Uzburkani krem

Krajem septembra nasla sam se bila u avionu koji se kretao iz istocne Kanade put jugozapada Sjedinjenih Drzava. Let je trajao pet sati i kako sam uspela da stignem na vreme, uz dugacak niz u-poslednjem-trenutku resenja, je bilo jedno od onih malih cuda danas, kada letenje spada medju visoko stresne aktivnosti. 
Izmedju dremanja i gledanja filma te citanja po deseti put beleski za prezentaciju kasnije tog dana, nista se nije dogadjalo. Dve zene koje su sedele pored mene su bila dosadne za slusanje, narocito jedna medju njima, ali je i ona posle dva sata zacutala.

Sat vremena pre destinacije obratio nam se bio pilot. Napolju je nebo bilo vedro do onog neverovatno plavog destilata koji i najvece mizere pretvara u nasmesene trolove. Pilot nam je najavio da cemo nadleteti Grand Canyon za pet minuta i dao nam je detalje kako i kada ce se najbolje videti sa leve i desne strane letelice. Kako sam ja sedela treca od prozora i moji saputnici sa obe strane bili dosta glomazni fizicki, nisam ocekivala da cu ista videti, ali sam ipak ustala i protegla se kad se on opet oglasio i rekao da je Kanjon tu, direktno ispod nas.

Prizor je bio velicanstven, fantastican i fantazmagorican u isti mah. Sa visine od sedam kilometara i na tako proziran dan, ono sto se videlo ispod je bila siroka, nepregledna masa oker terena u kome su kao preciznim dletom bili izdubljeni duboki kanjoni, sporim, dugackim i vijugavim paralelnim linijama crvene boje. Od prizora od kojih se gubi dah, ovaj je jedan od najcescih. Da ponovim – velicanstven, fantastican i fantazmagorican u isti mah.

Preplavljena sam impresijama i osecam istovremeno odusevljenje i strahopostovanje. Cutim, izbegavam da gledam u druga lica, povremeno mi se otme neka rec, ali retko kada sam je uopste svesna. Ovakvi dozivljaji su duboko intimni i ne dele sa strancima.  Nije vazno sto su oni dozivljavali nesto slicno; ko ne bi.

Grand Canyon je ogroman, kako mu i ime govori, i preletali smo ga dugo. Pilot se upisao u moju knjigu neznanih dobrocinitelja.

Pola sata kasnije i najuporniji medju nama su se vratili prethodnim aktivnostima. Sasvim slucajno sam jos jednom istegla vrat i propela se na prste da vidim sta je ispod. U tom trenu smo preletali pustinju. Prizor je bio toliko nestvaran da sam nesvesno zatreptala. Dokle je pogled dopirao, sve je bilo uniformno – boje mlecnog vrhnja, blago namreskano, u potpuno identicnim talasima za koje bi se ocekivalo da ih upravo stvara vetar, i da je masa tecna. Ali nije bilo pokreta, ni iceg drugog – samo uzburkani krem, ocvrsnuo odjednom. Iz nekog razloga, bilo je nemoguce prihvatiti ovaj prizor kao stvaran. Grand Canyon je bio neverovatan ali stvaran, cak i pokreti dleta, ali ovo… Povukla sam se pre nego sto je nesto drugo naislo da razbije magiju tog prizora.

U Kaliforniji sam dozivela susret slicne vrste, sa okeanom.

Od povratka sa tog kratkog puta ponasam se neubicajeno. Ne znam zasto, mogla bih da nadjem prave i izmisljenje razloge, i nisu ni vazni. Vracam se cesto slikama sacuvanim u glavi. I podsecam kako sam jos kao klinka mastala o putovanju kroz Ameriku. U potrazi za avanturama, sigurno, ali kakve su to avanture! Videti, videti, videti. Lepotu najvise. I oblike koje uzima.

Taj put mi jos uvek predstoji. U nekoj nepoznatoj buducnosti. Necu da nagadjam da li je skora ili nije, kad dodje do nagadjanja ja najcesce promasim, a ovo mi je vazno. Ne znam tacno zasto, ali je tako.

Skoro nakon tog puta, naisla sam na clanak u Njujorkeru o Jack Kerouac-u. Ove godine je 50-godisnjica otkako je „On The Road“ izasao u svet. Autor je uradio svoju kritiku knjige i vremena tako pazljivim prstima da je najjasniji utisak upravo taj – lepote. Moje zamisljeno putovanje kroz Ameriku nema nikakve slicnosti sa putovanjem iz knjige, ali mozda i ima, malo. Utisci o knjizi kad sam je procitala davno su bili intenzivni, zbunjeni, kao sto vecina utisaka jeste u ranoj mladosti kada se oni ne pojavljuju definisani kao realizam vec razliveni ali svejedno snazni kroz impresionizam, i iz tog razloga mozda ostaju pogodniji za trajanje, jer memorija naginje tom stilu. Kako bilo, ponovni susret sa knjigom kroz reci ovog kriticara su bile kao jos jedna najava pilota leteci iznad Grand Canyon-a, ili Manhattan-a, kad mi se to prvi put desilo. Neuporediva lepota postojanja se sastoji u fragmentima nepreciznog secanja i velikodusnim gestovima pojedinaca.

Link na tekst:

http://www.newyorker.com/arts/critics/atlarge/2007/10/01/071001crat_atlarge_menand?currentPage=all

Advertisements

4 thoughts on “Uzburkani krem

  1. Ne treba cekati. Ali nekad se mora.
    Ovde je svet toliko drugaciji. Veci. Kao da je napravljen slobodnim, sirokim zamasima.
    Obicno ljudi kad dodju u Kanadu kazu kako je u njoj nebo mnogo sire i vece. Ja nisam uocila, ili bar ne na taj nacin, ali vec godinama zivim u stanu sa neveroavtnim pogledom, od cega je najveci deo nebo. Veci deo svojih filozofiranja pripisujem toj cinjenici.

  2. Divna je ova poslednja recenica, zaista.

    Ne znam da li znas, za pedesetogodisnjicu izdanja On the Road izlazi ( ili je vec izasla) necenzurisana, po prvi put, verzija knjige. Bas onako kako ju je napisao. I vreme je bilo. Mislim da to vredi imati.

  3. Pomenuto je u clanku koji sam procitala. Cela prica je jako zanimljiva i ispricana na izuzetan nacin (iako uglavnom poznata). Nisam dugo citala ‘On the Road’, ne znam da li bih se sada opet usudila.
    Ali sam se iznenada zamislila nad ovim i jos nekoliko okolnosti koje su se skupile nedavno i naterale me da pocnem da pisem o svojoj poseti San Francisku pre vise godina. Sve bih rekla da jedno sa drugim i svim ostalim ima neke jake veze. I svidja mi se da je tako.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s