Neučestvovanje

U lift je ušla Olja. Uvek popričamo tokom vožnje od jedanaest spratova. Nismo simpatične jedna drugoj, ali to ne predstavlja problem priči od jedanaest spratova. Obično su teme deca (kako brzo rastu), život (prevrtanje očima na realnost), promaknu i druge, ali hvala Gospi za decu, ta nam je najbolja. Tog dana sam bila pod utiskom raznih vektora sopstvenog života (iako se radi samo o jednom), i setila se njenih roditelja koje sam srela bila tog jutra, i misli koja se tada stvorila.

‘Svuda idu zajedno,’ rekla sam i nasmešila se. ‘Baš je simpatično’, dodala sam. Moglo se pričati na temu, u onom smislu da je hodati kroz život skupa jednom kad su već našli svoj par verovatno najbolja od malo opcija koje se nude ljudima. I ne viđa se tako često među parovima. Nauče na taj način kako da budu jedno sa drugim, kako da preskaču ili zaobilaze prepreke, podele terete, ili se prosto naviknu skupa pa su umesto jednog dvoje. Nisam imala želju da celu tu priču podelim sa Oljom, nije ni morala od toga da postane priča, ali ona, budući njihov potomak, je zaslužila bila da podelim svoju pozitivnu impresiju, i tako istupim iz konvencije naših programiranih razgovora od 11 spratova. U stvari je u pitanju bio samo impuls, nepromišljenost takoreći.

‘Ah,’ odgovorila je Olja sa priličnim dramatičnim talentom. ‘Jeste, idu skupa. Ali nije to sve tako ružičasto,’ nastavila je.

Ne sumnjam da nije ružičasto. Ružičasta je rezervisana isključivo za specifične industrije, i pokušati ugurati je negde drugo je na granici dobrog ukusa, moguće i ilegalno. Neko upravo kupuje prava na korišćenje ružičastog, ako već nije. Ni Olji nije lako da su roditelji samo sprat niže i pomažu oko dece a ona za uzvrat mora da trpi i kad je netrpeljiva, mada je teško zamisliti Olju da išta trpi. Krupna žena, ima veliki glas i njen stav je jasan i kad ne priča – uvek je u pravu.

‘Ništa nije ružičasto,’ rekla sam pomirljivo i slegla ramenima, s nadom da će to završiti priču. Ali ostalo je bilo još nekoliko spratova do kraja vožnje.

‘Ljudi misle kako je u braku super,’ nastavila je, sada već u stilu uvežbanog oratora. Koliko je rekla, još celu jednu vasionu je ostavila nedorečenom. ‘Evo, Zoran i ja, toliko smo već godina zajedno – Bog’te – veruj mi, ponekad mi je svega previše.’ Gledala je malo ka meni a malo uvis, ka tački daleko van lifta, onoj iz koje je sve jasno, i na dlanu. ‘Uvek neki problemi,’. Opet ka meni. ‘Nemoj da me pogrešno razumeš, ima dobrih strana, ali nije uopšte ružičasto.’

Utom su se otvorila vrata kaveza, i ja sam zamakla uz jedno ‘Ćao’. Nisam ni izašla kompletno kad me je sustiglo razumevanje (uvek kasni!) – ona je meni davala savet. Budući da zna dovoljno, odnosno nije me dugo videla ni sa kim, i na osnovu mog komentara o njenim roditeljima, a moguće i bez njega, Olja je zaključila da ja gajim veliku čežnju za brakom. I uz nešto dobrosusedske volje, iz svoje duboko in(f)icirane pozicije, bilo je fer da me upozori: da se ne zanosim mislima ovakvim ili onakvim. Da nisam bila tako zatečena (i da mi je Olja simpatičnija) verovatno bih se nasmejala. Ali to nije bilo sve (neverovatno je koliko se dobro poznajemo sa ljudima koje srećemo isključivo u liftu): Olja je bila ubeđena da joj zavidim. Jer tako putuju saveti – iz pozicije onoga ko je gore, onome ko je dole. Znam, jer sâma često dajem savete. I volim poziciju gore. A woman on top, što bi se reklo. Tako mi i treba, završila sam sa tom pričom već uveliko na ulici. Dan je bio lep.

Koji dan kasnije gledala sam jedan film. Pre njega su bila snimljena dva, koji nisu možda osvojili univerzalnu ljubav publike i kritike ali jesu voljeni širom sveta. Uvek počinju rečju ‘Before’. Sunrise, Sunset, i sada im se pridružila Ponoć. The Midnight Hour, Midnight Oil… ima puno obrada na temu ponoći, postoji i Lun, kralj tamnih noći, i sve to ne ispuni ni prvi otkucaj (im)pulsa mraka i moći koju on drži nad bićima koja eto slučajem, upornošću i iz dosade lutaju između svetla i tame od svoje volje a uvek progonjeni nekom mukom. Imaginacija, bez sumnje, je neophodna za takvu jednu zavrzlamu. (Uz biohemiju). U filmu se dobar deo toga odvija tokom dana, i dolazak noći se i ne primeti, ili da uopšte vreme igra ulogu. Dvoje protagonista su u braku, možda je to razlog. Za njih je vreme stalo. Stagnira. Uzgaja penicilin. U prethodna dva filma, vreme je igralo jednako veliku ulogu kao i akteri – nisu ga se mogli najesti, željni jedno drugog dok su sile života i avionske karte pretile da ih razdvoje. U trećem filmu, kada su imali sve vreme sveta skupa (budući u braku), nisu više obraćali pažnju. Vremena napretek – svega previše. I kod takvog obilja, univerzalna glad vlada.
Nezasitost? Verovatno.

Film je izneverio prva dva u serijalu, što je velika šteta. U ovom poslednjem, glumci uopšte ne glume. Gledaoci su vezani silom navike da ne odlaze pre kraja i posmatraju dvoje ljudi sa uspešnim karijerama i ne naročito uspešnim emotivnim životima kako na početku srednjih godina kroz skriptiranu konverzaciju svode svoja iskustva i sve čega se dotaknu uprljaju. Oni to ne vide – misle da im je stiglo već prljavo. Poslato na njihovu adresu, sigurno greškom.I zbog toga su besni. Posledice tog besa su uglavnom kratkotalasne – razaraju lokalno, porodično.

Sredovečni ljudi čine većinu populacije na planeti. Granice srednjeg doba, i donja i gornja, su u neprekidnoj fluidnoj relokaciji, iako je trend definitivno usmeren ka pomeranju naviše sa jasnom težnjom produžetka mladosti i što kasnijem početku starosti. Za to postoje dobri marketinški razlozi, i psihologija, ali granice ne treba postavljati po ponašanju ljudi. Realno je to negde između 30 i 60, što daje prostora svakome da pogura granice i dotera kako mu odgovara. Sve i da nisu većina po brojevima, daleko su najuticajnija grupa. Imaju najviše love, najbolje pozicije, mobilnost – kao i sve suprotno, i u toj konfrontaciji su jako dobar primer za posmatranje svega najgoreg što ljudska priroda ume da iznedri. Potpuno je moguće da kad bi ona mlađa kao i starija grupa imale sve to isto, bile bi podjednako loše. Poenta sa ljudima se izgleda vrti oko toga da ako dobiju priliku, za dobro ili loše, svaki izbor će ispasti loše. Kod dobrog, vremenom će ga pokvariti, kod lošeg, nikada neće oprostiti.

Sredovečni ljudi su većinom u braku, prelazu iz jednog u drugi, pokušaju da uđu u klub…  i dobar deo vremena im ode na te aktivnost. Slično je i sa lovom. Brak i lova daju jednačinu uspeha. Sve ostalo se na neki način uklopi, ili štrči sistemom zalepljenog krpelja. Susret sa Oljom, pa zatim sa filmom me je podsetio na vreme kad sam bila dete, posmatrač sveta iz pozicije bolno izložene i ranjive, i ujedno privilegovane nedostatkom iskustva. Iskustvo, kako se jasno vidi po ljudima, pokvari i najbolje primerke. Na osnovu brakova koje sam tada viđala, moji zaključci nisu bili da ja to mogu bolje, već da uopšte ne želim da probam. Probala jesam, u labavom stilu legitimizovanom popustljivim sistemima ovog dela sveta, i za taj neuspeh, kao i za svaki drugi, uspeh i neuspeh, zaslužni su jedino (sa)učesnici. Pa kad Olja kaže da brak nije lak, uprkos providnosti njenog saveta koji niko nije tražio, jedino što se u meni probudi je još veća netrpeljivost. Jer Olja se žali, kao što se svi sredovečni ljudi žale, na brakove, posao, decu, život, i ako dobiju i samo kap podrške, istisnuće i celih pet litara i zatim će se smestiti u zasedu da sačekaju sledeću žrtvu. Ljudi imaju brakove koje zaslužuju, i živote kakve su stvorili od blata i shit-a. Tu nema mesta iznenađenjima oko ishoda. Molotov kokteli od samoživosti, samosažaljenja, hipokrizije, i gadosti u čija porekla je bolje ne zalaziti, ljudi pune ulice, prevoz, preduzeća i naslovne stranice svakog dana. Svaka prilika za detonaciju je samo mali odliv kipućeg viška. Gledajući sve to, i sâma deo parade, ne znam da li više osećam stid ili odvratnost. Jedina stvarna želja koju imam je za neučestvovanjem.

 

Advertisements

4 thoughts on “Neučestvovanje

  1. Ивана, шта рећи – овај есеј је феноменалан.
    Брак је сувишна категорија, баш као и слепо црево (некада је имало сврху за варење сировог меса, ако сам добро упамтио лекцију). Не паметујем из рукава нити из сујете, већ из 33-годишњег брачног искуства које се претвори у доживотно..
    Насмејао сам се на истину о томе како савети путују озгор надоле, али опрез са оним што је уследило (woman on top) – једна од Бондових девојчица се баш тако звала – Onatop 🙂

  2. Ne znam, Gorane. Da nije brak, bilo bi nesto drugo. Sve, sve, ali ljudi su zaista nesvarljiv shit.

    Hvala za smeh na pomen takve junakinje 🙂
    Nikad cula. Ja sam uvek mislila da su SVE Bond devojke od te vrste 🙂

  3. A ja sada vidim i vise od samo te ‘gore dole’ asocijacije. Toliko mogucnosti.
    Bas kao sa ljudima – od svega, izabrati shit… A sve vreme se prica o izborima. Pa to sa izborima nije neslicno recimo proglasiti sebe kraljem, ili kraljicom. Odjednom sve postane drugacije zato sto ti postanes nesto drugo. Premestis se u drugu realnost. U kojoj tek treba nauciti pravila. Ovde gde smo, pravila smo stvorili sami (ili ih nasledili od slicnih nama). I trazimo nova.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s