José, mon amour

Klinka ima druga koji se teško razboleo. Juče je imao operaciju. Bolest se ponekad uspešno kontroliše kod sredovečnih; kod mladih ljudi su bolesti agresivne i mnogostruko opasnije. Najedu se mladosti, nesite. Preplašen je. Svaki minut boravka u bolnici težak od teskobe i straha, beznađa. Ne zna kad će izaći. Da li će. Juče, rekao joj je kad je zvao usred noći, plače, rida, jauče od bolova koji ne prestaju, njegovi nisu došli da ga vide. Operacija je trajala pet sati i on je otišao sâm, niko da ga isprati. Omamljen od lekova i bolova plače jer se tako oseća manje sâm, ne zna šta govori. Boli kao da ga noževima seku. U sobi na drugim krevetima leže muškarci. Zastrašuju ga. Jedan je zao, drugi je atletski šampion sa tumorom na mozgu. Boji se, umreće, ili neće živeti, ni dečak, ni pola čoveka. Dan pre toga jedna devojčica je pristala da mu bude devojka. Posetila ga je bila u bolnici, šetali su i poljubili se.
On je tako dobar dečak, mama, rekla je klinka. Wonderful boy.
Učini nešto! govore njene oči dok odlaze sa mog lica i gledaju u dan i svetlost običnu, letnju. Učini nešto, da ne boli više, da ljubav pobedi…
Učini da bude bolje. Obećaj.  

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s