Pola price o kaziprstu, mravu i koprivi

Karakteru iz ove price se carape uvek pocepaju na istom mestu. Dva kaziprsta na njenim stopalima su duza od palceva i obicno za par meseci -sa onim made in China – ili malo duze kad se radi o pamuku drugacijeg porekla, iz carapa izvire pobednicki kaziprsti. Jos davno su jedna Ciganka, pa jos jedna baba i dve-tri ujne ukazale na problem sa duzim kaziprstom kod devojcica. Naime, takvi pokazatelji potvrdjuju jos jedno od onih pravila o kojima svi sve znaju i zbog kojih se ljudi zatiru od pocetka vremena. Ovde se radi o tome da Ona-koja-hoda-sa-dugackim-kaziprstima je gazda u svojoj kuci. Genetska stvar, kao i sve nepopravljivo. Ni carape nisu dizajnirane za takve izuzetke. Iz rupe viri kaziprst, i verno ilustruje kako bi i ona ponekad iz svoje koze. Ni njih vise ne prave kako treba. Kroz takvu rupu bi moglo svasta da udje, koji pauk, bubamara, legija mrava… Susret sa mravima u proslosti nase junakinje nije bio narocito friendly. Bilo je to jednog davnog junskog dana, na lepoj balkanskoj planini nasla se mala grupa devojcica od 15 godina. Nista nisu radile i onda se jednoj rodila ideja u glavi.

Ubedila ih je lako da se svuku, skroz-skroz, nije bilo pregovora, legnu na mekanu travu i suncaju se, kao u nepotvrdjena mitoloska vremena. Moguce je da mravi na tom brdu nisu nikada ranije videli devojacko meso, pa su misleci da je ukusno navalili. Pola sata kasnije, sve sto je lezalo u travi je bilo izujedano od strane gladne horde, sa plikovima, svaki velicine sumske jagode, koje su bas sazrevale u to doba. 

Nabujala priroda svuda oko njih i u njima je brzo zacelila raspolozenje i rane. Razisle su se trazeci pazljivo u visokoj travi tragove crvenog, otimajuci se sa kornjacama, zabama i krticama, i drugim sitnim zivotinjama. Kao i sve sto je dobro, sumske jagode su retke i dobro sakrivene. Trava je bila do ramena, mekanih vlati i namreskana na vetru, suma pitoma, cvrkut ptica se mesao sa kikotom devojcica, sunce je lezalo lenjo poduprto na ledjima plavog neba, pleli su se i venci od poljskog cveca. Osim smeha, bilo je jos i pevanja, i plesanja u toplom stisku vazduha. Pastorala, kao naslikana.

Puteljak je delio travnato more kao uzani jezicak obale – na drugoj strani je po pohlepom navodjenoj proceni nase junakinje moralo biti vise jagoda – i bio je dobro utaban. Prelazeci nepropisno i ne gledajuci, na poriv koji uvek kasni, podigla je pogled i spazila na desetak metara kako joj dolazi u susret jedan seljak; sasvim obican, balkanski, nemitoloski, obucen. Od smeha i pesme preslo se u ciku, i namah su iz trave virili samo vrhovi devojackih glava. Osim jedne, koja je bila na ramenima, iznad para grudi, jednog stomaka i ostatka, do odgovornih noznih prstiju, sve vidljivo kao u muzeju, okamenjena posred puta. 

Sapletena o dugacke kaziprste, upala je u plitak jarak, dubine do gleznjeva, odmah kraj staze. U jarku su gusto rasle koprive, koje su prethodne tragove mravljih zuba prekrile svezim izdanjem plikova, tri puta vecim i milion – ne – t r i l i o n puta bolnijim. Seljak je isao sredinom puta malo pognute glave, gledao u imaginarnu liniju koja je nestajala ispod njegovih stopala i svoja posla, i nije uopste zurio. Junakinja i prica su gledale u stranu, i sve je plivalo, i boje i trava. Kad je seljak prosao i glave izvirile a koprive je pustile, bilans nezne koze je bio crven i vrlo osetljiv. Nije imalo svrhe oblaciti se, samo bi jos vise bolelo. Ni sunce nije zurilo, postojale su jos uvek sanse da se i ono osladi i opece na istom mestu kao koprive i mravi. 

Kao i afera sa dugackim kaziprstima i pocepanim carapama, neke stvari se nikad ne menjaju: razlog za ovu pricu i dalje ne ume da cuva osetljive delove tela. Malo-malo, pa je nesto opece ovde, i ovde, i zaboli, i izgrebe, i ulubi, i… – ali nema veze. Bas nikakve, ni sa kaziprstima, ni sa neodoljivim izazovom letnjeg popodneva, nema cak veze ni sa nadmorskom visinom nepomerljivih brda i zaludnom zvezdom. Mozda malo, sasvim malo, sa rupom u carapi, i jednom u Svemiru, kroz koju svako sledi svoj put.

Advertisements

27 thoughts on “Pola price o kaziprstu, mravu i koprivi

  1. „Kao i afera sa dugackim kaziprstima i pocepanim carapama, neke stvari se nikad ne menjaju: razlog za ovu pricu i dalje ne ume da cuva osetljive delove tela. Malo-malo, pa je nesto opece ovde, i ovde, i zaboli, i izgrebe, i ulubi, i… – ali nema veze.“

    Često delujem „narogušeno“ onima koji me još nisu upoznali, zbog toga što moram da sakrivam one osetljive delove tela, i duše, da ne zapeče, ne zaboli ili ulubi, kako ti kažeš. Za samoodbranu, da se ne dam odmah, kao na kakvoj tacni, jer se to najlakše zloupotrebljava, od nekih surovih i loših ljudi, na žalost. Ne volim kad me teraju odmah da sakrivam svoju pravu prirodu,
    a moram, zbog njih… pa polako ispipavam, kao u mraku, oprezna, bauljajući po onoj rupi kroz koju se probijam, uporedo sa onima s kojima sam se našla, od kojih ne moram da se „branim“ i koji me nikako neće ulubiti, povrediti… ali nema veze, naučila sam idući svojim putem, da je sve , samo ne lako, a i da je lako, ne bi meni zapalo
    Još jedna lepa priča, Ivana

  2. Ne znam sta da kazem na to, makarone. Pristojni ljudi ne treba da se kriju. Treba postaviti granice, to stoji, i pristojni ljudi to tesko nauce (zato su oni drugi toliko nepristojni, valjda racunaju na to) ali sve nesto mislim da je stvar u vestini razbijanja noseva. Znas, uce se deca uporedo finoj kulturi ponasanja i finoj vestini razbijanja noseva. Pa kad se fino razviju ti misici, onda samo pokazes pesnicu, i poruka je jasna. Cuvati se od ulubljivanja mislim da nema nekog efekta.
    Ja ne delujem ‘naroguseno’ vec ‘distancirano’. Ili ‘hladno’, ‘suzdrzano’ i sl. I naidjem tako povremeno na nekog majmuna sklonog dijagnozama, i gledam ga, i zapitam se svaki put zasto mene niko nije naucio taj stos sa nosevima. Univerzalni jezik. Improvizujem tu i tamo, ali to se uci dok smo mali.

    Ovo je stara prica i trebala je da bude pozitivan predah u odnosu na moje tekstove u poslednje vreme. Bas sam u dubokim tonovima. Pevam k’o muskarac.

    Lep pozdrav,

  3. Dobro jutro,
    trebalo bi da pozurim, svanulo je vec davno, cekaju me obaveze, ali ne ja prvo kao pravi zavisnik tvojih reci moram da vidim sta ima novo, i da se po ko zna koji put divim tvom pripovedanju.
    Volim ovaj tvoj stil. Ja sam nekako prirodni „mensch“, sve sto mogu da dotaknem opipam, da oslusnem i cujem glasove i prosetam tvojim cvetnim livadama iz nekog dalekog cvetno-zelenog vremena.

    So, poucna prica. Kroz pocepane carape bi moglo svasta nesto da nas napadne. 😀
    Ali sta je to sve u odnosu na koprive ?
    Ja nikako da se naucim. Valjda iz pristojnosti. Ne ovi drugi nisu nepristojni vec BEZOBRAZNI, a ta bezobarznost se uci odmalena.Kao i razbijanje nosa. Pokazivanje pesnice, bar!
    OOOO, koliko puta sam se opekla i bila namagarcena. I sto bar jedan nos nisam razbila, mozda bi taj jedan naplatio sve racune…hihihi
    Toliko stvari je tvoja prica izvukla izdubina, pa sve onako lagano kuva, ali ne mogu jos to sve da pretocim u reci. Mozda bi trebalo da sednem i ozbiljno napisem par reci o tim previranjima unutar mojih „kopriva“…
    No, u poslednje vreme ne mogu da pisem. Sve je blokirano, ili kako bi kod mene u kraju rekli „trokiralo“ 😀

    I da znas da je ova prica za promenu ili kao presek kroz sredinu, izuzetna!!
    😆

  4. Imam jos par tekstova koji bi na neki nacin mogli da se vezu za ovu temu, ili neke od tema u ovoj prici. Ali sama prica je bila cista radost pripovedanja. I u to ime je bila napisana. To sto smo takvi kakvi jesmo..nema tu mnogo pomoci. Ali treba se cuvati. Jer ljudi se lako kvare, pa to ukazuje na fundamentalnu vaznost cuvanja.
    Razbiti nos nekome bar jednom – meni je to velika zelja 🙂
    Videcu ako nadjem te druge tekstove, oni su vise ili manje koherentne refleksije po pitanju stanja stvari. I jos nesto – shvatiti kako stvari stoje ume da bude naporno, ali PRIHVATITI, to je tek tesko. Meni obicno tu zafali misica.

  5. Ово је женска прича о Алиси која је поодрасла, али је и даље храбро радознала и жели да и даље живи своју бајку. Зец је такође старији и више не протрчава кроз причу гледајући у сат и не гунђа како касни, већ лагано мили/пузи, уживајући испод ока у сећању на изгубљени рај.
    Ово је женска прича која малкице пружа одговор на нека од давних дечачких питања о чему-ли-то-оне-причају и чему-ли-се-тако-слатко-смеју. А ову женску причу, као и неке претходне, не би требало да коментарише дечак. Ако жели да сачува нос 🙂
    Предивно Ивана, мада не примећујем позитиван предах пошто су и сви претходни текстови мени у хармонији са овим – ради се о уживању у лепоти. У једном од ранијих текстова такли сте ту жицу, нешто што ме поодавно опседа, лепота – лепота речи, мелодије, лепота туге коју живимо и -зашто не? – радост уживања у лепоти облика женског тела на сликама Ђорђонеа или фотографијама Хелмута Њутна..
    ..али, баш, као и уживања у радости сазнања да ћемо овде у септембру уживати у лепоти наступа једног леопарда који није остао смрзнут при врху Килиманџара. Леонард Коен.
    Има ваљда некаквог смисла у нечему уживати, макар себично.

  6. Kako je ovo lepa asocijacija, MuadDibe – Alisa i zec, pa izgubljeni raj..uh, bas ste sakupili puno, puno lepih slika i motiva. Cudno je secanje, i pisanje jos cudnije. Sada taj junski dan vise nikada nece moci da se pojavi drugacije nego u obliku ove price. A verovatno se uopste i nece vise javljati. Sacuvan, ili zarobljen. Cudno je secanje, i pisanje jos cudnije, a tek lepota…

    Procitala sam za dolazak Leonarda Koena u Beograd i bilo mi je stvarno milo. Ja sam ga gledala ovde pre tih 15 godina, kad je rekao da nece vise. Ovog puta nisam, i malo mi je zao ali u redu je, ja sam imala svoj susret. Kao da mu svi daju omaz, gde god se pojavi, ljudi putuju preko pola kontinenta da ga vide. I sve to ide savrseno u skladu sa onim sto sam ja zapamtila sa tog koncerta pre 15 godina, i mada sam to vise puta zapisala (a zapisala sam i nesto drugo, sad kad naviru secanja), ostaje i dalje vrhunska ilustracija nekog principa kome ne znam ime, i mozda ga uopste i nema ali trebalo bi da bude nesto kao: love rules – just let it, for goodness’ sake! Kad je Mr. Koen na sceni vrlo skromno izrazio svoju zbunjenost nad tako entuzijastickim docekom koji je svaki put doziveo u Torontu, i da iskreno nije siguran zasto je to tako, iz publike je jedan mladi muski glas doviknuo: Zato sto te volimo! I dan-danas me to dirne jako duboko. A Mr. Koen je to mozda cuo bezbroj puta u nebrojenim gradovima pa i ne pamti bas taj slucaj ovdasnji, ali meni je nezaboravan.

    Ima smisla u necemu uzivati, dotle sam i ja dosla.

  7. Ivana dozvoli mi da gospodinu MuadDibu izrazim moje divljenje, prema njegovoj pisanoj reci u komentarima koji su prelepe price.Uzivam dok citam vase prepiske. Skrenuli ste mi paznju ili me usmerili, prema muzici, piscima do kojih ja mozda ne bih dosla bez Vasih i Ivaninih sugestija…
    Drago mi je da sam u Vasem drustvu i raduje me svaka nova napisana rec…
    Hvala Vam sto i ja mogu da uzivam u Vasem pisanju/komentarisanju.

    Ivana i tebi jedan topao pozdrav sa Alpa koje se vise ne bele, bar ne ove do kojih moje pogled doseze. 😀

  8. Divan je, jel’ da? 🙂
    Draga sarah, izuzetno ali zaista izuzetno cenim ljude koji umeju da kazu. I lepu rec, i izvinjenje kad je potrebno, i sva druga osecanja i stanja, jer zbog toga jezik postoji a tu se najmanje koristi. Dzaba celokupna literatura ako ljudi i dalje ne umeju nista da izraze. Bas si faca, samo da znas 🙂

    Topli pozdravi i tebi iz sveze zelenog Toronta. Sav je kao malo blesavo kuce, sludjeno od proleca i novog zivota.

  9. UUUUUhhhh koliko sam samo slova pogresila u predhodnom kometaru, sve je to zbog treme 😀 !

    Ivana koliko samo „ne izrazavanja“ postoji medju ljudima; nas najveci problem danasnjice nekomunikacija ili smanjena na minimum da niko nikoga vise ne razume, ili kroz to cak sta vise pogresno razume…

    Dosta dugo sam se uzdrzavala, a tolikop puta sam uzivala u vasim prepiskama, skupila sam hrabrost i eto Hvala jos jednom divni ste oboje!!! 😀

    * A Toronto, pa mogu da zamislim, nesto me je asociralo kao na ono znas „kucence u liftu“… hihi
    😉

  10. ..захваљујем, sarah, на лепим речима, поцрвенех мало 🙂 али ето, да знате бар овај пут када се узајамно и хвалимо и успут тремирамо: читам ја поред Иваниних чаролија редовно и Ваше коментаре и волим их, Ви сте овде код Иване свакако дуже и тако..
    ..само се теже одлучим да се ‘умијешам’ када су теме /условно речено/ женске, просто да не бих кварио или скретао ток ваших разговора, само то.
    А када сам се већ код ове Иванине прекрасне приче, после нешто оклевања и ‘умијешао’, хајде да укључимо и други начин читања приче, мушки и мање озбиљан: имитирајући стил нашег драгог малтешког пријатеља – маамећа је слика младих нимфета, рајских 🙂

  11. sarah, jos nesto imam za tebe – secas se onih zutih viktorijanskih kuca? Bila sam ove nedelje, i opet je sve kako sto je bilo! Drugacije, naravno, ali ona ruska galerija je otisla, kozne fotelje i stocic su opet uz prozor, a i ona velika galerija preko puta se bas sepuri (daju joj svetske komplimente). Doneli su mi veliku solju cokolade, i zagrcnula sam se od nekog zacina, mislim da je bio kardamom, i prosula malo po sebi. Kucici, prasici – pun nam je grad nespretnih, sludjenih zivotinja 🙂

    MuadDibe, slazem se, vrlo lepo pricamo svi troje. A ponekad nam se pridruze i drugi, i zahvalna sam svima vama, i na citanju i na vremenu koje potrosite na komentare. Na kraju se svodi da je najveci deo Interneta neprekidna buka. Pa cak i u zivotima van njega se cini tako. Dobro je voditi fine razgovore, i ne nadvikivati se, ne zuriti, to je sve sto mogu da kazem.

    A malteski sladostrasnik ne bi propustio da nimfetama oda priznanje, slazem se 🙂

  12. Ivana divna vest. Nadam se da ce sve biti kako sam planirala.Pa na cokoladu i kadramom, obozavam taj zacin, koristim ga zimi pred bozicne praznike za one male sitne kekse, naucila os austrijnaca
    😀 ( ali sada si mi ti dala novu ideju…)
    Ha, malo nespretnosti je uvek tako slatko ;-)( a nije bilo nikog u blizini da priskoci u pomoc… 😆 )

    I ne sumnjam da je gosn.Cer pravi kavaljer 😀

  13. Meni je cokolada vec neko vreme jedan izazov, ili vise mala ideja, kojoj bih volela da se posvetim nekom prilikom. U principu je slicno mom poslu, ili bar onom delu koji najvise volim.
    A nikog nije bilo da priskoci u pomoc. Zanimljivo kako se ti svega setis :))

    I mislila sam da te pitam da li cete i kad dolaziti. Ja sam odlucila da cemo klinka i ja ici u Srbiju u avgustu, iako mi je finansijska nesigurnost velika i situacija puno gora nego prosle godine. Nadam se da ce nam se bar neko vreme ovde preklopiti pa da se vidimo. A cokoladu imaju jos bolju na jednom drugom mestu, iako je i ova fina kreacija. Mozda te vodim na oba mesta 🙂

    Cer je divan i meni jako drag. Poznajem ga vec godinama.

  14. Ivana dogodile su se neke neplanirane stvari, tako da sve malo visi u vazduhu. Mama bi zelela da idemo u srbiju, klinci bi i u Kanadu i u Srbiju, a mi nismo Rokfelleri…hhiihi(juce nas je omanuo euromilion… 126,000,000 €, dobi’ jedan spanac.. :lol:)
    A sve mi nesto mirise da bi smo se mogle sresti i u Srbiji i u Kanadi 😀
    Salu na stranu, plan je bio da dodjemo sredinom avgusta i vratimo se sredinom septembra.No, ja ne smem vise nista da planiram na duze staze, bice sve na brzinu kao i uvek…
    Cim budem saznala detalje za ovo leto, napisacu ti email, jer bi i ja volela da popijemo neku cokoladicu zajedno…

    😀

  15. Well, ladies, уколико будете долазиле у Србију биће ми част и задовољство да вас и ваше сачекам на аеродрому, где иначе радим, и побринем се о превозу, сматрајте ово званичним позивом који не треба да понављам. Таксисти су тамо једна гадна банда, али то се зна, гледам их свакодневно и схватам психологију ајкула.
    Вечерас је Месец огроман и пун, сребрнаст, и дивно вече је над Савом.. о сребрном месецу ћу се усудити други пут, ради се о једном прастаром шлагеру, сада друго: пре неколико година одгледао сам фини нискобуџетни филм у коме се Де Ниро на крају зближава са синчићем и седе на обали, одјавна песма је ‘Red Sails in the Sunset’, Плетерси, креће мукица на шта ме то подсећа, сутрадан укачим шта је.
    Друге неке године снимак Арсеновог гостовања у Београду, емоције, он се помало и шали па пола причом пола певајући креће нешто овако: ‘бијела лађа морем плови/кроз тај далматински крај/у наручју моја драга/зар то није прави рај.. Шта је сад па ово, сузе се обрисале, човек се с правом зеза али која је то песма? Муке Исусове пар дана, превртиш кроз главу која је иначе претрпана музиком коју и не бираш него сама себе бира, тек у неко доба олакшање, спасоносни клик: Брод плови за Шангај! Није чудно што нисам могао одмах да се сетим, то је нешто од пре Христа, али послушајте када стигнете у извођењу оркестра из ’50-тих: Billy Vaughan Orchestra: Red Sails in the Sunset на Youtube, мало старе добре романтике и пуно патетике 🙂

  16. sarah, vasi planovi za ovu stranu nam daju puno vremena, jer mi se vracamo 29. avgusta. Ja sam vec kupila karte, i to po vrlo povoljnoj ceni, jer je sada vec dosta kasno za to. Odavde svi uglavnom planiraju puno unapred, a meni to ne lezi ni po prirodi mojoj ni po prirodi posla, ali odlucila sam se ovog puta. Sada planiram kako da podelim te tri nedelje i uradim sto vise. Neke stvari u zivotu nikad ne naucis 🙂
    Javi se kad budes znala vise.

    MuadDibe, hvala na ponudi. Obicno nas cekaju u Beogradu, ali za slucaj da se nesto ispreci, ovu Vasu ponudu necu zaboraviti. Imam i ja jednu pesmu koja mi je u glavi vec danima, ali nikako da sednem i napisem, vec sam i zaboravila sta sam htela. Mozda ce se vratiti, nadam se da hoce, jer treba mi to vreme sa samom sobom kad pisem. Fatigued je moje stanje vec neko vreme. Potrazicu slager na youtube-u. Uvek treba slediti trag lepog. Ne zna se kud vodi, to je uzbudljivo samo po sebi, ali prosto slediti trag lepog je vec uzivanje samo po sebi.
    Nisam shvatila da je pun mesec. Ponekad je bas izuzetan i iznad ovog grada.

  17. Hvala Vam MuadDibe, cula sam o tim taksistima, tj. citala sam na blogu 92, neko je pisao o tim ajkulama i cak ponudio neki telefon, za spas…koji ja naravno nisam pribelezila, kao zapamticu.
    Hvala Vam puno , ako dolazimo avionom javicu Vam se.
    Mislim da imam instrumentale Billy Vaughan-a na Cd-u. Potrazicu.

    Jaooo, ne piricaj mi o rezervacijama, svake godine isti problem. Pa posto ne mozemo svi cetvoro da se uvek uskladimo, zbog posla i skole, onda nas to kosta ponekad i duplo vise… 😀
    Srbiju nekako najvise volim pocetkom jeseni, kad zamirise dedin vinograd… Ali zbog skole, to je sada neizvodljivo.
    Javicu ti kad budem znala nesto vise. Tri nedelje,mogu da zamislim kakvu ces utrku voditi sama sa sobom… meni je tako skoro uvek, a pola familije ne razgovara samnom posle odmora… 😆

  18. Nasla slager na youtube-u i cim je krenuo razvukao mi se osmeh preko lica, pa sire, otisao je u sledecu sobu. Podseca na more, na romantiku i patetiku svu u svetlim bojama, ne znam da me podseca na ista konkretno, ali imamo valjda svi tu memoriju rezervisanu za slagere. Svi bi mi da budemo stanovnici slagera – evo, ja prva.
    Hvala za ovakvu pun-mesec-nad-savom atmosferu.

    sarah, od toga cemo nedelju dana negde na more (ako uspem da isplaniram), pa cemo Srbiju jedva i videti. Ali dobro je sresti drage ljude, popricati malo, lepo nas svi hrane, i to je to. Ovde svi misle da je 3 nedelje odmora razmazena dekadencija – workaholics are in, ili bar pretvaranje da ti je posao i kompanija najvaznija na svetu. I kad imaju odmore sve to seku na neke kriskice, par dana ovde, nedelju dana tamo (maksimum), i svi samo pricaju kako im je bilo sjajno. Kako vreme prolazi sve manje imam smisla za svet.

  19. Да, мало сам Moonstruck these days..вечерас око опет пуног Месеца стоје они ретки облаци са обавезним silver lining, увелико миришу липе, па просто морам да Вам пошаљем овај текст који сам не тако давно писао за своју децу о неким лепим песмама из 50-тих. Поново је Били Вон, наћи ћете на Јутјубу ако пожелите Sail along, silvery Moon, и то је све:

    “Плови,Месече сребрни“ нисам прво чуо на радију већ уживо, на једној од својих првих школских приредби у Звечану. Из магле сећања израњају чаробни женски глас и мелодија која је остала симбол онога најлепшег што ме везује за детињство:

    Месече сребрни,
    Пловиш далеко ти,
    Реци мом вољеном
    Да ћу доћи ја…

    Не знам ко је и да ли је код нас снимио ову песму–вероватно јесте, чим је преведена. Знам само то да је оригинални текст написао неки Хери Тобајас, иначе белац који је проживео свих својих 99 година у Сент Луису, Мисури, иначе родном месту блуз музике, а мелодију неки Шваба Вајнрих. Енглески текст је иначе сладуњав (као и наш превод): певач се обраћа Месецу и моли га да настави да клизи низ алеју заљубљених, не би ли га поново одвео драгој…
    Нисам нажалост успео да дођем ни до вокалног снимка (знам само то да су ову песму снимили Бинг Крозби и Енди Вилијемс), па зато овде слушамо оркестар Билија Вона и његову верзију ове песме, са којом је у фебруару 1958. доспео до петог места топ листе САД.
    А оркестар Били Вона пружа нам једну клај-клај варијанту, баш онолико клај-клај као када сам, читајући у нашој башти у Тивту, гледао како поред мене лагано протрчава нека мачка (лежерна баш колико и Гарфилд), а за њом по врућини једва некако клајса комшијски пас, пекинезер Цеца, скроз сморена идејом што мора да је гања. Пет саксофона и четири трубе свирају основну мелодију, а онда ритамску реплику ударају четири тромбона, гитара, клавир и бубњеви (некако налик драгачевским трубачима, само без клавира и гитаре!). Били Вон је, иначе, први од америчких уметника добио златну плочу у Европи и платинасту у САД, а ову песму је продао у више од 3 милиона примерака. Песма ми је била лепша од првог пољупца.

    ..мало кича од мене, Ивана, па назад обавезама 😦 Сутра ћу имати читаву ноћ за уживање не само у месецу већ и у свим звездама, пошто ћу је провести насвежем ваздуху, на платформи, стиже авион са новим кравицама из Монтреала.
    Поздрав и лаку ноћ

  20. Mislim da je lepo biti Moonstruck. Mnogo volim taj film, i opet sam ga gledala nedavno. Jednom ce mi verovatno dosaditi i omrznucu sebe sto nisam znala da prestanem i napravim pauzu od bar deset godina izmedju gledanja.

    Ovaj slager mi je vec poznatiji. Ne znam za sta bih ga konkrektno vezala, i efekat je isti kao i sa onim pre – mi smo deca i svet je iz te perspektive daleko lepsi od ovoga sto sada gledam.

    Svidja mi se jako kako ste ubacili malo poduke, malo svojih secanja, u ovu pricicu za svoju decu. Takve su najbolje, i svi ih vole, i deca i odrasli. Magicno je umeti pripovedati na taj nacin.

    Te kravice koje u nocnom muku stizu…Motiv postaje previse tragican, i nastavlja se neometen – niko nista ne preduzima. Mislim da treba napraviti neku diverziju. Evo, na primer, vezati za svaku jedan balon i pustiti da ih on nezno ponese u noc punog meseca, dok mirisu lipe, pa ih pazljivo i sporo spusti vetar, neku tamo, neku ovde, raspodeli ih nezno po livadama i dvoristima, i sutra se ljudi probude i susretnu sa raznim buducim Katarinama, Johanama, Milkama i drugim lepim imenima za lepe zivotinje.
    Oduvek je u mojim planovima za menjanje sveta falio jedan Superman. Bar da naduva balone.

    Pozdrav i Vama, i nadam se da Vam ta noc nece previse tesko pasti.

  21. Хахаа, како добру диверзију сте осмислили Ивана, најбраво! Ви сте права, одважна Дороти која без дилеме ступа на yellow brick road, већина нас мушких би могла бити не Супермен већ само Coward Lion.. Проблем у томе би могао бити што је Зла Вештица са Запада већ откупила, кажу, стотине хектара око фарме па и хеликоптер за надлетање, лоцирала би кравице по балонима; свеукупно племенити подухват увођења нове расе и највеће млечне фарме смрдуцка на некакво прање, чега год.. У сваком случају рани, пиратски капитализам – одавно сам говорио да ће наша деца бити службеници неки углађених арканових потомака (не дај оже 🙂
    No moonlight tonite, just clouds, одох полако на посао – и да, хвала Вам. Причица о песми је једна од 30-так које сам направио за своју децу, уз пратећи це/де, водећи свој приватни рат против турбо фолка пре неколико година. Син се већ био извукао, али су девојке биле, од обданишта преко пинковизија, под паролом Ceca rules. Некако ми се чини да је упалило.

  22. Rani, piratski kapitalizam. Da, on tako obicno nastaje, nema tu neke umetnosti i izmisljanja tople vode. Za generaciju-dve to ce biti stare, uvazene familije sa blaziranim potomcima.

    To sto ste uradili za svoju decu je zaista fantasticno. Nikad se ne zna sta ce i koliko efekta imati, ali lepe price i lepa muzika ne mogu da skode. Stvarno lepo. I price i muzika… cudno je kako deca tek mnogo kasnije shvate koliko je ulozeno u njih. Sve dok nije prekasno, to je jedino vazno.

    Kravice sa balonima mi ostaju i dan kasnije motiv vredan diverzije. U pravu ste, imala sam ja oduvek jednu dosta neustrasivu crtu, ali sve presusi. Sada me samo povremeno uhvati, i vrlo kratkog dometa, prosto kao uzdah. Ali pomislim ponekad – a sta da je moguce. A STA DA JE MOGUCE! Eh…

  23. Захваљујем на похвали текста о музици, Ивана, то ми од Вас стварно значи; и стварно сам се мучио да направим нешто за децу а да им не буде бљаак.. толико сам се трудио да су у међувремену и одрасли 😦
    Радио дан/ноћ/дан са свега пар сати сна, окице полако испадају, сетих се робовског рада и ево не могу да одолим да мало угњавим са још једним текстом о познатој песми:
    Ray Charles, Ol’ Man River
    У буквалном преводу, старац река (Сомборци за оца, стрица или деду са највећом љубављу кажу старац). А песма Ol’ Man River је посвећена “оцу свих река“ (у речнику Индијанаца племена Ojibway са севера Минесоте, изговара се Messipi).
    Да, то је Мисисипи: трећа по величини река на свету, која почиње као поток, а после својим током дугачким 4800 км добија 32 притоке и тече кроз две канадске провинције и 32 савезне државе САД све до ушћа у мексички залив.
    Митска река за тамошње људе у оно време авантуриста, ловаца на злато, Индијанаца и трапера, описана је најлепше у романима Марк Твена (Живот на Мисисипију, Доживљаји Хаклбери Фина): црнци су утоварали памук у пароброде, у чијим блиставим салонима су улицкани коцкари на покеру драли богате робовласнике.
    А ако је река мит, одговарајуће је и опевана: текст (Џером Керн) и мелодија (Оскар Хамерштајн) су настали давне 1927. године за мјузикл Showboat, а по запису који сам давно читао, свирана је и у неком лондонском бару 1934, када је тадашњи енглески краљ Едвард Осми упознао и заволео распуштеницу грађанског порекла гђу Волис Симпсон, због чије љубави се две године потом одрекао престола моћног британског царства…
    Овде вам, да све буде у стилу, поклањам једну од безбројних верзија ове песме – по мени најбољу. Изводи је Реј Чарлс који је као (опет митски) краљ Мида претворио у чисто злато неке од песама којих се дотакао, иако слеп. Овде, поред ове песме, мислим и на његове верзије Eleanor Rigby и Yesterday Битлса.
    Текст је писан на црначком наречју (Dere’s an ol’ man called de Mississippi…) и описује тежак живот робова свесних пролазности свог трајања које је сведено на мучан рад, понеку чашицу и потом затвор, док се ванвременска река ваља поред њих, пуно тога памти и зна – али ћути.
    Мелодија тече као река сама: уводни тактови су узбудљиви као разиграни поточићи, крик бола као брзаци и речне струје, а разрешење добија фантастичним рефреном, тамним и тужним као што је и сама делта Мисисипија у којој је, да подсетим, рођен блуз.
    И сâм сам се у животу наслушао нешто мало песама, али тешко да ћу икада више наићи на потресније и истинитије стихове него што су ови: Ah’m tired of livin’/An’ skeered of dyin’ (Уморан сам од живљења / aл’ плашим се да мрем)…

  24. MuadDibe, ovo je zaista izuzetno. Kakav lep, timeless nacin da se prenesu price, istorija, drugi svetovi… – sve. Lep je i za odrasle i za decu. I steta je sto su vasi porasli pre nego sto su se nauzivali kako treba, ali bice dece – uvek ce biti dece, i trebace im ovakve price. Cak i da nisu vremena ovako bljutava i vulgarna.
    Ne ni blizu ovog Vaseg metoda, ali podsetili ste me kako sam u jednom naletu optimizma pre godinu ili tako nesto, mislila koliko je vazno za Srbiju i svaku zemlju da ljudi koji poseduju znanja podele to sa mladjima, prenesu, poduce, podrze – bice svima dobro, i mladima i starima. Pa to se tako radi, zar ne?

    Hvala sto se i ovo podelili. I objekat i prica koju ste Vi ispleli su izuzetni.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s