Tema

Povremeno se zapitam zasto uopste ne pisem o ljubavi. Mislim da sam se konkretno jednom ili dvaput zamislila i nad time da li cu ikada napisati ista liricno. Nesentimentalnost je kao zaboravljeni sapun u dzepu kaputa koji se pranjem istopio a da nije bio upotrebljen – nesvrsishodna. Dok sentimentalnost jeste svrsishodna.

Ja nisam istrajna, ali cu svasta probati. I jesam. Medju mojim zivotnim iskustvima se naslo i jedno nedavno vece za koje mislim da me je bacilo vise miliona kilometara unazad od svake, i slucajne, lirike. Vece sam napustila zadovoljna sto necu morati da ga ponovim, i sa spoznajom da mi je skoro podjednako zao i zena i muskaraca. Skoro, kazem. Da sam bogata naslednica, ili uspesna poslovna zena (i altruista), posvetila bih dobar deo svoje imovine stvaranju vestackog idealnog muskarca. Ideja mi uopste nije nova, mislim da sam nekom prilikom napisala i neku pesmicu na tu temu. I ne bi bilo u redu da se prvo na trzistu pojavi vestacka idealna zena.

I tako se desilo da je u kovitlacu misli koje me opsedaju krajnje nepotrebno kalendar stigao i do 14. februara. On bi meni verovatno promakao da mu se klinka ne raduje toliko. A ja se uz nju radujem svemu i svacemu kako nisam mislila da je moguce radovati se. Dan sam provela kod kuce. Imala sam i posla, ali sam ga uglavnom preskocila. Gledala sam film ‘Vicky Kristina Barcelona’ i zaljubila se u Barselonu. Smejala sam se mladoj Scarlett i matorom Woody-ju (ne narocito lepo), ali su Penelope i Javier bili sjajni i isli su uz Barselonu kao da su joj izasli iz zidova – prave boje i teksture. Zvao je Stefan iz Svedske i pozeleo mi Happy Valentine’s Day. Nije mu prvi put, ali nekad preskoci godinu. Poslao mi je mail jedan drug – sprema se na dugacak put i po pismu sam shvatila da je zaljubljen. Citala sam knjigu koja opisuje mladalacku ljubav glavnog lika, koja je mozda autobiografska a mozda i nije, i koja nema narocitog efekta na mene a stigla sam negde do polovine skoro, ali se cita bez veceg napora, sto u knjizevnosti ovih dana nije mala stvar. Ili u meni. Rutinski sam se zapitala predvece da li bih volela nesto da radim te veceri, i sta bi to bilo – i nisam imala odgovor. Osim sto sam pogledala kakvo je vreme u Barseloni. Puno toplije nego ovde.

Kalendar je nastavio dalje, upiruci prstom u 15-i pa 16-i u mesecu. U trgovinama se sve crveno prodaje sa 50% popusta, i do kraja nedelje ce se pojaviti zecevi i cokoladna jaja za sledeci po redu praznik, Uskrs. Mislim da necu vise pisati na temu ljubavi.

13 thoughts on “Tema

  1. Уобичајено, комплимент за јасан текст, Ивана: све сте рекли, сасвим сагласан..

  2. Drago mi je, MuadDibe, i hvala.
    Ne znam da li ste uocili, sasvim neocekivano (najvise je tu Cher ucinio a i dovoljno putopisa koje sam napisala,) dobila sam VIP status na Blogu B92. Malo sam zatecena, ali dopalo mi se objasnjenje koje sam dobila. I tako sam poslednjih par dana malo sagledala ovo mesto drugacijim ocima, svracala u arhivu nasumicno i citala ponesto, i potvrdila sebi da mi se ovde dopada. Mogu da ostavim trag i na drugim mestima, radila sam to i ranije i sve to ima svoje, ali ovde postoji fin osecaj tisine i mira. Dobre su vibracije. Drago mi je da svracate, i sarah, i zelena, i jos ko.

    Lep pozdrav,

  3. Од срца честитам ВИП статус и хвала што сте ми рекли, Ивана! Уосталом, тамо сам и читао прве (за мене) Ваше текстове, док сте гостовали код Свете: ако ико заслужује, то сте Ви и један мањи број блогера – наравно, говорим о темама које ме занимају а нека свако чита шта воли.
    Уживао сам у читању и повременом коментарисању на ВИП Б92 добре три године, али ми је летос неки збрц на кућном рачунару онемогућио приступ коментарисању, а са посла није баш хигијенски сурфовати 😦 Такође, некако ми је превелики број блогера и разводнило се, па сада ретко и читам. Приметио сам само да се Чер недавно вратио.. Наравно да ћу читати све што тамо будете постављали, али заиста сам заволео овдашњи фини осећај тишине, мира и добрих вибрација. Поздрав Вама

  4. Ah, pa znate, ovo ostaje izvor tekstova, the original proza neuroza – mojoj klinki sam objasnila da je proza neuroza – nervozna proza, tj. kad me uhvate uzasi svakojaki, a i lepote, eto sta se desi. Tamo cu postirati ponesto od ovdasnjih tekstova, uglavnom putopise verovatno. Ali htela sam da Vam kazem bas zbog toga sto ste me kao njegovu goscu prvi put citali.

    Pozdrav 🙂

  5. Сасвим искрено, овде је мени једна тиха remote оаза, подаље од нечијих исхитрених коментара, у којој знам да ћу бити саслушан и добити заузврат пријатну реч чак и ако је можда нисам онако баш заслужио – нећу никако бежати одавде, али Ваше писање свакако заслужује и пажњу већег броја читалаца, и то наарочито оно што нису путописи, колико год и у њима уживам. Онда ће бити и више будућих купаца 🙂

  6. Putopisi retko dobijaju te ishitrene komentare koje pominjete, iako to zavisi i od putopisa 🙂
    Videcemo kako ce se to razvijati. Vise buducih kupaca…pa da, svakog treba osvojiti pojedinacno :))

  7. Da, Ivana citala sam kod Chera prvi put tvoj tekst, ne znam kako ti to nisam spomenula, bilo je to davno….vec dugo nisam bila na B92, jer sam ovde nalazila predivne tekstove…. a citala sam tamo nekoliko blogova redovno…

    Cestitam na VIP-u.

    😀

  8. Eto, sad si me bas zamislila. Nisam se u stvari nikad pitala ko gde i kako naidje na bilo koga u ovom cudnom svetu Mreze, a uvek postoji put koji je vodio od prve tacke do one, i do ovog trenutka.

    Ne znam koliko sam sve skupa gostovala kod Chera, ne puno, ali je lepo da mi je gostovanje uvek bilo otvoreno.

    Hvala 🙂

  9. Па, код Чера сте гостовали више од три пута, али сте ми тамо у одговору на један од мојих коментара и указали на овај свој блог – и хвала на горњем одговору везано за само име – проза неуроза – пошто се сам не бих усудио да питам за тако нешто, касти приватно. А сасвим се уклапа, мада је ја бар не видим као нервозну прозу, у неку причу о оним blue devils по којима су назване ноте карактеристичне за блуз.
    Леп поздрав

  10. To sam samo klinki objasnila znacenje izraza, i mnogo joj se svidja, ali je ime doslo drugacijim putem. Pre mozda 3-4 godine, pricala sam jedno vreme sa par net-poznanica da uradimo neku vrstu online magazina, tehnicku podrsku je obecao jedan drugi net-poznanik, i tako se intenzivno smisljalo nekoliko nedelja (i odustalo). Ime, sekcije, koncept…bilo je zabavno (nista od toga nemam sacuvano) i ja sam bacala predloge levo i desno o svemu i svacemu, narocito su mi nazivi dobro isli (iako nisam sigurna da su se svidjali ikome osim meni). Tako se odjednom i niotkuda pojavila ‘proza neuroza’ za prozni deo magazina, i tu sam naprasno shvatila da celokupna proza (a i poezija) jeste upravo to – ilustracija naslikana recima, u gustim redovima, manje ili vise poeticno-bluzne neuroticnosti. Naravno, postoje tu i lepsa imena – knjizevnost, na primer – ali visoko-zvucna ili manje dostojna, ona je bas to. Po meni.

    Lep pozdrav i za Vas, i mogli ste slobodno da pitate 🙂

  11. Tacno se ne secam kako je dalje bilo, mislim da sam kasnije kucnula na „kisobranu“ tvoj link, pa me je privuklo i to sto si u Torontu i onda ukapiram da je Ivana ovde i tamo na „92“, jedna te ista osoba… 😆

    Eto mislim da je to put do ovog mesta. I onda sam prestala tj, ponekad procitam i tamo nesto(sada cu opet da navracam cesce), jer ovde se osecam lepo i nekako slobodno…i ne kao „nik“, vec kao osoba( nadam se da me razumes 😀 )
    Hvala za ovaj divan kutak, a proza-neuroza (bar moja nazovimo poezija je neurozna..hihihi..) je jedinstvena.

    pozz

  12. Ovde sam prvi put procitala tvoje proze nervoze i nastavila i nastavljam da ih citam.
    Iskrena da bude, volela bih jedan nalet inspiracije i trenutak ljubavni koji bi podelila sa nama.
    Poz

  13. sarah, potpuno razumem. Neobicno je kako se atmosfera stvara prakticno od nicega, tj. nesto ljudi i tona kojim pricaju, ili su teme u pitanju, ili je nesto sasvim trece. Dinamicna pojava, u svakom slucaju, i mislim da se sav trud tu treba potrositi na trazenje mesta koje ti lezi. A to se uvek svodi na trazenje ljudi koji ti leze. A to zaista i uopste nije laka stvar. Go figure 🙂

    zelena, ti si duboko romanticna, i razumem takvu jednu zelju, ali… 🙂

    Lep pozdrav, devojke

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s