Slepilo, vudu i pileće kosti

Od supe je ostala jedna pileća kost sa malo mesa oko nje. Čuvale smo je za Flojda.
Klinka je predložila da mu damo kost takvu kakva jeste, ipak je on zver, ili bar zverčica. Sigurno sudeći po tome kako nas grize.
Stavila sam kost na tacnu i garnir oko nje su bili ostaci supe – malo raskuvanog pirinča i par polumeseca šargarepe i peršunovog korena. Zagrejala u mikrotalasnoj dok je Flojd skakao nestrpljivo oko mojih nogu.
Stajala i posmatrala ga.
Prvo je žustro polizao malo tečnosti, pa se bacio na pirinač. Zatim je gurao jezikom šargarepu po tanjiru dok je nije dovoljno istanjio i ona počela da nestaje. Kost je dotakao par puta, i vratio se lizanju tanjira i ganjanju povrća.
On ne zna kako da jede batak, shvatila sam. Klinka ni danas ne zna. Flojd je oko 4 meseca star, i prekasno je i za njega. Ništa neobično za decu vegetarijanske majke, pretpostavljam.
Ali kako će se ove moje male zveri snaći u svetu, pitam se.
To ne znam, odnosno, Flojd je zbrinut sve dok je ljudi oko njega. Klinki će sa tom istom gomilom ići daleko teže. Ali shvatila sam jednu stvar – deca neopozivo liče na svoje majke. I kad su pljunuti imidži očeva, sve što jesu, dolazi od majki.
Majke, opet, kao i sve žene, su niggers of the world.

Odnosno, taj koncept nam je podmetnut kao kukavičje jaje. Mi redovno nasedamo na sve podmetnuto, umetnuo, ili pruženo na otvorenom. Sama činjenica da nam je nešto dato će nas zbuniti do krajnjih granica.

U međuvremenu, isekla meso i uklonila kost. Flojd je sve u slast pojeo. Nije ni primetio da se nešto neobično desilo.

Ja sam tek malopre (kod portosa) uočila nešto. Mislim da mi niko neće verovati da se sama toga nikada ne bih setila.

Advertisements

29 thoughts on “Slepilo, vudu i pileće kosti

  1. Ti ces mi (nadam se) verovati da sam citajuci ovo tvoje (pa kratko razmislivsi) spoznao nesto mnogo bolje no do sada. O jacini uticaja majki na decu.
    A vama troma drzim fige. Za snalazenje itakote gluposti.

  2. Bas je u tome stvar, najnormalnije je da je uticaj najveci, ogroman i nesaglediv, i desava se na nacine koje jezik ne moze da opise. Ne pomaze ni… ni zivot ne pomaze.
    Ali da se ovako pomazemo u razumevanju – to je dobra stvar 🙂

  3. Ima jos nesto…
    Veoma cesto, neke svoje ideje saopstavam tamo kod mene kroz sprdacinu koja treba da prikrije o cemu u stvari pisem, i time pred citaoca stavljam tezak, neretko pretezak zadatak da se probije do prave price koju pricam.
    Ne znam da li sam u pravu, ali imam osecaj da si ti uspela u tome ovaj put.
    Malolie na ovu Krizu? 🙂

  4. Mislim da su te i drugi citaoci davno provalili, ne samo ja 🙂
    A oko razumevanja… ne znam. Svako razume na svoj nacin, u datom trenutku, sa svime oko nje/njega, a narocito sa onim unutra. Meni je ovo konkretno naislo u takvom jednom trenutku. Za razumevanje nekih mojih stvari, a pomaze razumeti i onoga ko pise.
    Nije uvek neophodno 🙂
    Ali sve su to dobre stvari – odlicne! 🙂

  5. Blah, ne razumemo se. :p
    To povrsno skrivanje je providno, jasta. Al postoji dublje, a kroz taj se lavirint malo teze prolazi.
    Oko ostalog saglasan u potpunosti, i sam tako dozivljavam (a tako je i uticalo na mene).
    Sad jedan deo mene zeli da te otera u Kujnu, ali mi se ne da…sad, dal od Straa il je nesto drugo u pitanju, jebemliga. 🙂

  6. Kapiram sve to, i ne govorim da nije tako, ali razumevanje je komplikovan fenomen, uslovljen mnogim faktorima (ne samo trenutkom, kako sam gore rekla). Pa sam morala malo da olaksam temu 🙂

    Bojati se ovako nekoga nije neuputno, sa ili bez Krize 🙂

  7. To, to, olaksaj, ako te neko razume – ja te razumem. 🙂

    Inace, al nemodabi nekom rekla (da ne rusim mukotrpno gradjenu reputaciju, jebiga), ja se Tebe i Tvojih ne bojim! 🙂

  8. Jaki idu na nejake vecinom, velikom. U onom malom delu koji iskace iz tog obrasca je sva razlika. Nedovoljna, ali jedina koja mozda podigne duh i ohrabri srce.
    ja bih volela da uvek budem na strani ovih drugih. Ponekad nisam sigurna. Ponekad jesam.

    Promenila raspolozenje i misli. Desava se.
    Budi dobro 🙂

  9. ХАХА! Доброде, уз твоје писање баш и не иде много тај мачо фазон, али ови драги лудаци су прелепи.
    Macho Man је био диско хит када сам служио војску тамо 1979-те, слично као и овај доле ниже.
    Веома смо се лепо блесавили и уживали по кафићима Баш Чаршије те јесени, млади и пуни себе, питомци будуће пропале војске, а све гледајући у сарајевским биоскопима тада најновији филм Мајкла Кимина, Ловац на јелене..

  10. Tamo gde sam ja oduzio obavezu prema Otadzbini, MuadDibe, najblizi bioskop je bio u Albaniji, tako da…jebiga. 🙂
    Al sam zato u Sarajevu, za vreme Olimpijade, nicimizazvano odgledao „Blade Runner-a“, davao se prilicno pre no u Beogradu (pa sam bio Faca kojoj se zavidi medj poklonicima SF-a kasam se vrno nazad)
    A, normalno, ko nije upoznao sarajevski zivot i duh pre Ratova u kojima nismo ucestvovali, taj se nije imao rasta ni roditi. 🙂

    Nego, Ivana, desiti sluzila vojsku? Nako pitam. 🙂

  11. Ucim, dragi Gorane, svakog dana 🙂
    Mislim, ako neki vole da budu, treba ih pustiti. Kao sto deca idu da se igraju, tako svako treba da se malo igra, malo bude ozbiljan.
    I ako vole da ratuju, i to moze – sve, ali samo uz humor. Ko TO ne ume, nema clanstva medju ljudima 🙂

    ‘Nego, Ivana, desiti sluzila vojsku?’

    Dragi portose, ja svoju obavezu jos nisam zavrsila. Nikad i necu. Nije prema otadzbini vec Majci Pirordi, ljudstvu, hormonima, seksu… fuck if I know. 16 godina, plus trudnoca, pa ti vidi sta je tvoj dug naspram mog 🙂 i
    Dobijem tu i tamo ‘hvala’, ali obicno kad treba jos nesto platiti, jos vise potegnuti, i narocito kad ne treba da se mesam, jer sve radim i obezbedjujem ali NE SMEM DA SE MESAM.

    Ali ima i ljubavi pa lepote pa… eto, kao sto ste vi po Sarajevu, tako i ja u ovom mom oblaku lovim ono sto je dobro i zaboravljam lose.
    Nekad ide, nekad…
    🙂

  12. Портосе, многима јесте бљакава прича о носталгијама, посебно она са префиксом југо – али када већ помену предратно Сарајево, из својих пола године проведених тамо у центру војних школа (пропраћених са 4 изласка недељно) морам – макар на лакат проговорио – рећи да оно што су тада звали раја (фино друштво, пајтоси по нашем) заиста није била никаква измишљотина.
    У једном од нај-кафића (власници фудбалери браћа Мујкић), келнери су пред наш одлазак у прекоманду затворили кафић, лепо нас почастили пићем и дали нам сваки свој беџ са фудбалском лоптом, што наравски чувам као драгу успомену.
    Важније од овога је да сам, поред осталих, и данас у контакту са драгим пријатељем Зизом, који већ више од деценије у Канкуну-Мехико са својом Мајом и сином Гораном води туристичку агенцију (стално ме позива у госте, али како ствари стоје у овом животу се више нећемо видети) – није свако светски путник као Ивана 🙂
    .. која све успева, и хумором и обавезама да се бави, и да се не меша, и лепотом да се бави, и тамо неким хормонима, сексом – а посебно облацима (који пак,, као што знамо, могу бити у панталонама или без 🙂

    Мени пак драго да се поново дружимо, позз

  13. Ti i ja, Gorane (ja sam Vlado, bajdvej), jako dobro znamo o cemu pricamo jedan drugome kada su Sarajevo i Raja u pitanju. Onima koji to nisu osetili (punim plucima) ne vredi pricati o tome, tesko je to preneti recima, mislim i nemoguce.
    Za mene je to nesto sto ponajmanje ima veze sa jugonostalgijom (mada je neodvojivo). Prosto zal za necim jako dobrim cega vise nema. Kao, recimo – mojom dugom kosom. 🙂
    A smatram se srecnim i pocastvovanim sto sam bio u prilici da dozivim to sto sam tamo doziveo, da budem prihvacen od te Raje, prodjem svastanesto zajedno sa njima i obogatim prilicno sebe time.
    I to & takvo Sarajevo (koje je daleko odskakalo od ostatka SFRJ za kojom se nostalgise) mi ostaje kao dokaz da je moguce ostvariti izuzetnu Ljudskost u (siroj) Zajednici. I olako & glupo je razjebati.

    A sto se Ivane tice, pored ovog sto si ti jako lepo izrazio…uspeva i da se uroti protivu nas dvojice. Kapacitet je To. 🙂
    I veci nego sto misli da jeste, al naucice, mlada je – ima kad. 🙂

  14. Kad ovako lepo pricate, pa mi zatim malo laskate (ali i bez toga, samo se sada ne moze izbeci) moram priznati da ste fino drustvo, obojica 🙂
    Gorane, drago mi je da su se problemi resili. Svakakva zla vrebaju Intern/svetom.

    I hvala za podeljena secanja.
    I za muziku.

  15. .. само немојмо о некада дугој коси, плииз – никада ми је нису дозволили (иако ми матори није војно лице), а потом сам ‘ома и оћелавио 😦
    Иначе, Ивана, јуче сам се нашалио са својим старим како сам у рукама имао ковчег краља Петра (протрчао ковчег кроз царинско складиште да се обави папирологија и пошто је тзв.премијер Дачић каснио пола сата на дочек мошти(ју) – рекох: матори, ти си скандирао својевремено ‘краља Перу на бандеру’ а он каже да није (знам да није, био исувише млад за комуњару 🙂
    Овде се радило о тзв. освети малога Кинеза за оно тамо некад непотребно шишање, једино ме ова моја женетина упознала када сам имао шишке до обрва (Ивана, ако се кидаш од смеја – опраштам ти 🙂

  16. Smejala se, ali zbog celog ugodjaja – i hvala zbog toga 🙂
    Te zvanicne politike izbliza stvarno ne mogu da odrze ni zrno sharma, velicine, ili bilo kakve vrednosti. Posle svega, takav kralj dobije zvanicno rpeseljenje kostiju… pa, valjda to nekome nesto znaci. ili neko od toga ima koristi. Nema treceg.

    Mnogo je lepse secati se svojih malih ludosti i promasaja. Ali obavezno uz humor, ili casu vina 🙂

  17. .. по најави, следе још и посмртни остаци краљевске мајке и супруге: у међувремену, Дачић се поспрдно осврнуо на то како он, бивши комуниста, ето сачекује блабла.
    Владо, ето нам бесплатног хумора, до џаџа 🙂
    А за вино, хм.. на Иванином континенту неки тврде да не постоји џабе ручак – да ли исто важи и за вино?

  18. I taj politicki humor. TAJ puno kosta, a retko je dobar 🙂
    Ovaj drugi, za obicne ljude, nije dzabe uopste – ako i nismo plakali, nije doslo dzaba, sigurno.
    Vino je jeftinije 🙂

  19. Gorane, Ivana je objasnila. 🙂

    Nista nije besplatno na ovome svetu, ali bas nista. Ponekad (u stvari najcesce) samo previdimo cenu.

    A sto se jeftinog vina tice, Greota je za koliko male pare ljudi po unutrasnjosti Srbije prodaju izuzetno kvalitetno vino (recimo u Aleksandrovcu) jer nema kupaca.
    Ja to znam jer sam pio u vise navrata neka odlicna koja sam dobijao za dzabe. 🙂

  20. Eh, ovo je tuzno. Ali nikada ne promasi da me rastuzi kad ljudi vredno rade i proizvode nesto kvalitetno, i sa time ne mogu nista.
    Tesko je sacuvati ponos na dobar rad i znanje kad ga niko ne ceni, ili mozda jedva i prezivljavas uprkos velikom trudu…
    Teske teme a vikend pocinje. Klinka i ja idemo na koncert veceras. Ona ne zna ni kakva je muzika a ja znam da je lepa ali to ne znaci da ce i dozivljaj biti lep. Videcemo 🙂

  21. Bas tako, tuzno. I ostalo si dobro izrazila (prosto je iznenadjujuce poslednjih nedelju dana, za mene, koliko se poklapa moja prateca misao uz ono sto kucam ovde sa onim sto ti odgovaras na to, lebami, ranije se to nije desavalo u tolikoj meri)
    Provedite se lepo, toe naredjenje i da nam podneses izvestaj ovde. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s