„One of those women who have the temperament of a man“

Neverovatna je i neiscrpna sposobnost pametnih muskaraca da izvaljuju gluposti o zenama.
Ova iz naslova pripada Aldos Haksliju, i odnosi se na Nancy Cunard.

6900.jpeg

 Ja za Nancy nikad nisam cula do nedavno. Istorija se potrudila da je   zaboravi. Sto samo pokazuje koliko je ona (istorija) proizvod pomodarstva, sumnjivih usluga i licnih preferenci.

Ukratko o njoj:
Rodjena u braku izmedju britanskog aristokrate i americke bogatasice, lepa, bogata, svojeglava i nonkonformista, uglavnom je pominju kao olicenje duha 20-tih godina proslog veka. Druzila se i spavala sa vecinom uticajnih umetnika iz tog doba, sto bi bio ovakav neki (delimican) spisak: Ezra Pound, T. S. Eliot, Aldous Huxley, Evelyn Waugh, Samuel Beckett, Ernest Hemingway, Louis Aragon, Tristan Tzara, Pablo Neruda, and the first modern super best-seller, Michael Arlen. Sluzila je i kao inspiracija za mnoge karaktere u njihovim delima.

Kad ono, Nancy je bila izdavac. Prvi koji je stampao Beketa.
Evo kaze: She originated the Hours Press and was the first to publish, in her own hand-printed editions, Beckett, Laura Riding, and Pound’s A Draft of the XXX Cantos.

Jos je bila i pesnikinja, prevodioc, novinar, aktivista protiv fasizma, rasizma i socijalnih nejednakosti. Zaljubila se bila u crnog dzez pijanistu i kroz njega saznala vise o uslovima zivota crnaca u Americi. Objavila je antologiju ‘Negro’, ogromno delo posveceno kulturi i zlopacenju crnaca, uz kolaboraciju velikih imena.

Bila je dopisnik iz Spanskog gradjanskog rata, na terenu, i povlacila se sa narodom i borcima, pisala o koncentracionim logorima u Francuskoj i sta se tu radilo izbeglicama iz Spanije.

Podrzavala je i davala pare, fizicki ucestvovala u demonstracijama, gladovala, bila zatvarana, ismevana, tucena, i familija je se odrekla, ukljucujuci ukidanje nasledstva.

Napadali su je da je arogantna, da je njena empatija ismevanje pravim pacenicima, da je samo bogata razmazena zena koja vise steti nego sto pomaze, i da je njeno mesanje u politiku licermerje i podsmeh obzirom na to kako ona u stvari zivi (bezbrojni ljubavnici, da ne pominjem one crnpuraste, skandali, i tako dalje).
Kaze u jednom clanku, muskarci, njeni savremenici, koji su duplo vise od nje ziveli boemstinom i bili angazovani politicki su uvek bili postovani, cak smatrani za heroje, a nju su u najboljem slucaju zvali ovo sto je ovaj gore rekao.

Ovako su je opisali neki prijatelji:
..“baffling contradictions“–she was passionate but unromantic, loyal but unforgiving, unconventional but fastidious, emotional but unsentimental, hedonistic but anorexic.

Tesko shvatljivo a tek nesvarljivo kad je zena u pitanju i dan-danas, zar ne?

Dopao mi se zavrsetak tog clanka koji sam procitala:

Nancy Cunard paid a high price for her nonconformity. She was disinherited, arrested, beaten, institutionalized and eventually declared insane. Her legacy includes her refusal to regret, or attempt to explain, any of it.

Narocito je ovaj kraj efektivan. Bez objasnjenja, izvinjenja i drugih pizdarija.
Neka istoriju pise ko hoce, Nancy je uradila svoje sa svojim zivotom.

http://www.thenation.com/docprint.mhtml?i=20070813&s=kaplan
 

3 thoughts on “„One of those women who have the temperament of a man“

  1. Cini se, opasno dobra.
    Naravno, pitanje je koliko je bilo sta od toga objektivno, to su mogli bolje znati samo oni koji su je dobro poznavali, ali opet, verujem, po onoj staroj, gde ima dima, ima i vatre (u pozitivnom smislu).
    Tvoj post je standardno jak, a zavrsetak tog clanka koji si naglasila, mocno zvuci, naravno.
    A vidis, i ovo sto ti pises o njoj je dokaz, da koliko god istoriju pisali pobednici, price o nekim ljudima koji su zasluzili mnogo vise, a gurnutim na marginu, se ipak prenose.
    Mnogo je, nazalost, onih (oba pola), cije licne istorije leze u prasini, ili su i unistene, drago mi je da si bar sa ove oduvala deo iste.
    Podrzavam i pozdravljam.

  2. Potpuno sam bila odusevljena kad sam naisla na kritiku biografije o njoj. I podjednako sokirana da nikad nisam za nju cula prethodno. Napunila me je bila energijom, a prica je tako duboka, tragicna, slojevita, i za jednog pojedinca i dodatno jednu zenu. Iz jednog tog segmenta bi mogao da se napravi ceo zivot, a sve skupa.. Inspirativno je (i obeshrabrujuce podjednako, moram da priznam) koliko u svim vremenima pojedinci nadju nacina da preskoce barijere (i razbiju se). Otud je valjda i storytelling toliko vazan. treba takve ljude pronaci i pricati o njima.
    Zena koja je napisala biografiju je ocito bila odusevljena svojim subjektom. Ta zavrsna recenica je tako mocna. Hvala ti sto si me na nju podsetio.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s