Zašto čaša vina?

ili dve.

Kad zastaneš na crvenom i osetiš nervozne ruke u stomaku koje lome jedinu dobru i solidnu tablu tvog dana jer moraju. Prisila je tako snažna, da imaju glas i glasne žice nadjačale bi gradsku buku i muzičara na uglu i njegovu verziju pesme Black Sabbath benda koja mu ne pristaje a ne pristaje ni bendu više. Ili kratku komparaciju jutarnje vožnje u gradskom prevozu kad i vožnja i jutro mirišu na noć vozača i poodnevne kad je mizerija sazrela i niko ne prepoznaje svežinu raspoloženja koje je jednom prošlo ovim putem. Te nervozne ruke.  I bude ti žao ruku, i sebe, naročito stomaka koji nije ni znao da je jedan njegov deo bio iznajmljen kao stovarište za table dobre ili loše.

Dok hodaš ulicom vidiš sebe kako se savijaš u konveksno klupko i plačeš. To je naporna slika. Sve što ima veze sa plakanjem ti pada teško, kao lomljenje debelog stakla. Uložen trud poništava zadovoljstvo rekreativne destrukcije. Ima onih koji plaču rekreativno i terapeutski, i ima onih koji ne umeju.

U kratkim pauzama između jada i samosažaljenja vrelo besa radi svojim neuporedivim ritmom. Šta bi od tebe napravilo ubicu, pitaš se. I okreneš glavu na drugu stranu, jer se ne pitaš. Uopšte.

Čija sam žrtva, pitaš retorički. Iako znaš da retorika zahteva publiku i važnost koju ti ne poseduješ. Sva tvoja pitanja su egzistencijalna.

Mačak. Prede na podu srećan. Trenutna iluzija. Trenutak olakšanja. Sad ću, odgovoraš na njegova gladna mjaukanja. Gladna svega. Ti, on, svako.

Kao i svaki ljuibtelj asketizma znaš da je razlika u ponudi, ne u želji.

Poslednjih godina stičeš i druga znanja. Na primer: razlike ne poseduju lojalnost. Premeštaju se po potrebi čije poreklo nije savim jasno, ali nije neophodno istraživati duboko. Nema dubine u ovome.

Trenutak poraza. Nije tako strašan, zaista. Prodala bih dušu i sve što imam za jedan dobar trenutak. Kupaca nema, i ponuda je besmislena jer ne posedujem ništa. Sipala čašu vina, dodala dve kocke leda. Zadovoljstvo nije obavezno, ja samo želim predah.

Evo ga. Nikad lepšeg susreta.

Hello.

5 thoughts on “Zašto čaša vina?

  1. Даа, чаша благог црног (или две) пред вечеру су и мени тренуци лепог предаха, испразним главу. Вино држим у фрижидеру, на ужасавање иоле доброг сомелијеа – али ко их шиша – лепи сусрети .-)

    Поздрав,

  2. Gorane, isto ovde – blago vino pa jos dodatno razblazeno… Sva pravila zanemarena, ali predah je neprocenjiv. Apsolutno neprocenjiv. U bilo kom obliku da se pojavi… vino, smeh, dobro drustvo, muzika, tisina..

    Djordje, samo prepoznati ga… Neprocenjivo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s