Preokreti

U posedu sam jednog malog, intimnog kurioziteta, ili je meni neobican: pamtim preokrete u ljudima. Zbog njih ih nekad vise volim, a nekad prestanem da volim. Nekad ih tek kad se preokrenu uopste i vidim, kao da otkriju onu neznu belinu stomaka koju svaka zivotinja cuva jer tu najvise boli, i najvise se voli, i ja kao da sam kratkovida – sto nisam – pridjem blize i moram da opipam da se uverim da je to bas tako, i to radim stoga sto se mnogo obradujem takvom jednom stomaku. Nekad oni otkriju i nesto sto odmah treba opet pokriti.
Ponekad preokretu treba dugo vremena da se zaista preokrene i napravi krug, ili pola kruga, sto god, odnosno, meni treba dugo da ga ukapiram. No, dosta sa generalizacijama.
Recimo, pricao mi je tako jednom neko kako voli umetnika koji izlaze sebe kroz svoje stvaranje ali nesvestan da u galeriju iko dolazi i da ga oci publike gledaju, procenjuju i sude. Umetnik stvara za sebe i zbog sebe, iskljucivo.
Nije to bila najpametnija stvar koju sam do tada cula, ali me je iznenadila perceptivnost naratora. Pre toga mi se cinilo da on ne vidi dalje od prvog lica jednine i zvucalo je sa tim preokretom da on sustinski razume umetnika i podrzava ga da bude slep, jer kad bi progledao i video sta je u stvari uradio – okacio sebe svojevoljno na uvid drugima – tu bi doslo do iznenadnog i katastrofalnog prevrata u umetniku, ili njegovom mentalnom zdravlju. Stoga je jako vazno da umetnik ume cvrsto da zmuri u susretu sa svojom publikom. Jer ce videti ono sto mu se dopasti nece. Pre ili kasnije.
Medjutim, evo, prisecam se tog trenutka sada, i jasno mi je da nisam videla celu figuru. Oh da, verujem da se njemu dopadalo da ima povlasticu, takoreci ‘private screening’, u kome je umetnik razmazan po izlozbenom prostoru za njegovo zadovoljstvo. I u katalogu je jasno podcrtan princip ‘jedan za sve, a svi za sebe’, ali to nije imalo nikakve veze sa razumevanjem umetnika, sto je vazda namera svakog umetnika i posledicno umetnickog dela. Ne, rec je bila o tome da on to tako voli. Kako ja to tada nisam cula zaista ne znam. Posto ostaje cinjenica da je on to bas tako i rekao. Verovatno, i po obicaju, bas u tom trenutku ja sam pravila preokret, od onih zahvata koji ukljucuju vortex, krivljenje prostora i deformaciju cula, taman dovoljno da zbrkam strane sveta znacenjima, i sebi priredim jednu seansu iznenadjenja kad vec nece drugi. Jer neko voli svoju umetnost slepu, a ja volim svoja iznenadjenja sveza.
No, nije bilo nikakvih iznenadjenja sa Mr. Prvo-lice-jednine na kraju – preokreti su ipak samo stilske figure i u zivotu se najcesce pada na nos kad ne pazis kako izvrces tudje reci i smisao, ali evo me gde u petak, skoro subotu, razmisljam o toj sobi u koju je umetnik smestio svoju umetnost i mora da izadje pre nego sto se pojave prvi posetioci. Jer ako ostane, da ga potapsu po plecima, zadive se, odvuku u ugao na seansu ubrzanog disanja, ostace tu.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s