Kuca

Moje uspomene su moj rodoslov
Zivimo zajedno u incestuoznoj komuni
u kojoj naizmenicno radjamo
ja njih i one mene
One nose moje ime
ja sam kuca na ciju adresu stizu
zastarela pisma

Ljudi, te prenaseljene kolonije
prolaze jedni kraj drugih
bremeniti unutrasnjim svetovima
I kad se sudare
kao gusarski brodovi spremni da pljackaju
pripiju se jedni drugima
uz topla i hladna mesta
otvore kofere i rasire kosulje
odgurnu kapke sa ociju i topovskih rupa
I u njih udje rulja novih uspomena

Svrha mog postojanja
je da se nastavim kao memorija
u kuci mog deteta
Ona ce me umnozavati
i oblikovati u isecke
za mozaik koji ce sklapati
celog zivota
I nista nece poneti iz moje kuce
Sve moje uspomene umrece
na isti nacin i u istom danu
A ja cu nastaviti da zivim
nimalo nalik sebi

4 thoughts on “Kuca

  1. nestalnost kuce

    temelj moje
    kuce putujuce
    talas moora
    podloko je mocno
    pa sad cekam
    da se sve stroposta
    i ospese u
    zvezdiste nocno
    te bez doma
    ja nesklon nemiru
    u snovima
    malen kutak svijem
    meni dosta
    a i mojoj muzi
    o ljubavi
    krenemo da snijem

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s