u svojoj destilovanoj suštini evolucije ne vole. Probaj ti da se stalno menjaš i prilagođavaš a da bi preživela. I kad ti ne ide dobro, sve oko tebe ti se podsmeva. Gentrifikacija je prosto skupa. Onima koji nemaju para, naravno. Na drugoj strani nejednačine, stvari su prilično isplative.

I sa tim novim nanosima keša, kraj je i dalje pohaban i veruje da je originalni flavour sada samo bolje začinjen raznovrsnošću koju unose kreativni tipovi u pokušajima da zarade i u tome nađu nešto više smisla. Ja nemam mišljenje po tom pitanju. Sâm ukus je promenljiv, ali daleko važnije stvari se menjaju svuda oko mene. Hod Queen ulicom u 10-11 uveče u tom delu nije ništa strašno. Ima ljudi, i onih kojima je zube pojeo crack, i onih koji su lepi i dobro obučeni, ali nije retko da se oni bezubi nasmeše, udele i kompliment u prolazu, i uhvatiš zatim i sebe kako se smešiš.

Da nisam našla mesto je bilo olakšanje. Izašla sam iz više razloga, od kojih su svi bili dobri, ali postojao je jedan razlog zbog koga mi se nije išlo. Prilično je neobično kako jedan glas protiv može da poremeti gomilu dobrih glasova. Umorna sam od sopstvenih tendencija. Ne samo što tendencije skupo koštaju – sve košta – prosto sam umorna od svog karaktera.

Postalo mi je jasno da je mesto verovatno bilo na drugoj strani ulice, gde nisam ni bacila pogled, jer su Google mape tako dobre i detaljne i sateliti sve snimaju da je postalo neophodno uvesti malo običnog ljudskog nereda i prosto promašiti stranu ulice. Šetnja je prijala i kad sam stigla do Lansdowne ulice, prešla sam na drugu stranu da sačekam tramvaj i vratim se malo nazad, jer je tamo bio Gladstone. U povratku nisam ni bacila pogled da vidim šta sam promašila. Sve košta ali nije sve važno.

Gladstone je te večeri imao standardan repertoar i jedan tipičan za Gladstone ali ne po standardima. Great Canadian Burlesque, su dali naziv okupljanju organizatori, i progam je već uveliko krenuo kad sam ušla. Gledala sam tu već jednom ili dvaput nešto slično, i bilo je zanimljivo kao što stvari umeju da budu zanimljive zato što nisu važne van tih par sati koje se sa njima provedu i ne koštaju puno. Očito se dešava revival burleski po svetu, bar ovom svetu koji pronalazi načine da rastera dosadu, iako mi oživljavanje tradicija izmami osmeh samo povremeno. Devojke na sceni su mlade, većinom zaobljene, sa širokim kukovima, teškim grudima, i kostimi su crni ili crveni, ima puno čipke i mesa, šljaštećeg praha zalepljenog na kožu i rasutog po vazduhu, i mada izgleda da se svako na sceni zabavlja nisu svi nastupi dobri. Izuzetak su jedan mladić koji je odglumio dobro osmišljen i izveden akt i jedna devojka u kostimu iz ’40-ih sa hulahopom. Ima nastupa na ivici vulgarnosti, ali poenta oživljavanja ovakvih tradicija je (pretpostavljam) neprolazni appeal kemp stila u kome sve može da se podvrgne parodiji, ili podsmehu – koji nisu ista stvar. Neki od aktera na sceni prosto žive svoj egzibicionizam, što samo povremeno zađe u umetnost – sâm egzibiconizam, samo puno drugačiji – ali kao eskpresija seksa i njegove energije na nekom nivou sve to rastura smisao i rasteruje dosadu, i izgleda da život sasvim pristojno funkcioniše bez oba.

Publika je mešovita, od sasvim mladih do dobro zašlih u srednje godine. Pitam se da li su neki od ovih na sceni deca nekima od onih u publici. Kako se pripremiš za dan kad ti dete dođe i kaže da želi da se bavi ovakvim stvarima. Ili bilo kakvim stvarima osim ljuljanja u parku. Nema priprema, to su novi standardi, a ovde je standardno da roditelji – od onih posvećenih – podržavaju decu u svemu, pa verovatno ne bi bilo neobično da neki od njih sede u publici i gledaju decu koja se burleskno ponašaju. Ja ne skrećem pogled sa pozornice jer nisam ubeđena da ću izdržati pogled na druge roditelje; meni je i moje roditeljevanje previše, iako zažmurim kad se pojavi jedan od voditelja, koji sebe vrlo poetično zove Wolfman, i ima masku koja bi trebala da opravda takav naziv ali i maska i šminka koju je stavio, pa glas kojim govori neopozivo izazivaju odvratnost. Drugi voditelj izgleda kao Robert Plant samo jako mršav. Kasnije je i pevao, taj mršavko sa dugim plavim loknama, i ima dobar glas. Dobro je bilo da sam došla na pola programa, jer to je bila sasvim dovoljna doza. Meni jeste bila potrebna doza nečega te večeri, ali nisam znala ili nisam rekla jasno šta. Da sam ja sama nečija želja, odustala nih na pola puta, ili pola predstave, ili bih prosto pola bacila i krenula u sasvim drugom pravcu, upola lakša. Volim nedorečene stvari, viknula bih put želja, ali ne volim da vičem. Jednom mi je, tokom pauze, pogled pao na par koji je sedeo na drugoj strani. Ona je bila nešto starija, vrlo lepa brineta. On je bila mlada devojka, kratke plave kose gelirane u stil između panka i rockabily stila, i ona vrlo lepa. Ta dečačka devojka je posednički i zaljubljeno grlila onu drugu, i bilo je u njima nečeg što smiruje usred sve te kinky ekstravagancije kostima, šminke i poziranja, iako je izgledalo kao da se svi dobro zabavljaju. Vredelo je doći samo zbog njih dve.

Najlepše je bilo kad sam izašla napolje. Naći se na ulici oko 1 sat po ponoći je prihvatljivo u ovom delu grada, i petkom uveče. Jednom sam u tom istom kraju, baš na uglu kod Gladstone-a uhvatila taksi negde oko 3 izjutra, i sa mnom su ušla trojica tipova, da podele jedan deo, složili smo se. U tih nekoliko minuta do Bloor-a su mi ispričali previše o sebi. Burleksne predstave nisu uopšte retke, revival nije bio neophodan. Niko nikoga ne razume, je žalosno stanje stvari. Svi pričaju uglas da nadglasaju one druge, prevare ili sa nekim drugim ciljem, ali sigurno ne zato da bi se razumeli. Jer razumevanja nema. Unutar ćelija svojih egzistencija, okovani iskustvom i predrasudama sa kojima perverzno opštimo, things don’t make sense. Za tuđi nonsense tek nema mesta. Valjda zato ljudi prihvataju uloge tako lako. Biti šta god je bolje od biti nešto god što ni sâma ne razumeš, a druge ne interesuje. Nema krivice u tome, samo jako puno bede.

Na ulici sam dobro raspoložena. Svest da je nemoguće razumeti druge je očajna i posećuje me već neko vreme, ali meni je sasvim dobro sa njom. Rekla bih da sam došla do rasksnice na kojoj nisam morala da biram put. Svejedno je kuda krenem. To je veliki pomak; napred, nazad, levo, desno – nije važno, ni najmanje.

Dugo živim u ovom gradu. Da li ću ovde završiti svoje putovanje, verovatno hoću, možda neću. Ulice ove ili one, sve će i dalje biti isto. Ništa ne reflektuje prolaznost tako jasno kao seks, razmišljam dok uspomene te večeri već blede. Odjednom se prisećam jedne slične večeri unazad nekoliko godina kad sam ovuda prolazila sa Davidom. Zovem ga, potaknuta impulsom da produžim noć, oživim deo sebe koji negde potopljen spava, a ja sam budna i suva i pokušavam da pokrenem krvotok na akcije veće od disanja i održavanja života. Ako je negde u gradu i bez velikih obaveza prema drugima, mogli bi da ukrstimo puteve. Javlja se odmah. Kod kuće je, sprema se za spavanje, izvinjava se, i nelagodno mu je da sam ga uhvatila u tako konvencionalnoj pozi i u taj sat. Neću nikom reći, obećavam.

Nastavljam dalje, sada bez ideja. Uhvatiću tramvaj na jednoj od stanica kad se umorim. Na stanici na klupi sedi jedna devojka, ja stojim, i iz dobro osvetljenog mraka naiđe jedan trgovački putnik. Ima koferčić na točkovima, plavo odelo od sjajnog krepa ili sličnog poliestera, kratko ošišanu plavu kosu, i priča u telefon. Pogledam u devojku, pogledam u ulicu punu taksista koji uspore kraj svakog pojedinca koji stoji i gleda u ulicu gladni da pokupe nekoga i zarade, pogledam i u nebo u potrazi za nečim da se naslonim, ili bar gde da skinem sve ove impresije, ostavim ih da se osuše jer vlaga je prevelika od svih naših nerazumnih i nerazumljivih potreba i prisila, trgovački putnik pokušava da napravi deal, trudi se, i stoji nonšalantno usred svog neuspeha, odelo na njemu dobro zategnuto, drži se, drži se i on, dok ne skine sve, jer svako negde nekom prilikom skine sve.

Advertisements

29 thoughts on “Gladstone

  1. Savrseno receno.
    Kako vreme odmice, pocinjem da shvatam da je moj licni najveci doprinos sopstvenom zivotu sklonost da izlazim. I hodam.

  2. To ne mogu da procenjujem, al mi je drago da vidim da sam se bespotrebno plasio da mozda neces pravilno razumeti moj komentar. 🙂
    I sam sam cesto nekako najblizi sebi kada hodam. Sam.

  3. Sad vidim da sam u proslom tek neprecizan. Ne mogu da procenjujem tvoju izjavu o sebi. 🙂
    Sto se savrsenstva tice, dosegao sam ga u vrlo malo stvari a sve su potpuno beskorisne.

  4. E, inace, ako dozvoljavas skretanje steme, skino sam sneta neku knjigu pre neki dan, kanim se sad da turim lonce pa da pocnem da citam (cito je pre dvaes godina, pa se jopet uzeleo), mada mu bez papira to dodje ko seks u rukavicama (napomena autora da na osnovu poredjenja ne treba donositi zakljucke da je isti probao seks, rukavice jeste).
    Os linak?

  5. ‘Sto se savrsenstva tice, dosegao sam ga u vrlo malo stvari a sve su potpuno beskorisne.’

    Nista ne kapiram od ovoga sto si gore napisao, ali ovo… smejem se i klimam glavom – ali stvarno. Ko bi se tome protivio na vrhunskoj skali samoanalize :))

    Preporuke za knjige su uvek dobrodosle.

  6. Evo, citam citat, i sam mu se divim. 🙂

    Pritisnuo sam pogresno dugme, i time ujedno uspeo da se odjavim odavle i posaljem ti komentar kao neregistrovani korisnik (wp je iskoristio poslednje zapamceno takvo komentarisanje za uzimanje podataka, otud ono slicnom kartom), a sve to u milidelicu sekunde, dovoljnom da shvatim sta se desava, ali nedovoljnom da to sprecim a kamoli zavristim i cupam kose (koje inace i nemam).

    http://www.4shared.com/get/EMxOwKSc/Walter_M_Miller_-_Leibowitz_01.html

    A ni ona Milutinova nije losa.

  7. Uf.

    I sto do kraja? Pa sve je jedno te isto.

    Ali uf.

    Mislim, nista kao pojacalo ne leci bes (pretpostavljam), ali…

    Uf.

    Posle ovoga bi i najgora pijandura presla u trezvenjake.
    idem da pustim Melody da se oporavim.

  8. Blah, sve ove godine se, znaci, zavaravah u pogledu tvojih sposobnosti da sagledas tananosti koje druge slabo ili nikako primecuju, sad sam se dibiduz razocaro. A nemas ni sise.

    I kako ja sad tebi da objasnim vrednost ove pesme. Tesko, jer je to stvar dozivljaja (povlacim sad ono sto sam izjavio za tvoje sposobnosti i sise, smirio sam se).

    Al da probam, ionako sam usto dispusim cigar duvana, ne mogu da zaspim.
    Sacuja to, samo da turim lonce.

  9. Da krenem, dok ne uzvri voda.

    Prvo, iako se dicim time da imam sirok spektar prihvatljivog u muzici, kada cujem zvuke slicne ovim, gasim instiktivno. Ne prija mi i gotovo.
    Ono sto me je sprecilo da to ne uradim posle 5 sekundi u ovom slucaju je verovanje, iz odredjenih razloga, da lik koji je to nakacio i preporucio na jednom mestu nije totalni idiot i da mozda ima i drugu ideju sem da drugima kvari raspolozenje.

    Preziveh prvo slusanje, prvu polovinu jedva. I koliko sam bio istraumiran, trebalo je da prodje nekoliko minuta da se od instiktivne odbojnosti oslobodi osecaj da to mozda, ali samo mozda, ima neku vrednost.

    Cek da zakuvam, sacuja.

  10. De sam stao…dobro.

    Muzika je odvratna. Glas iritira. Ponavljanje koje bi covek smatrao besmislenim da ga ne nervira, pa vise razmislja o tome kako neko moze da bude toliko bolestan da pravi takvu muziku nego o besmislu iste. Ali !

    To „ali“ pocinje kada krene da se povezuje ukupna slika (subjektivna ocena, mozda sam bolesniji od autora, nemam cagu da nije tako), kada shvatis da muzika mora da bude bas takva, glas bas takav, ponavljanje bas takvo, dozivanje Jelene i sve ostalo.

    Za mene je ovo uspesno umetnicko delo. Mogu da je posmatram kao pozorisnu predstavu.
    Scenu i atmosferu pravi muzika, glas nas identifikuje sa likovima ( mogu da se stavim i u poziciju pijanca, i onog koga on smara, i u one na koje vice ili da potpuno neprimecen sedim za nekim stolom sa strane i sve samo posmatram), tekst vodi i pomaze da dozivimo i razumemo.
    Dozivljaj zavisi od nas, kakvi jesmo, kakvi inace a i kakvi u tom momentu, i sa koje pozicije prilazimo.
    Ne jednom mi se desavalo (a kome nije), da nesto ne mogu da vidim, da bih se kasnije iznenadio kako mi je promaklo.
    Pored uobicajenih promena i sazrevanja, i to je razlog sto se ciklicno vracam dobrim knjigama. Jebo ga mis, kako onaj Fjodor sve bolje pise, recimo.

    Mozda ces da das sansu drugom slusanju. Mozda neces. Ali nemoj zbog mene. To mi ne bi znacilo (mada ne sumnjam da imam neki kredit kod tebe, da bih za stogodj i mogao da se pozovem na to). Ako je das, ucini to zbog sebe, bilo sutra bilo za deset godina. Nije bitno, ovo je samo jedno malo umetnicko delo, ima ih na milione oko nas, nikad i necemo uspeti da dozivimo vecinu.

    Moglo je ovo svakako bolje da se napise, al stacu, slab sam ti srecima.

    U sto sam dobru kafu skuvao, svaka mi cas.

  11. Nemam nista protiv da si ti projekat kupio, i da si istrajao, nemam nista protiv toga ni da me ubedjujes da probam opet, ali daleko je najlepsi deo taj da si to stavio ovde zato sto kazes:
    ‘Za mene je ovo uspesno umetnicko delo. Mogu da je posmatram kao pozorisnu predstavu.’
    To je lepo.

    Naravno, zauzet svojim pristupom, zaboravljas da bi se u kafani naslo i onih koji bi oko treceg minuta skocili i vrisnuli: shut the f… up! A neki bi prosto izasli, ja verovatno medju njima. To je, valjda, sudbina kafanske umetnosti. Da publika ne gleda svaki bes i bol kao umetnost, pocev od sopstvenog. Ili ne vole buku dok utapaju svoj b & b, i tako dalje.

    Sto se kredita tice – jedan deo je iskoriscen kod prvog slusanja (ne volim kafanske pesme) 🙂

    No, da se vratim opet na ovo tvoje – lepo izlozeno, poklonjeno… to su fine stvari.

  12. Sasvim legitiman i dobro obrazlozen stav, meni potpuno prihvatljiv.
    Sem dela o mojoj zaboravnosti. Ne zaboravljam ni takve.

    U ovoj imaginarnoj kafani mi je bilo zanimljivo da prodjem kroz nabrojane opcije, u realnom zivotu ne zalazim po mestima koja nose veliki rizik za takva desavanja, a ako bih i upao u takvu situaciju, izabrao bih ili izlazak ili bih se umesao, ali to drugo samo ako sam uveren da neko ne moze sam da se odbrani od maltretiranja. Nisam dezurni heroj ali ne podnosim maltretiranje nemocnih. Izbor da se zanimam posmatranjem ili pijem pice ignorisuci takva desavanja mi nisu prihvatljive opcije. 🙂

    Sto se kredita tice, sta da radim, bicu obazriviji u buducnosti, nisti za ovu Alternativu 🙂
    Kafanske pesme ni sam ne mirisem preterano, uostalom, odkud meni pare za kafanu?

    Hvala za delove spohvalama.

  13. Pa… svako od nas kad se nadje u nekoj situaciji uradi sta moze, ili ne uradi. I to je to.

    Alternativa obicno sve sto zeli je da bude main stream, iako tezi da to zove drugacije 🙂

  14. A, tu si. 🙂
    Pisao sam kod sebe malo o seksu, smatram da je to zapostavljena tema na netu, pa te nisam primetio.

    Pohvali te male ljude iz svoje radionice za ovo o Alternativi, cenim da to ne moze bolje da se definise. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s