Stand-up, Kung-fu, Shut-up

Dva dana pred Bozic, nasla sam se u supermarketu. U njihove vrste ne ulazim cesto jer me takvi prostori bole na nekom nivou mozga, da li svojom velicinom koja podseca na hangare, ili masom proizvoda medju kojima retko nadjem ono zbog cega sam dosla uprkos faktu da to moje sigurno negde imaju ali ja se prosto zbunim pred tolikom ponudom, mozda problem stvara i moja odbojnost prema velikim korporacijama, ili pretrpanim prostorima, previse izbora… – ne znam sta je u pitanju. Uvek kupim malo, i idem na kasu koja ljubaznoscu menadzmenta postoji za takve kao ja: 1 – 10 predmeta u korpi. Kako sam pristigla u red, tako se poslednji u redu, mrsavi, blago povijeni crnac, izmakao i ponudio mi svoje mesto. Nisam zurila, niti mi je predstojalo dugo cekanje, pa sam se lepo zahvalila i rekla da nema potrebe. Ne! insistirao je ljubazno. Okay. Stala sam ispred njega, i dok sam se smestala sa svojom korpicom kao Crvenkapinom u red, njemu se razlio blazeni osmeh preko lica i on rece tihim, poverljivim glasom: „I am going home.“ Bio je to srecan covek, i njegov komentar odlican za pocetak jednog filma, a i licio je na jednog americkog komicara, ne mogu da mu se setim imena, i pomislila sam da bi bilo bas zanimljivo da je to on i radi ovde neki posao, snimanje, sta li, i ne moze da doceka da se vrati svojoj kuci i svojima za praznike. Sve ljudske sudbine se uvek svedu na dve: one koje… – da li sam hriscanka? prekinulo mi je tok misli pitanje sa leve strane.

Znala sam! Kad te muskarac propusti ispred sebe u redu on nesto hoce. Opcije su obicno dve: ili seks ili Isus. Oklevala sam malo, proverila raspolozenje – jos uvek na ‘good’ -i skratila pricu o mojoj babi koja me je krstila jer ne moze dete da bude nicije, i da to jesu vazne stvari, ne poricem, ali pripadanje nema veze sa hriscanstvom, a ni ja nemam veze sa hriscanstvom, pa sam samo rekla: jesam.

Proslo je cetvrt do pola minuta, ja sam pocela da smestam svoju robu na pokretnu traku. „Do you believe in Jesus?“ Nesto me je ipak odalo.

Okrenula sam se ka njemu i rekla vrlo razgovetno, dala zvanicni statement:“No, I don’t.“ I ne samo da ne verujem nego – „Pa zar ne znas da ces umreti za svoje grehe, zeno?“ eto njega opet. U kojoj smo fazi presli na intimizacije tipa ‘covece/zeno’ mi je promaklo, valjda po hriscanskoj liniji. Ne znam sta ti je dalo ideju, mamlaze nevaspitani, da bih ja bila tip koji ceka na prosvetljenje u redu ispred kase, posred samoposluge, i medju ljudima koji pored gastrointestinalnog sistema, cije manifestacije redovno prate, ogromnom vecinom blage veze nemaju o osnovnoj fiziologiji jednog otkucaja srca, ili fizici udisaja, ali ce gurati u nos svakome, preko razglasa, radio stanica i svega sto ima pojacalo, svoje poznavanje religioznog blazenstva, koje je vrlo slicno seksualnom po dubini neophodnog znanja i znacaju za one koji u njemu nisu ucestvovali, ali dok se o ovom poslednjem obicno govori u pijanom ili intimnom drustvu, od onog prvog ne mozes pobeci nigde, a narocito u ovim freakin’ demokratijama sa garantovanom slobodom religije, i zasto, pitam se, meni nije garantovana sloboda od religije, kad i ja placam takse i svrha prosvecenosti je bila upravo to – oslobodjenje od religije – i vredelo bi pronaci nekog ambicioznog advokata i pokrenuti jedan masivan class action suit protiv drzave za masiranje zivaca i ugrozavanje sloboda na cutanje u redu od strane religioznih u svim situacijama i prilikama – nista ovde nema status svete gradjanski neutralne teritorije, samoposluge, doktorske ordinacije, parkovi, decija igralista, skole… nista! – pa kao direktan povod stojis ti koji mislis da je u redu i tvoje garantovano pravo da nepoznatoj zeni prorices da ce umreti za jebene grehe, jer najvaznije je da svi umru za Isusa, posto on voli da broji svoje mrtve, razbaca ih tako po dvoristu, infantilac tipicni, pa uporedjuje sa slicnima sebi ko je vise mrtvih povukao na svoje ime, nesto kao stock market prakticno, a ti mu dodjes pronicljiv verujuci, pa pretpostavljas da je najbrza i najefektnija prodaja tvoje robe strah od smrti, sto ce naterati svakoga a narocito jednu zenu pred kasom u samoposluzi da se otvori za Isusa i pridruzi njegovim plasticnim figuricama iz plasticnog Raja, umesto da sklopi oci, unese se i odglumi manje ili vise vesto scenu laznog orgazma iz ‘Seinfeld’-a – amen – a da si upola nadaren kao komicar kome ne mogu da se setim imena, shvatio bi da ovo nije smesno, ni bogougodno, cak bi se moglo reci da niko ne zna sta je bogu ugodno, jer zasto bogu ugadjati za ime tvoje moje svacije ako je fuckin’ God, ali to je vrlo prosto jer boga nema a ljudi previse, i ko zna, da je obrnuto mozda bi se lakse disalo, i kad bih radila stand-up, ili kung-fu, ili shut-up, sa narocitim bih ti uzivanjem probusila trece oko posred cela, jer tu ti se verovatno nakupilo najvise tog shit-a ali ne radim stand-up, nosim iskljucivo gumene djonove, i lepo su me vaspitali, pa ispada da te trpim a to mi je od svega isusovskog najiritantnije.

Devojcica od 15 godina stoji sa moje desne strane; on stoji sa leve, bacio mi je sto bi se reklo baseball metaforama bogatim jezikom a curved ball, i znam da klinka slusa, i zabavno joj je – dakle, stojimo jos uvek na mestu gde ja umirem za svoje grehe. „I will die anyway,“ odgovorila sam kukavicki, rezignirano i bez trunke humora, iako klinki s desna treba dobar role model u obliku odrasle zene tj. jedna koja radi i stand-up i kung-fu i shut-up – a superwoman model not a supermodel, da budem jasnija – a njemu, njemu treba pesnica po nosu, u nedostatku stikle. Isus i njegov following su mi obicno blaga iritacija, kao dosadne muve, i dva dana pred Bozic verovatno treba prastati i vise nego obicno, iako kad bi me sada neko prikucao na zid ja ne bih mogla da se setim jednog jedinog primera gde je prastanje bilo dobra ideja, pocev sa Golgotom i rodjenjem hriscanstva. „We all die,“ zavrsila sam – see you on the other side, moron – platila svoj racun pa otisla do kraja metalne trake da pokupim svoju kupovinu. Ali evo njega za mnom, gleda me i ne moze da odoli, za svaki slucaj: „Merry Christmas, Jesus loves you.“
Of course he loves me. I am adorable.

Advertisements

10 mišljenja na „Stand-up, Kung-fu, Shut-up

  1. Seks bih mu oprostila, tu su stvari dosta jednostavne. Covek hoce zenu, zena kaze ‘ne’ i gotova prica. Ili zena kaze ‘da’, covek kaze ‘hvala’ (nista bez ‘hvala’) i opet gotova prica. A ovako, preko Isusa i Raja preko Pakla do vagine… I don’t think so.
    🙂

  2. Dakle, uveliko je počelo. Pitanje vere je postalo opasna stvar. Ni sa kim ne želim da počinjem priču o tome, jer tako rizikujem dobre odnose sa ljudima, pa i najbližim prijateljima. To su postale vrlo osetljive teme.
    Ipak me buni ta neodoljiva želja tih proroka da te uvlače u svoje priče i da te vrbuju sa svih strana.
    Ma, od takvog frika ne bih na seks ni pomislila…

  3. da, kuliranje je prakticno resenje u realnostima koje zivimo. Ali kombinacija iz naslova bi bila bolja, po mom misljenju. Ako ne bas uvek, dovoljno cesto. Da ne ispadne da je kuliranje u stvari trpljenje.

    Milice, to je ovde tako vec jako dugo, cak osnovno pitanje demokratije po mnogima. Sloboda je opasna stvar. I stvari definitivno postaju sve gore. Prosto je pitanje neukusa izjasniti se kao ateista ovih dana, a mozda postane i opasno, videcemo. Svi nekom bogu pripadaju. A ovaj tip sa svojim umiranjem za grehe – apsolutno je bio seks u pitanju. Rado bih prisustvovala sceni gde tako isto prica sa nekim mesnatim bradonjom, znas one iz americkih filmova koji izgledaju kao da ce ceo svet smozditi samo zato sto mu pivo nije dovoljno hladno.

    Inace je ovde prosle godine jednu devojcicu od 16 godina ubio njen otac, uz pomoc njenog brata, zato sto je htela da bude tinejdzerka, sminka se, ima decka i sl a sve u neskladu sa muslimanskim pravilima. I to nije prvi slucaj (iako se o tome ne prica puno). Sudice se ocu uskoro (mislim da je sina pokrio) i svi ocekuju da ce multikulturalizam igrati veliku ulogu u procesu. Da li je devojcica imala vise prava na zivot u sekularnoj drzavi, sto bi ova trebala da bude, ili otac na drzanje koda svoje religije u demokratskoj drzavi, koja mu ta prava garantuje. Ne mogu i babe i zabe, kako to lepo kazu nasi stari, ali ovde uporno pricaju da moze. I kad pricaju, onda ce se naci dovoljno njih da ih uhvate za rec.

    Uzasne teme, slazem se. Meni najcesce uspeva da prodjem samo sa kratkim – ne, hvala, ali ne uvek.

  4. Procitala sam nekoliko puta …. i otisla i vracala se i citala i razmisljala…
    Verovanje, religija…. odrasla sam u zemlji u kojoj se nije islo u crkvu, deda je slavio i isao ponekad u crkvu, otac ne….nas niko nije vodio osim dede, ali to je bilo samo nekoliko puta…
    znaci nije bilo te navike da se ide u crkvu i moli i veruje, a o skoli i da ne pricam…komunizam…
    Kad su dosle osamdesete poceli smo da se pitamo ko si sta si i koje si vere, do tada nisam imala pojma niti pridavala znacaj bilo cemu…onda sam sela i pocela da citam…da vidim gde sta kako u cemu su razlike, ali to nije bilo u meni, nije bilo ritualima usadjeno…nije ni sada…mada sam sa decom pocela da ucim neke stvari , pri tome mi je tesko ali ide nekako…dosli smo u zemlju koja ima vecinu stanovnistva katolicke veroispovesti….i susreli se sa drugacijim razmisljanjima….ali nisam osetila da su nasilni, da zapitkuju, da se iscudjavaju…

    *Ne, ne kulirati, jer bi to bilo trpljenje!
    i ja bi pokusala prvo fino, a onda bi sigurno zapenila 🙂
    Mislim ako on prica o jesusu i ljubavi, sto da mu ja ne odgovorim?

  5. Porodica moje mame je tradicionalno bila vezana za crkvu, tamo negde na jugu, i vidjala sam redovno moju babu kako se uvece pred spavanje moli, pa bih je kao i svi unuci zapitkivala za sta se ona to moli, i to je uvek bilo za zdravlje svih nas, da sutra bude dobar dan…sve tako obicno, normalno. Slavili su se praznici redovno, islo se u crkvu, palile se svece, ali to je uvek bilo deo tradicije, kao i kuca i basta, sve je to imalo ukus juga. Moji roditelji nisu nista od toga pratili, ne znam da li zbog komunizma ili zato sto se nije verovalo, ali nisu nikada govorili ni protiv crkve, bar ne pamtim. Prosto je religija izgledala kao deo proslosti.

    Kada su ljudi poceli da se masovno krste 90-tih, jedna prijateljica me je molila da me odvede da to obavimo, nece nista boleti, obecavala je, ja sam samo rekla – ma, bezi, ne dolazi u obzir. Dok mi otac nije rekao da jesam krstena, baba je sve to organizovala kad sam bila mala, nisu oni ni znali. Steta, jer sam bila ubedjena da cu ostati poslednja nekrstena iz nekadasnje Jugoslavije.

    Postoji nekoliko stvari za koje sam duboko zahvalna zemlji u kojoj sam rodjena, i medju njima je pri vrhu sloboda od religije. Ovde je to puno drugacije. Sloboda religije se slavi kao pobednik nad azdajama komunizma, skupa sa kapitalizmom, i taj pobednicki duo je prosto uzeo maha na sve strane. Spolja je sve fino i tolerantno. Ne treba ici mnogo ispod povrsine i sve bi ovo moglo da pukne jako, jako lako.
    Moja klinka je ateista i ponosna je na to, medjutim u skoli spada u retke, iako se pitanje religije ne javlja stalno. Jedna od dobrih strana anglo-kanadske kulture je drzanje do forme i suzdrzanosti. Vec joj godinama druga deca govore ili da ce goreti u paklu ili da je Jesus voli, i njoj je sve to smesno, ali cudi se kako su drcni, kao da sve znaju, kad pricaju o necemu sto je totalno nebulozno. Mislim da je veliki zlocin protiv dece odgajati ih uz religiju. Tradicija je jedna stvar, i ona je vazna – religija nije za decu.

    Dalje, ovde se ljudi neprekidno traze. Na kraju uvek zavrse u nekoj vrsti religije. Koliko ih ima ne zna im se broja. Njih nekoliko stotina se vrti oko Isusa, ostali kombinuju razne oblike sa Istoka i Zapada, i okupljaju ljude. Uzas i komedija istovremeno. Svojevremeno me je jedan moj ljubavnik nagovarao da zapocnemo kult, a sa jednim njegovim kolegom, koji je zakljucio da je to najefikasniji nacin za pravljenje gomile para. I ponudio se za Mesiju 🙂
    Priznala sam mu da je ideja vrlo privlacna po bizarnosti ali da sam ja duboko moralna osoba i da ne bih mogla. Zakljucio je bio da mi je to veliki propust, i mana :))

    Postiracu jedan tekst koji sam napisala pre 3 godine, kad sam opet bila u suburbiji kod istih prijatelja, i tadasnje Bozicno iskustvo. A setila sam se jos jednog teksta…stvarno bih trebala da radim pametnije stvari sa svojim vremenom umesto sto komentarisem zivot i svet neprekidno :))

    Lep pozdrav,

  6. Da, da Ivana bas to, i ja sam se u nasoj zemlji osecala slobodno, rodjena sam u sumadiji, skolovala se u bg-u,sretala razne ljude,ali nismo o tome pricali, valjda jer smo bili klinci…
    Krstili su me dok sam bila beba, nisam imala izbora, ali mi nije zao….ovde sam naucila da je mozda bolje pustiti decu da sami odluce da li to zele i kada zele, a ne da im mi to u neku ruku nametnemo…
    Austrijanci u gradovima nisu jako religiozni, dok naravno u selima je to vise izrazeno. Za mene je crkva institucija, a religija nesto sasvim drugo…. Ovde je crkveni porez toliko veliki, da ako ljudi ne mogu da ga plate , dodju i oduzimaju stvari. Zato je veliki broj austrijanaca istupio iz crkve, ali i dalje nalaze nacina da krste svoju decu ili se vencavaju u manastirima…i malim kapelama…

    Tradiciju i ja volim i ponosim se njome, to je ono sto produzava moje korenje… i to mi je sa godinama sve sladje…

    Radujem se tvojim novim tekstovima…
    Ovde je malo multikulti drustvo, ima raznih sekta, ali sve je to mini u poredjenju sa Canadom…

  7. Crkveni porez, kazes. Moguce je da ga i ovde ima, jer postoje katolicke drzavne skole i svasta jos postoji.

    Biti ljudsko bice je pre svega zastrasujuce. Udaraju i ne pitaju, znaju gde boli.

    Ovde su stvari jos uvek tolerantne i zivopisne. Iz mog iskustva. Ali ima strasnih prica, i verovatno ce ih biti sve vise. A volela bih da gresim.

    Mislim da je u nasoj zemlji postojao jedan period od mozda 20 godina kad je bilo dobro roditi se tamo. Kako god da je ispalo kasnije, ono sto smo dobili u tom periodu se tesko moze naci bilo gde drugo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s