Pozitivna strana besa

Proslo je nekoliko meseci otkad sam gledala film ‘The Upside of Anger’. Glavne uloge nose Joan Allen i Kevin Costner. Film ima nekoliko motiva i zapleta koji se uporno vracaju. Jako mi se dopao. Prica pocinje u trenutku kada lik koji glumi Joan Allen – zena iz vise srednje klase u suburbanoj Americi, cest motiv u americkim filmovima koji i kad je krajnje neurotican predstavlja ili je predstavljen kao san svake americke zene, osim onih koje misle da im je mesto u najvisoj klasi, ali o stalaznom i staleznom drustvu drugom prilikom – shvati da je njen muz ostavio, i otisao sa svojom svedskom sekretaricom put Svedske, norveskog fjorda, ili u tako neki maglovit novi pocetak. Iza sebe je ostavio Joan i cetiri cerke, od kojih su tri tinejdzerke i jedna je na fakultetu.  Tu je rodjen bes iz naslova.

Komsija i poznanik/prijatelj im je Kevin Costner, nekadasnji baseball igrac, dosta uspesan u karijeri dok se nije propio, i sada zivi od uspomena, alkohola i da bi izasao iz kuce vodi radio program o bejzbolu. Ostavljena zena ne radi, jer u suburbanoj Americi vise srednje klase vecina zena, bar u filmovima, ne radi. Muzevi nisu nikada izuzetno uspesni, inace bi ziveli na nekoj drugoj adresi, ali cime se konkretno bave je vecita misterija, bar meni. Uglavnom ih nema veci deo dana. Proslo je skoro 50 godina otkad je Betty Friedan izdala cuvenu knjigu u kojoj opisuje problem koji nema ime a koji se manifestuje kroz ustajalu usamljenost, prepakovanu prazninu i nabujali nemir zena medju kojima su i 60-tih mnoge imale dobro obrazovanje i dobar intelekt, da bi se udajom za dobru priliku nasle na mestu koje niko nije opisao  kao pogovor u ‘everafter’ izdanjima americkog sna. U medjuvremenu je feminizam zvanicno postao ustajao, prepakovan i nabujalo nista, i u filmovima, koji su istina i lice Amerike ne samo prema svetu vec prvenstveno za sopstveno trziste, zene iz srednje vise klase se udaju za dobru priliku i svoje dane provode u velikim kucama. Ono cime se razlikuju od zena par generacija unazad je da one sada znaju. Sve su videle, razmotrile svoje opcije, i shvatile da je ovo najbolje od svega. Zavisi od lanca, pretpostavljam, ali ako je on pricvrscen na jednom tacki, onda se setas po krugu, zar ne?

Malo je verovatno da je Joan zivela puno drugacije pre nestanka svog muza, ali nakon sto je on ostavio ona provodi najveci deo vremena ispijajuci flase vodke, dzina ili sta joj je pod rukom. Cerke su razlicite, kako deca obicno jesu, i mada ne izgleda da ih je ona puno svesna, ipak se oko nje kao centra vrti zivot te kuce. Kevin iz kuce do njih je usamljen, pitom, devojke ga vole i on zgodno donosi pice za Joan, koje onda podele.  

Iako film belezi njen tihi bes, puno se toga dogadja i likovi su fino razvijeni. Kevin Costner je prosto dopadljiv tip, i vrlo je dobar u svojoj ulozi, ali Joan Allen je fantasticna. Njen lik sve vise uzima maha kako se film odvija, i uz ceste padove, koji su ocekivani jer zamke su joj postavljene na redovnim stazama i ona ne moze da u njih ne upadne, ona je krajnje nepredvidiva i uprkos tome sto nije lik koji se moze lako voleti prosto zato sto je odrasla, pametna zena u situaciji za koju je i sama dobrim delom kriva ali i ne pomislja da iz nje bezi, osim nesto malo jebenog alkohola, ona cini ono sto moze, ili mora, i nosi se ni spretno ni vesto ni glupacki sa svojim desperacijama i besom, vec se samo nosi. Ili se skloni kad ne moze.

Film je napisao i rezirao meni nepoznat lik, Mike Binder, koji se pojavljuje i kao glumac u ulozi najmanje simpaticnog karaktera u filmu. To je bilo simpaticno. Kao producent u radio stanici, i njenih godina, on zapocinje vezu sa njenom drugom cerkom, kojoj je19 godina. Na svadbi starije sestre on dolazi kao decko mladje sestre, i prilazi majci u jednoj sceni, uzima pice kraj nje, komentarise nesto, i Joan Allen mu samo razvali samar. On joj se vec pojavljivao u kuci, spavao u krevetu njenog deteta i udomio se prakticno; njeno gadjenje, s druge strane, ne moze da nadje drugi izraz, i scena koja je tu napravljena je samo jos jedna crta na njenom racunu. Ta scena je jako neocekivana za americki film, u kome je sve moguce ali zenski likovi ne lupaju samare muskarcima. Na to joj on kaze da ne izlazi sa zenama njenih godina jer one nisu zabavne. They are not fun. Joan ga gleda kao da je sa druge planete. Oni tamo gaje fun, ona na svojoj ima cetvoro dece sa kojima ne moze ni da postavi sto za veceru a da nesto ne pokvari, sa Kevinom ne zna sta bi i sta ce joj uopste, o muzu ne zna gde da presece pa da vise ne boli, o parama se ne prica ali u americkoj suburbiji zivot nije jeftin, i neki mestimicno dlakavi majmun joj na jeziku koji ne razume ponavlja rec koju ne razume – fun, fun, fun.

Zivot se nastavlja, sa usponima, padovima, i neobicnim zavrsetkom filma. Vredi pogledati. Medjutim, postoji nesto u filmu sto me je iznenadilo. Mozda zato sto je postovao svoje likove i ispricao pricu nesto drugacijim jezikom ja sam pazljivije pratila, ali neverovatno je tesko posmatrati kako ova porodica prolazi kroz razlicite krize i razresenja, i da se uopste ne dodiruju. Film vrlo dobro slika americki zivot, i medju ostalim detaljima pojavljuje se i to odsustvo fizickog dodira unutar porodice. Bliskost u porodicama, bilo onim na ekranu ili onim kojima na licima sija svetlost sa ekrana, se svodi na puno price, postavljanje granica, davanje prostora, useljenje u kucu sa puno prostora za puno zasebnih zivota, i niko se ne ljubi i grli s radoscu, ili zato sto je dodir osnovno merilo bliskosti i donosi podjednako utehu i ohrabrenje.

To je jedna od stvari koje se ovde nauce – prostor izmedju ljudi je izmeren na neke tri stope, i on se postuje. Pitanje kulture, svakako, i ima itekako dobrih strana, ali videti to na portretu jedne nesrecne porodice je zapravo tragicno. Mozda filmovi nemaju dovoljno vremena pa ne pokazuju takve stvari. Ko ce snimati mamu kako se mazi sa svojom decom, ili tatu, kad treba uvesti zaplet, necije sise i guzicu, case sa viskijem…travnjake ispred kuca vise snimaju nego toplinu medju ljudima u porodici. A ljudi gledaju, i gledaju, i naviknu se na to sto gledaju. Na filmske poljupce, na filmske porodice, na filmske travnjake, i oni svi jako puno lice na one koji nisu na filmu, ali postaje sve teze odrediti sta je starije, i gde je sta zapocelo.

Najlepsi deo filma ‘Little Miss Sunshine’ je bas ta neocekivana blesava porodica koja se ne snalazi sa vecinom stvari, i nemaju para – oni nisu iz srednje vise klase – ali drze se kako znaju i umeju, i stesnili su se u poluraspadnuti kombi koga se normalno stide, ali odjednom u njemu ima mesta za sve njih, i bolje im je u njemu nego sto im je bilo igde da pamte, i spavaju u tesnom, i dele sobe, i sebe, i kad su se popeli na vrh price, to nije bio vrh americkog sna – ali kakva prica, i kakav pogled sa tog vrha! 

Sada kad su problemi nesto kao accessories – jeftin nakit i status simbol, jednako – oni uvek dolaze sa trendy imenom. Tako se porodice uglavnom zovu dysfunctional. One mogu da budu takve iz puno razlicitih razloga, i sve se to sredi kad objasnis u sinsopsisu filma da je u pitanju dysfunctional family. Razumece. Uocila sam da mene u stvari ni najmanje ne interesuje sta cini jednu porodicu tolstojevskom, ili dysfunctional, vec ono sto je drzi zajedno, a da nisu pare i stambeno resenje. Volim tople ljude – ne prenosno, alegoricno, metaforicno, ili karikaturalno (egzoticni imigranti koji galame), vec ljude koje dodirnes i tako vidis/shvatis/osetis da su topli. I prica pocne od toga. Mozda mi je potrebno da se setim kako se zove kad ljudi funkcionisu.

Advertisements

6 thoughts on “Pozitivna strana besa

  1. Шта све није наука постигла последњих година после дешифровања генома – сваки час се најављују вакцине и нови начини за лечење неких врста канцера..
    …али онај ко одговори на Ваше питање шта је то што држи једну породицу заједно, а да то нису паре и стамбено решење (додајмо ту код мањих средина и утицај цркве или окружења) – е, тај заслужује Нобела из психологије, психијатрије и литературе, alltogether

  2. Zanimljivo ste to postavili. Ostaje da je to daleko zanimljivije nego sta porodicu kvari. Bar meni. I vredi se potruditi oko posmatranja, trazenja, primene…
    Inace se ne slazem sa onom Tolstojevom o srecnim i nesrecnim porodicama. Obrnuto je. Ono gde postoji jedinstvenost, i stvara se jedan novi svet, neponovljiv, je u srecnim porodicama. Svaka je za sebe, a od istog materijala. Ali kako dobro upotrebljenog.

  3. Да, старом добром Лаву Николајевичу требао је добар шлагворт – а ту чувену уводну реченицу су вероватно прославили они који нису ни одмакли даље од ње -:)
    Несрећа је та која је свуда иста, можда само са различитим последицама. Нисам сигуран у то да ли постоје срећне породице, а ако их има, верујем да је до мотива – можда је оскудица један од њих, или нешто друго што вуче напред.
    Могући пример је гђа Даца, дотерана дама онако урођено отменог држања (не волим баш реч става) и њен брат Дејан, увек ведар (не волим старинску реч бодар). Код њих сам 15 година куповао цигарете са картонских кутија на пијаци у блоку, Дејан ми се сваке године похвали како су лепо прославили, уз песму и весеље, ромску славу (Билбија?). Не бисте чули реч кукњаве на ледени ветар нити тропске жеге. Једино се, онако стриктно пословно, понекад пожале на нагле промене курса домаће валуте. Прошле године су пензионисали своју мајку, баба Веру, Дејан уводи синове у посао, саградили кућу у оближњем насељу Ледине.. Случајно сам сазнао од кога су ми препродавали цигарете и наставио да тамо купујем, битно повољније, али се и данас поздравимо и питамо за здравље. Нимало пословно

  4. I ja sam slusala nedavno o nekim ljudima koji imaju nesto nalik srecnoj porodici. Neki od njih su u oskudici, neki nisu. Ponekad se setim one dobre stare – don’t sweat the small stuff, i pomislim da je bas dobra i tako stara, ali nisam sigurna da znam pravi omer. Talenat neki, izgleda. Nemali problem je i sto o porodicama, i srecnim i nesrecnim, pisu uglavnom ljudi koji poznaju ove druge. Paleta je drugacija. Nedostaje drugacijih boja, reci, tekstura.

  5. Well, како већ горе написах и остах жив, нисам сигуран да постоје срећне породице: додао бих, ако их има – а желим да верујем да их има, вероватно је свака срећна на свој, посебан начин. А све говорим из угла некога ко је у браку 28 пуних година, ДЦ-3 лепо васпитаних (hopefully).
    Нагледасмо се холивудских бесних домаћица, заштићених, btw, законима као мечке у односу на наше, не верујем да бес помаже – осим на филму, или ако пукне филм па раде ножеви и секире. Жао ми је што делујем песимистички али сигуран сам да тамо негде има простора за палету другачијих боја: бојим се да ће то овде морати да сачека.

  6. ‘Srecna’ je iz nekog razloga vrlo definisan pojam a srecna porodica je proces, koji moze u bilo kom trenutku da se promeni – zivot je fragilan. I ja mislim da je svaka od onih koje to jesu srecna na svoj nacin, i to je vlo privatna stvar. Dobro je da ih ima.

    Oko menjanja sveta i besnih holivudskih domacica – ne verujem da mogu da pariraju onoj strani Holivuda koja vec decenijama donosi pred oci i gura u lica kulturu podzemlja, brutalnosti, otimacine i prezvljavanja najpoganijeg, cak i ako privezu negde poneki happy end. Skript trpi svasta. Ja ponekad osetim neku sacuvanu malu vatru ubedjenja da se svet moze promeniti, i verujte, najtuznije mi je sto ne moze da dodje ni do toga da uopste proba. A sasvim je moguce da bi se moglo poceti od nekih obicnih, malih stvari. Svakog dana lepu rec. Svakog dana dve lepe reci…recimo. Meni i podizanje mog deteta izmice iz ruku, i svakog dana radim rekalibraciju sopstvene normalnosti, cisto kao podrsku. Menjanje sveta mi se cini kao very bad joke koju je neko igrao sa mnom. A zamislite da se sve krije u srecnoj porodici. Zanimljivo za razmisljanje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s