Disco vs. Punk

U ovom uglu imamo:

Punk = angry white boys’ music, tj. osveta mrguda.

U drugom uglu:

Disco = music for mama’s boys’ night out.

Punk je prirodna progresija rocka. Od kamena postao, kamen ostao. Za kotrljanje kamena bes je najbolji talenat. I gle, mikrofon trpi svasta. Gle squared – i publika trpi svasta. I struja je tada bila jeftina.

Saturday night  je fundamentalna kategorija  u staleskom drustvu. Okupas se, obuces cistu odecu i izadjes medju svet koji se isto tako okupao i presvukao. Topla voda je davno izmisljena.

Protest? Sta – svet ne valja? Dajte mu srednji prst, od toga ce svima biti bolje. Marie-Antoinettes postmoderne.

Disco je morao da pukne kad je muski dekolte dosao do pupka. Dr. Kinsey je nesto slicno rekao: ili tesne pantalone ili visoke stikle – i jedno i drugo ne moze! Za to trebaju siri kukovi.

Punk je kao sport – za momke koji nisu dobri u drugim sportovima. Da i oni izbace energiju, i nadju devojke. Darvinizam bi to objasnio, ali nije pevljiv, i nema melodiju.

Disco je kao usecerena lepljiva bombona. Ili recima tetka Zorke, svacije komsinice: zivot je, sine, k’o kafa. Zasladi kol’ko hoces, i dalje gorchi.

Jasno je posle svega da poliester i pljuvanje nisu mogli da opstanu u istoj sobi, ili ringu, jer bi tu doslo do eksplozivne lancane hemijske reakcije izmedju te dve materije i… pop! goes the weasel.

12 thoughts on “Disco vs. Punk

  1. Zanimljivo glediste, i simpaticno, iako jednostrano.
    Ne poznajem dovoljno dobro ni pank ni disko, da bih glumio autoritet, ali…
    Koliko god razumeo sta govoris i zasto, daleko od toga da nemas osnova, ipak, cini mi se (a cenim da si i sama svesna toga) da banalizujes stvari. Sto je potpuno ok ako si samo htela da istaknes neke stvari.
    Posto ipak ponesto znam o nastanku panka, ja ne bih sebi dopustio da previdim neke stvari kada govorim o njemu.
    Fakat je da je najveci deo pravog panka ( o fejku ne zelim da pricam) neprociscen, da tu ima svega, i uglavnom dosta sranja, ali opet, pravi pank, i neprocisnjen a kamoli dobro artikulisan, nosi u sebi iskrenost, i bunt kao pesledicu zelje da se od sistema i drustva marginalizovani pronadju i ostvare.
    I to kroz muziku.
    To je u meni probudilo postovanje prema panku, iako sam mu se i sam podsmevao kao klinac.
    A odvajanje zita od kukolja nikad nije lak posao.

  2. Ne secam se kako mi je ovaj tekst naisao, bas uopste ne pamtim, ali nesto me je sigurno inspirisalo. Mozda neki od onih programa o 70-tim, kada je disco pao mrtav a punk uzeo svet pod svoje. Ili sam bila u nekom klubu i shvatila koliko disco melodije zive i dan-danas, generacijama kasnije, i ne gube na popularnosti, sada su vec klasici. A ni punk nije lose prosao, i on ima svoje klasike. Ili sam mozda slusala neki lokalni bend kako pravi buku i shvatila da punk nikada nece stati. Ko zna. Pa nisam mogla da odolim.
    Ima sjajnih disco stvari, i punk kad ima ritam i melodiju ume da bude podnosljiv, narocito uz onakvu energiju, ali ja ne znam zasto se uopste trude kad postoji funk. Nisam jos cula nista sto moze da pridje i blizu po ritmu i energiji. Ali to je vec pitanje licnog ukusa.
    Sto se tice marginalizovanih, besnih, jadnih…toga nikad nece zafaliti, na zalost. Da li je punk ucinio nesto za njih? Verovatno zavisi koga pitas. Legenda zivi, to stoji. Ja ne vidim zasto, ali ne moram ni da gledam. Samo mi tako naidje ponekad…

  3. Oh, puno toga. Jazz narocito. I blues sigurno. Ali kad naidje neki dobar funk… Ne znam kako im je to uspelo. Od sjajne zabave do buke, protesta, soul included, i nenadmasiv ritam.
    Ti bas lako prastas :))

  4. Volim i pank i neke stare disco stvari. Bice da sve sto je nekad napravljeno, vredi i sad. Mada mi je, ipak, rock u srcu.

  5. Ni sam nisam ogranicen pravcima, spektar se jos uvek siri, a cenim da ce tako biti dok sam ziv.
    Stvar je raspolozenja sta cu zeleti da slusam.
    Ipak, bluz jako volim. Zarazen odavno njim nekim dobrim zivim svirkama. 🙂

  6. zelena, bez obzira na moju namrgodjenost prema pop muzici najcesce, ima zaista puno za probrati, pa ko sta voli. To je ipak jako fina stvar.

    portose, nema ogranicenja, nikako. Jeste i stvar raspolozenja i otkrivanja. A uzivo slusanje bednova je tek nesto posebno. Kad su dobri, mogu da sviraju sto god hoce, iskustvo je vrhunsko. Buka ipak ima smisla 🙂

  7. danas je postalo strasno. svi zele da budu kao neko ko se vucara po novinama i zutoj stampi. neznaju sta je prava muzika, koja vredi… ovo sto danas slusa vecina traje samo nekoliko dana… prava muzika traje zato sto mi zivimo nju…

  8. Uvek ce biti onih koji ce jednoj istoj materiji prilaziti na razlicite nacine. A popularna muzika je postala profitabilna industrija pre nekoliko decenija i time nanela prilicno veliko zlo popularnoj muzici, i slusaocima, dok industrijski deo cveta.
    Sada se vise ne moze ukidati, sve i da krene narodni pokret protiv nje, jer ima PUNO industrija koje od te muzike cvetaju. Neko ce negde na kraju uvek reci – ali ja od toga zaradjujem za hleb! Pa jos ako ima sitnu decicu… Svakakav shit, pa i zlocini, se opravdavaju koricom hleba i sitnom decicom.

    A lepa muzika je lepa, i ona ne mora nista vise od toga.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s