Ovde (8)

Ono sto cini Toronto neobicnom metropolom u Severnoj Americi je ocuvana urbanost. Ima on suburbiju, i to ogromnu – mislim da se grad pruza od jednog kraja predgradja do drugog na nekih 80km, ali to sam cula pre vise godina, moguce je da je sada i celih 100 – i sam grad se neprekidno menja rusenjem, gradnjom i previranjima koja nalaze ekonomija, ali uprkos tome, ovaj grad je prvenstveno grad. To znaci da cim se skrene sa glavnih ulica, sve je puno kuca u kojima zive ljudi koji na glavnu ulicu redovno izlaze da posete restorane, kafice, snabdeju se potrepstinama, odnesu stvari na hemijsko ciscenje, svrate do apoteke, i za to ce koristiti sopstvene noge. Tako je do izvesnih tacaka na sever, zapad te istok; dalje od njih vaze druga pravila: niko ne hoda ulicama. I automobil neprikosnoveno vlada.
Grad je osnovan na obali jezera Ontario, i od ivice vode on se siri na vec pomenuti sever, zapad te istok. Iako je sam centar, tj. downtown, uglavnom izmenio izgled tokom 20-tog veka sa poznatim simbolima korporatne kulture koji se nadmecu u visini, i oni izgledaju impresivno cak i na razglednicama, oni ne cine grad. Osim onih kuca kraj glavnih ulica, koje su neophodni sastojci jednog grada, ovaj grad cine njegovi kvartovi, tzv. neighbourhoods. Ti kvartovi su skoro uvek etnicki obojeni. Lica ljudi u razlicitim nijansama, jezici, muzika, i hrana. Table iznad radnji ponekad jedva i imaju engleski, naguran izmedju lokalno prevladavajuceg jezika. Putovanje oko sveta u Torontu, ili svet u malom, je cesta referenca, i nije klishe.U tako nekih 100km bi mogla da stane i cela drzava a ne samo grad. Greater Toronto Area (GTA) kazu da ima oko 6 miliona ljudi. Velike su razlike u mentalitetima medju tim ljudima. Neko ko se svuda vozi automobilom drugacije razmislja i drugacije stvari zahteva od nekoga ko hoda, vozi bicikl, ili koristi gradski prevoz. Ljudi koji zive u suburbiji retko dolaze u grad, osim ako moraju, i u njemu se osecaju uglavnom nelagodno, ili otvoreno priznaju da se boje. Ljudi na ulicama, puno automobila koji sporo voze, zakrcenost, semafori i gusto nacickane radnje su prevelika sitmulacija, i tako oni ostaju na svome a gradski zivalj na svome. To svakome odgovara osim kad pocnu da se kace kome sta pripada od povlastica, para, poreza i drugih zabavnih stvari.

Iako je neobican, Toronto je neosporno severnoamericki grad. Lose planiranje i propale investicije, korupcija, pohlepa, profit, bad management su ostavili mnoge tragove i velike oziljke. Ne, to bi bio svaki grad na svetu, na zalost. Srecom po Toronto, osim sto je ekonomski najjaci grad u Kanadi, i najveci po broju stanovnika, on je vitalan u razlicitim manifestacijama ljudske inventivnosti. Iako ima kontinentalnu klimu sa hladnom i dugom zimom, ovaj grad aktivno zivi u svako doba godine. Ne samo ono sto se mora – zaposlenje i prezivljavanje – vec i kulturni zivot, festivali, trcanje, pa i blesavi biciklisti koji na -20C prolecu izmedju gusto naguranih vozila u saobracaju. To ne znaci da vecina gradjana gluvari po ulicama redovno, samo ih ima dovoljno da se sarenis redovno popunjava sa manje ili vise intenziteta.
Uprkos tome sto Toronto jako puno toga nudi, osim vremena to zahteva i para te druge elemente organizacije, i vecina ljudi se drzi prezivljavanja, i stresova te strahova nakupljenih oko takvog fundamenta. Ako uzmu kredit za stan ili kucu, bilo cemu drugom osim gledanju TV-a je verovatno odzvonilo. Toronto je skup grad. Sto najcesce moze da posluzi kao izgovor. Jer grad nudi bukvalno sve. Od besplatnih (ili vrlo jefitnih) koncerata klasicne muzike i dzeza u crkvama, do lokalnih bendova koji se trude da se dokazu po pabovima i barovima, novih imena na osvajanju americkog trzista koja se mogu videti dosta jeftino, do vrhunskih izvodjaca, preskupih koncerata, besplatnih dana u muzejima, feshti raznih vrsta, i tako dalje – i u svemu tome ima neverovatnog talenta, a ima i mediokriteta, ali ima svega. To se ne desava samo od sebe. Mnogo ljudi je tu angazovano i ko zna sta ih goni ali dobro je da je tako, i to je ono sto jedan grad, bilo koji grad, moze da pretvori u fantastican grad. Svuda je moguce, ali ne ide samo od sebe. Cak i da se sva ta prica obrise, standardne stvari koje ce ljude izvesti napolje su hrana i seks. I entertainment. Onog prvog i poslednjeg ima puno, a onog u sredini ima svuda, pa je tako Toronto dobro pokriven.

Iako ga ostatak Kanade optuzuje da je hladan, Toronto ima puno srca. Jeste dosta konzervativan, ali razliciti ljudi podrazumevaju razlicite stvari pod tim pridevom. Ja, na primer, volim sigurne ulice kojima mogu da se vracam kuci u 3 izjutra. Toronto kao publiku je tesko zagrejati, ali to je, zakljucila sam, stoga sto ne umeju a ne zato sto ne bi voleli da se nesputano raduju. Ipak je ovo severni grad. Preziveti u bilo kom obliku zivotne ili kulturne aktivnosti je surova borba, i uspeh izmice vecini, kao i finansiranje. U nekom trenutku ljudi se umore. U neprekidnom klinchu sa brutalnim kapitalizmom, gradjani se trude, domisljaju, snalaze ili sele u drugi kraj grada kome jos niko nije otkrio draz, i tu pustaju kratkotrajne korene. Tako je sve oko nas kratkog veka i bez obnavljanja i posvecene istrajnosti pojedinaca, i javnosti da ih podrze te ponekog pametnog poteza od strane vladajucih elemenata, sve moze vrlo brzo da propadne. Nijedan grad na to nije imun. Stvari su u neprekidnom menjanju, i mnogi ce reci da su stara vremena bila daleko bolja. Ako vremena postaju sve gora, pretpostavljam i mi sa njima.

Na ulicama Toronta se moze videti ne samo bukvalno svaka nacija na svetu, i priznata i nepriznata, vec i stilovi odevanja od hippie, yuppie, ekskluzive, trendi, sirotinje pa do onih zena pod teretom tradicije koje i na +30 hodaju umotane i pokrivene do ociju, a i preko ociju im je zalepljena rupicasta krpica. U pocetku je sve to jako zanimljivo. Posle nekog vremena se uvidi da vecinom ljudi svi lice jedni na druge, i cak i kad su umotani ili se trude da budu drugaciji sve je to jedan te isti shit.

Ono sto ja najvise volim o ovom gradu, posle svih ovih godina, neoborivo, neprolazno i za sva vremena (iako mi je nesto i dojadio u poslednje vreme ali to verovatno nema mnogo veze s njim) je da mogu da putujem unutar njegovih labavih granica bez ikakvih priprema i planova. Zaputim se tako u neki kraj – a ima ih zaista puno: Little Italy, Chinatown, Queen West, Queen West West, Queen East, Beaches, King East, Distillery, Greektown, Bloor West, Roncesvelles, High Park, itd – i hodam, hodam, hodam sve dok mi se ne ucini da je za taj dan bilo dosta hodanja i da treba ostaviti nesto i za sledeci put, i sve sto je pretilo da se pretvori u dosadnu mrzovolju je iscilelo u procesu gledanja oko sebe (a i u sebe – ne ide bez toga), upijanja, ulazenja, izlazenja, probanja novih stvari ili ponovnog uzivanja u favoritima, smeseci se ljudima, prihvatajuci osmehe, i eto, to je to. Vrlo jednostavno, zaista.

Advertisements

4 thoughts on “Ovde (8)

  1. obisla sam neke od tih cetvrti….hodala ulicama…
    bila su to sretna vremena, Toronto je zauzeo veliki deo moga srca

    prelepo si me ponovo provela kroz njegovu sarolikost i podsetila na te dane…

    pozz

  2. Град има једну ману, што се мене тиче, преко океана је! А ја тако мрзим да летим.. иако бих радо обишла Silver Birch Av, Blair St, Richmond Hill који познајем са слика, и у којима дишу неке скроз моје душе. Па да забацимо пецаљке и језерима и булеварима.. Нема ништа од тога што се мене тиче 🙂 хвала за виртуелну шетњу 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s