Pesme s juga: Atlantida

Postoji izgleda neko kosmicko pravilo da se nad svakim Rajem nadnosi senka. Ja, kao nepotpuno i okrnjeno ljudsko bice, bih bila zadovoljna i savrsenstvom, ali je ovakvo nepovoljno stanje stvari u Elizijumima sirom sveta nastalo mnogo pre mene. Oduvek, a sigurno duze nego sto ljudi pamte, u Valandovu se tlo pomera, tektonski redovno. Lokalno stanovnistvo oseca i one najslabije, nesvesne drhtaje usnule zemlje od koje i na kojoj zive. Ja nikada nisam osetila nijedan, uglavnom sam ih prespavala.

I Valandovo je imalo svoj Veliki Zemljotres. Mozda ih je bilo i vise pre nego sto su ljudi poceli da beleze i prenose price o njima, ali je jedan vise nego dovoljan. Davne 1931-ve godine, stigao je glas iz Soluna da se ocekuje jedan veliki, verovatno najveci do tada. Valandovcani su upozorenje uzeli vrlo ozbiljno i svi su tu noc proveli napolju, na otvorenom. Osim moje babe, koja je tada imala novorodjenog sina i bojala se vise hladnog nocnog vazduha, pa je ostala sa njim u kuci, u prizemlju. Veliki je stigao te noci, i slomio joj jedno rebro. Osnovano sumnjam da je to bilo ono slabo, poslovicno, umetnuto, jer su se od tada u nasoj familiji redovno radjala nepodobna i neposlusna zenska deca. Moj ujak joj je bio u zagrljaju i nije mu bilo nista. Osim sumnjivog rebra moje babe, jedina zrtva zemljotresa je bio mladi cobanin koji je noc proveo uz svoje uznemirene ovce, odmah iznad grada, u podnozju brda. Na njega je pala gromadna stena, promenila tok recice koja je od tada presusila i zauvek ostala u lokalnim pricama i legendama.

Iako su se svi Valandovcani prebrojali sledeceg jutra, kad je novi dan osvanuo vise nije bilo Valandova. Sve sto su ljudi izgradili tokom vekova na tom mestu je bilo sruseno. Ostalo je drvece, i baste, zivotinje, ljudi, i rusevine. Nije bilo nicega ni da se popravi, sve je otislo, sravnjeno do temelja. Cena koju je vredelo platiti ako
je danak bio ili grad ili ljudi. Ali – volela bih da me neko jednog dana zaustavi na ulici, izvuce staklenu kuglu iz dzepa i pusti me da priljubim nos i vidim unutra Valandovo kakvo je nekad bilo. Otkud znam, mozda je imalo visece vrtove i rajske ptice, orijentalne lukove, arabeske i crkvene tornjeve, jer dok su Turci tim krajevima nesputano vladali, oni su prvo iselili bili starosedeoce, sami se naselili u Raj, i onda dopustili lokalnom zivlju da se vrati samo ukoliko su bili zanatlije ili se bavili necim drugim sto im je koristilo. Da su Valandovo rusili pa gradili u ratovima (kako verovatno jesu), ljudskom nepaznjom i netalentovanom ambicijom, ne bi mi ta slika bila toliko zanimljiva, ali je doslednost prirodne katastrofe, nestanak grada do poslednjeg kamena, bila apsolutno magicna.

Onaj mladi cobanin je bio jedna od tragicnih mitskih figura mog detinjstva. Pred stenom koja je izgledala kao da zna sve o zivotu sam se osecala isto kao i pred svim drugim manifestacijama haosa koje koriste masu i neumitnost kao vaspitna sredstva. Pored nje se prolazilo svaki put kad bi se islo na piknike do Izvora. Verovatno je nepotrebno pominjati da sam svaki put sa stravom ocekivala da cu videti izbelelu kost nesrecnika, ili neki drugi dokaz da je to mesto ukleto.
Postojao je do Izvora i jedan duzi, sigurniji put, ali osim nemocnih, svi su se pentrali uz kamenu padinu brda na severu iznad grada.

Kad sam bila mala, iako cesto pomognuta rukom koja bi me ili vukla odozgo ili ohrabrujuce gurala odozdo, ja sam svaki put osecala nepodnosljivu i neartikulisanu smesu straha i egzaltacije pri svakom osvajanju grebena. Postojala je kozja staza po kojoj se najbrze i najlakse pelo, ali je uspon bio klizav, a pogled sa druge strane cisti uzas i ja sam se svaki put urgentno obracala i nekoj drugoj, jacoj ruci i obecavala sve, samo ako ziva stignem do vrha. Kad sam bila nesto veca, uspon mi je isao lakse, ali je osecaj strave bio trajno urezan u meni, kome se tada moglo dodati i sve vece zivotno iskustvo o nepredvidivosti istog pa je pentranje zauvek ostalo neprijatno.

A kad se stiglo do vrha, olaksanje bi se momentalno pretvorilo u trijumf i na jednom isturenom mestu bih uvek zastala i pogledom obuhvatila svet pod sobom. Preda mnom se pruzala prema jugu skrivena dolina moje duse. Pitoma, mirna, strpljiva, plodna, oduvek je bila tu, nepromenljiva. Na isti nacin i danas opstajem: za ekvilibrijum svih mojih nemira i orijentaciju ka izvorima snage, ledja uvek okrecem severu, i gledam na jug.

Piknike kod Izvora ili Manastira, do koga se odatle brzo stizalo ravnim puteljkom, sam zapamtila u bojama impresionizma. U senci visokog drveca, iz korpi se vadio stolnjak, i jednom razvucen po travi usledili bi hleb, sir, ustirkane salvete, lubenice, grozdje i sve drugo sto se brizno upakovalo kod kuce, pa bi se svako namestio kako je bilo udobno, u krug, jedni pored drugih, i tako se pricalo, smejalo, pevalo, i zivelo.

Izgleda da ja sama imam jednu staklenu kuglu, koju povremeno i pazljivo vadim iz vitrine i u njoj jos jedno Valandovo koga vise nema. Debelo staklo ne pusta unutra, a ja bih da udjem i sednem skupa sa svima, opet progovorim valandovski, smejem se dok me ne zaboli iznutra, i zapevam pesme s juga.

7 thoughts on “Pesme s juga: Atlantida

  1. Ivana videla sam kraj, ali sam posvadjana sa vemenom…prebrzo juri, nikako da sve postignem. procitala sam na brzinu, ali to ne zelim, veceras sam sa tvojim pricama ponovo i onda cu mozda jos sta pametno reci… 😀
    Pozz

  2. Не пада ми на памет да пишем ишта до сопственог утиска: није потребно коричити Ваших 11 прича, Ивана, нити од њих даље правити роман – мени су оне једна фина целина, садрже сасвим довољно емотивног набоја за један роман и пуно, пуно боја, чиме се мало разликују од Ваших ‘свакодневних’текстова. Једноставно предивно, хвала Вам на сећањима која су и у нама пробудила нека слична а наша. Груба свакодневница помало прави од многих оне репликанте из ‘Блејд ранера? који отимају туђу прошлост, у недостатку сопствене..
    Многи Ваши описи су оправдали фантастику која краси Маркеса, Астуријаса, посебно текст о Великом земљотресу, а оно чега у опису Вашег Маконда у односу на оригинални нема јесте самоћа. И добро је и јасно да је тамо није бивало, мада је свакако бивало и бола и јада и туге; но Ви сте у своме писању задржали визуру детета обасјаног љубављу и пажњом старијих, ушушканог у топлу сигурност коју пружају они који знају шта и како треба, који су доносили одлуке (што сада сами морамо).
    Опростите досадном економисти: немам баш никаквих квалификација за књижевног критичара, ово су само неке рефлексије конзумента (и, како раније рекосмо, будућег купца :-)..
    Једноставно је свака од прича пробудила нека сећања и тако потврдила нешто од онога што сте Ви у својим причама тако лепо рекли. Уосталом, зашто не рећи: дивно, лепо, лепота? Нико овде не пише зарад 5-тице из писменог. Последњих годинама сам опседнут појмом лепоте и тражим је у речима, сликама, музици, тихо уживајући..
    Хвала још једном

  3. Draga sarah, i ja mislim da bi se trebalo oprostiti od ovog Makonda polako, juznjacki sporo 🙂

    MuadDibe, tople su. Iz takvih su izvora nastale i drago mi je da su to sacuvale. I toplinu i osecaj, kao kad sam ih napisala.
    Zanimljivo je da pominjete vizuru deteta. Bas od juce razmisljam o tome, nakon razgovora sa mojom klinkom, ozbiljnog razgovora o nekim stvarima koje ce se mozda promeniti u nasem zivotu, i to je ono cega ne mogu da se oslobodim – sagledala sam okolnosti iz njenog ugla. Ma kako bila pazljiva, ja to ne cinim stalno, i verujte, kad sam uhvatila taj njen ugao, po ga dovukla do onoga koji sam ja imala kao mala, pa onda ove price… – odrasli prosto ne obracaju dovoljno paznje na ugao iz koga deca posmatraju svet. Mnogo toga bi se promenilo sa malo truda. A mozda i ne bi, ali vredi probati.

    Drago mi je da su price imale takav efekat na Vas kao konzumenta. Jesu kompletne, slazem se. Ideja tog romana nije ulazila u njihovu celinu da je razdvoji, analizira, pretrpa karakterima, ne nikako. Sve je to bilo van. Ali to je prica koja se verovatno nece desiti, a i ako se desi, sudicete joj kako treba – pravicno, i samo po licnim utiscima 🙂

    Izdvojili ste jake motive.

    Hvala Vama i drugima na citanju, drago mi je da sam ih podelila sa ljudima kojima su ovakva secanja bliska. Opsesiju lepotom koju pominjete razumem.

    Lep pozdrav,

  4. Draga Ivana
    sve je vec receno. Ne bih umela lepse.
    Potrudicu se da malo bolje dozivljavam svet i trenutke iz decijeg ugla, seticu se ovih tvojih reci malo cesce. 😀

    Lep pozdrav

  5. ..аконто дечјег угла, па – Ваша прича о озбиљном деди ме је одмах сетила мога деде по оцу, топлички крај, и времена када је било срамота исказивати родитељску љубав своме детету, што је пак мој отац као обичај преузео – одмах сам знао, не знајући свашта друго нешто, да се тако нећу понашати према својој деци, трудио се и, надам се, успео. Те мале тајне улажења у угао/начин размишљања друге особе сами осетите, било да је у питању дете или пак пословни партнер. Сурово, али понекад помаже.. Све оне лепе ствари вам се после јаве саме по себи, искрсавају без позива, понекад и досађују а волите их. Некако не могу да поверујем у честу причу да смо само данас и сада, небитно
    млади смо све дотле док сачувамо дете у себи

  6. Meni to ostaje neverovatno. Tolika civilizacija, piramide, katedrale i autoputevi, i niko da se seti. Ali to je vec ulazenje u druge teme. Mnogi ocevi, nekadasnji decaci su to promenili. Dobro je videti i napredak u svetu.

    Uziveti se u poziciju drugog je mocna stvar, i nije ni tako teska, bar na nekom nivou koji moze puno toga da razjasni, ali i toga se retko ko seti. Steta, velika.

    Sve je to izmesano, smuceno, sa godinama, iskustvima, emocijama, pa kako kome. Treba se drzati lepote, to jedino pouzdano znam.

    sarah, tvoj komentar je bio tako savren, zaokruzen, ostavila sam ga bila na miru 🙂

    Pozdravljam vas oboje,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s