Jedan dobar dan

Dan je poceo kada je klinka primila poruku od jednog decaka – pozvao je da idu zajedno u skolu. On zivi na pola puta i sresce se ispred njegove kuce. Kad mi je rekla da je mnogo dobar decak, moje lice je dozivelo transformaciju. Treba pomoci evoluciji, pricam joj vec neko vreme, okaciti na polovima dve masivne table: primamo dobre decake, nosite ove druge. Uzgajanje dobrih decaka u nasem kraju, lokalno, mi se jako dopada. Nesto kasnije sam i sama izasla iz kuce, imala sam zakazan pregled. Pregled je vrsio jedan muskarac i bilo mi je neobicno u pocetku jer te pozicije obicno popune zene (ili zenama). On je bio opusten i dobrocudan. Deo pregleda koji je skakljiv da upotrebim neprijatni klishe za neprijatnu stvar zahteva, ako sam dosla sama, prisustvo druge zenske osobe u sobi i za to sluzi jedna od sekretarica (koje su i dalje sve zene). Ne moze se poreci da je to vrlo civilizovano, iz zenskog ugla.  

Rezultati pregleda moraju da sacekaju da ih specijalista ozvanici, posalje mom lekaru pa onda me njena sekretarica zove da mi zakaze da lekara vidim i ona mi objasni rezultate, ako nesto ne valja. Tako se desilo proslog puta. Pise na zidu da tehnicar, zenski ili muski, ne moze da daje rezultate. Cenim svacija pravila, i nisam nesto zabrinuta, sacekacu tih nekoliko nedelja da se lekari izdopisuju medju sobom. Ali moj tehnicar resava sve time sto me obavestava da je sve u redu. To je bila jako dobra vest i izmamila mi je osmeh – jos jedna tranformacija tog jutra. Nemali deo tog efekta je uzrokovala njegova ljubaznost. Rekla sam mu da cenim to sto je uradio. Pa nema svrhe da ja brinem nedeljama kad on jasno vidi, rekao je. Dva dobra decaka pre 11 sati… – ovo ce biti jedan dobar dan.

Po povratku kuci, presvukla sam se i resila da krenem u grad. Da kupim sebi rodjendanski poklon. Rodjendan je prosao ima skoro mesec dana, dobila sam cak i neke pare, kao prava klinka, i krajnje je vreme bilo da ih potrosim. Vec sam znala po sta sam krenula – jednu haljinicu. (Deminutiv se moze objasniti time da haljina koju sam imala na umu nije bila za vazne i velike prilike, nije trebala da ima ni previse materijala iako su joj neophodni rukavi – dolazi zima – i nije morala da bude nista narocito osim da ispuni jedan uslov: da mi se dopadne).

Prvo sam svratila na jedno mesto u mom kraju. Kad me je prodavacica u praznoj radnji pitala da li nesto konkretno trazim, ja sam rekla – da, haljinicu. Na pravo sam mesto dosla, odgovorila je. Vrlo brzo se u jednoj kabini naslo njih cetiri, sve razlicite i sve imaju rukave (rukave na haljinama nije lako naci ovih dana). Svaka mi je dobro pristajala. Osmeh, angazovan od ranog jutra, se smestio permanentno preko obraza i ja sam sa svakim navlacenjem jos jedne sada izlazila pred ogledalo spremna da vidim sta ce me lepo iznenaditi ovog puta. (Osmeh verovatno nije moguce bolje opisati nego samom cinjenicom da jako retko nalazim odecu koja mi pristaje kako treba). Posto sam jos uvek bila u svom kraju, nisam se nigde makla prakticno, nisam mogla da odmah zavrsim dan kupovinom – trebalo je produziti zadovoljstvo kad je tako dobro krenulo. Prodavacica je ponudila da ostavi par koje su usle u najuzi izbor i ja sam obecala da cu se vratiti do kraja dana pa bilo da sam nasla neku drugu ili po jednu od te dve.

U gradu sam bila na nekoliko mesta i – svaka haljina koju sam probala mi je dobro stajala. To nije bilo sve. Nijedna od prodavacica nije ocekivala da ce mi one dobro stajati. Ne znam zasto, mozda zbog zimskog kaputa, ili prosto nisu videle haljine u radnji na meni, ili mene u haljinama, ili… ko zna ali izrazi iznenadjenja na njihovim licima kad sam izasla jednom, pa jos jednom, pa jos – su bili vredni putovanja i malo dalje od Queen West ulice. Stvar je bila jos bolja – posto sam bila u potrazi za jednom obicnom haljinom, one zaista nisu izgledale nista narocito okacene na vesalicama, sve dok se nisu nasle na meni. Tu bi tek ozivele. Ja sam cinila neko dobro delo tog dana, bila sam ubedjena.

Dakle, stvari su savrseno stajale tog tmurnog jesenjeg popodneva i na stranu su bile ostavljene cetiri haljine da sacekaju moju odluku. Od pocetne zelje da cu naci jednu, nisam mogla da se odlucim izmedju cetiri. Preskocila sam bila rucak pa sam sela u jedan kafe da se malo odmorim, razmislim i resim sta cu.  U kafeu, kao i na ulicama i celom gradu, vladale su sive i zute boje jeseni, muzika je bila topla, takva je bila i supa, i chai latte, i dobila sam puno pene i kasicicu da je pazljivo sakupim i posrchem, a napolju je padala kisa i prolazili su tramvaji. Svuda gde sam prosla videla sam nesto lepo. U jednom izlogu stajao je buket plavih ruza.

Nisam uspela da izaberem ali sam jednu od haljina donela kuci. Ispunjava sve uslove da postane haljinica. Devojku iz prve radnje sam zvala i izvinila se sto sam izabrala jednu drugu, ali da cu se vratiti sigurno jer imaju toliko lepih, i to nisu bile prazne reci. Imala sam osecaj i ranije ali sada pouzdano znam: dobri decaci, haljinice, kisa…sve je povezano, sve je vazno, i ne treba stedeti na pravim stvarima.

Jesenji dan

Jesenji dan u kafeu

Jesenji dan u kafeu

Jesenji dan u kafeu

Jesenji dan u kafeu

5 thoughts on “Jedan dobar dan

  1. Raznezio me je ovakav jedan dobar dan… zelim ti jos ovako dobrih dana i haljinica naravno i puno osmeha….
    I naravno tvojoj devojcici 😀
    Uzivala sam kao i uvek u svakoj napisanoj recenici 🙂

    Veliki pozdrav iz jos uvek suncem okupanog Bregenza

  2. da, sjajno proveden dan, i potom ovekovečen ovde. još da je pao neki poljubac… 🙂

    p.s. Ivana, zašto ne upotrebljavaš naša slova (šđčć itd.) u tekstovima? Jel u pitanju princip ili nešto drugo? Mislim, veoma je lako prebaciti tastaturu na Serbian-Latin. Ovako se ponekad ima utisak da čitaš tekst koji je pisao neko ko šuška dok priča (tj suska dok prica).

  3. Bice ih, sarah, bice ih, mora da bude 🙂
    Uzvracam takve zelje sa ove strane. Kakav je to state of mind neophodan za dobar dan nisam nacisto ali ima neki prijatan, neopterecen, savrsen tok – nista ne zulja. I sad se smesim kad pomislim koliko sam uzivala 🙂

    Dusane, vidis, poljupca se nisam setila. U pravu si 🙂
    Sto se tice slova – ma kakav princip, otkud ti to. Jednom mi je neko dao uputstva oko prebacivanja Word-a na srpsku latinicu, ali to nije islo bas tako lako, niti su slova bila laka da se nadju pa su se jos ispomerala… Mozda sam samo bila lenja.
    Pogledacu, mozda je sada lakse. Sve dok je i vracanje na engleski lako, jer meni trebaju obe tastature.
    Ali razumem da vama tamo smeta, ja sam navikla i ne obracam paznju.

    Pozdravljam vas i zelim ceste dobre dane,

  4. Divni su , ovako ušuškani i nežni dani…))Ti si se savršeno uklopila u “ dan za haljinicu“ )))
    Trudim se da sva moja čula osete nešto od ovoga u svakom danu, pa i onom naizgled sivom…Bojim, bojim…))))

  5. Uzivanje u ovakvim danima je jedna od najboljih stvari u zivotu, ali naci lepotu u svakom danu..da, to zahteva misice. Vredi posvetiti zivot tome, po mom misljenju.
    Hvala na lepim komentarima 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s