U japankama – bosa, ili tempura

Bile smo veceras moja klinka i ja u japanskom restoranu, lovile stapicima po posudama razne zivopisne umotane i uprzene kombinacije, i sada mi je muka. Uvek imam neku vrstu neprijatne reakcije na japansku klopu, ali kad dovoljno vremena prodje ja se malo uzelim (najvise volim Miso supu i onaj ukiseljeni ginger) i to mesto je bilo usput, na pomisao o spremanju vecere mi se bas smracilo, a i pricale smo pre neki dan kako nismo dugo bile, i eto, sada mi je muka.
Dok cekam da vidim da li cu povracati, sa nadrazajem stomaka izlaze iz mraka i druge slicne reakcije uzrokovane cisto psihickim stimulansima. Uopste sam primetila da se sa jakim fizickim nadrazajima, narocito neprijatnim, i duh osili pa krene da se oslobadja kojekakvog djubreta se kojim se natezao koji dan, mesec ili nekoliko zivota unazad. Kad dodje do mucnine i povracanja, nema gore stvari, ako se ja pitam.

I tako se desilo da je ovo pravi trenutak da rascistim sa jednim autorom. Citam ga na Internetu na razlicitim mestima vec godinama. Imam cak i jednu njegovu knjizicu. Dobar je, iako vrti manje-vise jednu istu temu (sebe), ali zar to nije slucaj i sa vecima i boljima, manjima i gorima, nadobudnima i bludnima, i tako citam opet nesto od njega i naidjem na njegovu fotografiju. Iako on na njoj izgleda sasvim pristojno, verujem da se pocetak ove mucnine u mom stomaku desio kad sam ga ugledala. Nisam ocekivala da tako izgleda, iako ne mogu da kazem da sam imala ikakva ocekivanja, ili da sam ikada posvetila svesni trenutak razmisljanju o njegovom izgledu. Mozda i jesam, jer svacemu sam posvecivala misli to stoji, sto svesno sto nesvesno, medjutim ta neocekivana fotografija mi nije trebala. Mozda zato sto me je njome podsetio na nekoga na koga me nije trebalo podsecati. I sto sam odjednom sagledala pisanje, koje zaista nije lose i ponekad je jako dobro, kao radnju koju izvodi neko ko je u osnovi samoziv, prizeman, okovan dosadnim navikama, naviknut na zalopojke kojima sebe uspavljuje a povremeno dotakne i neko zensko srce koje ne zna sta ce od sopstvene dosade, i kako je on primerak koji se ponavlja na svakih par ljudi u ovom gradu ili bilo kom samo sto ovome nesto bolje ide sklapanje glagola i narocito prideva, i osecam se izneverenom na podjednak nacin kao kad sam ja bila klinka i na svaku knjigu su lepili fotografiju autora a ja o njemu nista nisam zelela da znam jer bi to samo sve pokvarilo – ej, i tada sam vec znala takve stvari, ali ja sam bila klinka koja je obecavala jedino sto jos uvek ne znam sta – i bila sam besna sto mi kvare koncepciju, kao sto sam sada besna sto je on ispao muskarac koji ce umreti jednog dana a dobrano pre toga ce postati senka svake pozitivne misli koju je ikada imao, i on stvarno nije kriv, a i dobro pise uglavnom ali NEKO MI PETLJA PO STOMAKU I JA TO NE MOGU DA IZDRZIM VISE!

6 thoughts on “U japankama – bosa, ili tempura

  1. draga, evo cituckam ovuda, njuskam, pa se odlucih ovde da komentarisem jer sam trenutno doktor nauka za mucninu. i da, trudna zena, dozivljavajuci te mucnine ima mnogo prostora da razmisli o svim stvarima koje joj se inace gade.
    moj susret (naravno, u mislima) s stvarima/ljudima koje izazivaju mucninu je prilicno potrajao, i mogu da se pohvalim da sam hrabro rascistila s mnogima od njih.
    cak sam oterala iz svog zivota nekolicinu ljudi za koje sam uspela da definisem sta mi smeta>to. mucnina koju mi izazivaju.
    grlim

  2. I ja to vidim kao pozitivan proces ciscenja kuce. Nikad se ne treba udaljiti previse od funkcija svog tela. Harmonican svet nije moguc, ali homeostaza jeste. I meni se cini da je to sasvim vredan cilj, potruditi se oko tako necega. Napolje sa izazivacima mucnine!:)

  3. Uf bre, sve vreme sam imao utisak da pises o meni, i bas mi nesto doslo milo kad sam shvatio da definitivno nisam ja, ali mi je ipak mucno sto bi bez problema to mogao da budem i na mnogo nacina i jesam. Brrrrrrrrr…

  4. Zao mi je zbog nepotrebnog stresa. A samoispitivanje..pa, sta ja znam, svi bi mogli da se prepoznamo bar u nekom delu gornjeg opisa. Nije utesno, ali stvari su takve kakve jesu. Ni ja ne mogu da poreknem reakciju kakva je bila. Dobro je da je prosla:)

  5. jel ste probale morske algice? morske algice su ekstra. miso, kažu, ponekad ume da bude nezgodan za digestivni trakt, možda te on zezno. i dobro je što je taj proces varenja, grčeva i mučnine, na kraju rezultirao nekim kao pročišćenjem. prelaskom iz tame u svetlost.

    p.s. Ivana, super su ti ove beleške, kako aktuelne, tako i arhiva. žao mi je što te tek sada otkrivam kao autora a trebalo je puno ranije. Ono sa maslinama i okretanjem na petama za 180 stepeni je baš moćno i šašavo i ljupko.

  6. Morske algice smo probale kad su umotane oko onih maki/sushi kombinacija, i tako nam se svidjaju. Tu i tamo mislim da sam probala i na drugaciji nacin, ali nije prijalo. Nisam znala za miso, steta bi bila, bas ga volim, a i klinka. Ja sam pretpostavljala da su krivac bile one pohovane tempure. Ne jedem takve stvari, osim u japanskim restoranima. Inace jako volim raznovrsnost, voli i moj stomak, ali nekad i ne voli.

    Stvarno je ta epizoda sa maslinkama bila simpaticna, drago mi je da ti se dopala. Hvala i na lepim recima za ostatak. Inace, po tvom komentaru zakljucujem da su u pitanju masline. Nisam bila sigurna. U nasoj kuci su se uvek zvale maslinke, ali mi smo s juga, mozda zato.

    Ovo u stvari nije prvi put da citas moje tekstove. I ti i ja smo se pojavljivali na jednom forumu za knjizevnost pre nekoliko godina.

    Pozdrav,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s