Trio

Klinka obožava Flojda. On je grize i gnjavi, i ona se naljuti kad je baš ogrebe (često), ali sve to ispari instantno jer se ona seti kako da ga poljubi, ili je on nešto uradio, ili je prosto milina jedno od njenih prirodnih stanja i tu nema mesta za drugo. Zanimljivo je posmatrati je u toj ulozi. Potpuno mi je nova, i mila, i ne iznenađuje me, ali je sve ipak novo jer ovde nismo bile. Da se tako prirodno snašla u novom ambijentu je dobro. Da istovremeno sve iz nje izvire – i dečja razigranost i tinejdžerski temperament, i nežnost, i… ma, jako je zanimljiva. On nju jednako obožava. Imamo i nas dvoje lepih trenutaka (kao i jako loših), ali recimo – dođe klinki drugarica, i Flojda ne zanima da bude bilo gde drugo nego u sobi sa njima. Kauč je klinkin već dugo – sada se njih dvoje otimaju za primat (postoji na kauču najbolje mesto, i svako upravo njega želi). Izvali se i u mom krilu (kad sam na kauču), ali kod nje redovno. I grize je neumorno. Stvarno je u tome neumoran. Valjda mu je slatka i može da je istražuje neprekidno a da nije odmakao dalje od prve dve tačke. Prosto je ona puna života, i Flojd jednako, pa kad nemaju šta drugo da rade mogu da mere to što imaju, te svoje kipuće živote.

Nasuprot tome, ja bih se Flojda oslobodila bez oklevanja (iako sam ga zavolela), ali ljubav nije lek za sve, naročito ne za umor i dugu listu mrzovolja. Mazim ga, hranim, počistim šta napravi, i nekad to obavim namršteno a nekad se ne bunim. Računam da smo svi troje na ovom mestu kao na stanici. Odavde će nas putevi odvesti u raznim pravcima. Klinka je klinka još malo, i nema određene planove ali računa da će krenuti van kuće za par godina, i tome se raduje, kako i treba. Ja osećam da se život menja makar ja ne uradila ništa, ali činjenica je da ne umem da ne radim ništa, pa ću i ja krenuti nekom stazom. Dobro je da volim da hodam, poslužiće. Flojd je divlja zverčica bačena u naše živote, kao miris šume u betonu, i istovremeno inspiriše na nežnost i podseća da je divljina samo koji milimetar ispod kože. Ne bih poverovala da mi je neko pričao, ali mislim da je sasvim realno da smo jedan prirodan trio. Tri života, tri životinje, tri životne prilike. Civilizacija svrati nedeljom.

Advertisements

2 thoughts on “Trio

  1. miris šume u betonu, i istovremeno inspiriše na nežnost i podseća da je divljina samo koji milimetar ispod kože.
    .. мирис шуме и дивљине заиста постоји.
    Не бих знао за то, да ме моја кћер није кренула да на то подсећа по повратку из лова, када прилегнем: узалуд туширања са дуплим шампонирањем и комплетно пресвачење – жена ми на крају каже да је то одувек тако и било, него је она то толерисала.
    Дакле, прошеташ 4-5 сати по тамо неком шипражју и увуче ти се под кожу тај мирис дивљине који милиметар испод коже, баш као Флојдики.
    Овде се то дешава недељом, а цивилизација се врати понедељком 🙂

  2. Isti princip, drugi dan.
    Kod nas je tokom nedelje haos. Ja nikada nisam kuci, klinka ponekad stigne pre mene. Ovaj maleni je toliko sam, izludi. I onda nas grize, grebe, prede i kad ga samo pogledamo, i stalno je gladan. I…
    Kakvi jebeni zivoti, pa ih jos prenosimo i zivotinjama.
    Well.
    Dobro je da taj miris prodre i kroz beton. Nekom se svidja, nekom ne, ali nije svidjanje u pitanju. Neka je.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s