Fantastičan život – drugi deo

Bilo je jako zanimljivo. Tome sam se nadala originalno, iako svesna da ne znam na koji konkretan način bi se zanimljivost razvijala, ali sve dok me happening angažuje ispuniće mi očekivanja, mislila sam.

Nakon onih prvih skriptova, stiglo ih je još šest. Bili su bolji od početnih, jedan među njima stvarno dobar – komedija, sa odličnim ritmom i razvijanjem situacije i karaktera, bar u tih prvih 10 strana – još jedan koji nije bio loš iako ne naročito originalan, međutim momak je rekao da u ostatku skript ne sledi standardnu formulu, jedan koji je imao neki potencijal, možda, i to je bilo to. Od 9 do 6 u nedelju, pričalo se o ovim počecima.

Set-up je bio sledeći: svaki skript se čitao. Autor nije mogao da učestvuje u sopstvenom skriptu jer je bilo važno da i sam/a čuje kako skript zvuči, i organizator nije učestvovao u čitanju, zato što je verovatno bolji u čitanju od svih nas ostalih, ili da bi i on čuo kako skript zvuči. Svaki autor je napravio casting među tim jadnim izborom koji se tu zatekao, i svako je odradio čitanje najbolje što je mogao. Potom bi organizator – mlađi brat poznatog holivudskog glumca – prvi izneo svoje impresije. Tip voli da priča, sa dobrom dozom bullshit-a neizbežno, ali meni se dopao. Izgledalo je kao da je zaista sa pažnjom pročitao skripte pre workshop-a, sa jednakom je pažnjom izbegavao da nazove pravim imenom većinu pročitanog materijala – shit – i ukazivao je na stvari koje je mislio da mogu da budu od pomoći. Bio je i ozbiljan i opušten istovremeno, zezao se, saslušao druge – baš dobar. On je dao pravi ton celom događanju, pa se moja zakletva da usta ne otvorim odmah istopila, i posle njega sam bila sledeća po redu sa brojem reči. Tj. jednom otvorena, jedva da sam usta zatvarala celog dana.  Pošto o svemu i inače imam mišljenje, ovde gde sam trebala da ukažem, pohvalim, ili šta već, sam dobila svoju šansu. Strogo sam se držala dalje od bullshit-a, jer shit i bullshit ipak nisu tako daleko jedno od drugog, i bilo je više nego dovoljno tog materijala i bez mene. Zahtevalo je to priličan trud, okrenuti utiske ka nečem pozitivnom, naročito sa onim jako lošim primerima, tako da sam na kraju dana bila kao pregažena. Ne znam kako su kritike, i moje i bilo čije, prijale samim autorima, jer uprkos dobroj atmosferi ja nisam sedela u stolici i slušala nepoznate ljude koji govore o mom radu, ali cela grupa je bila zanimljiva, raznorodna, i energija dinamična. I bilo je dobrih saveta, vrlo bistrih komentara, ja sama ne znajući ništa o pisanju scenarija sam dobila prilično dobru sliku, a nadam se da su scenaristi dobili ono što je njima bila potrebno.

Osim tog finog osećaja dobre energije i boravka u društvu bistrih i manje ili više kreativnih mozgova, čega nemam dovoljno u svakodnevnom druženju sa ljudima, iako se ne družim svakodnevno ni sa kim ali mi i to sa preskočenim danima nije sasvim po volji, iz celog iskustva sam izašla bogatija za dve jake impresije. A volela bih da sam siromašnija za njih, i ja i svet naročito.

Grupa se sastojala od osam pisaca, i nas posmatrača je bilo još jedno 5-6 (mi smo, uz vodećeg tipa, bili daleko najgovorljivija grupa, što ipak ukazuje da onim jadnim autorima nije bilo nimalo lako). Od pisaca, tri su bile žene. Među posmatračima nas je bilo dve, ali ona druga reč nije progovorila do samog kraja, i izgleda da je bila na neki način vezana za skript jedne od žena-pisaca, moguće kao producent. Sva tri skripta koje su ove žene napisale su bili loši. Jedan je bio napisan literarno u smislu koji je dosta popularan, sa puno deskripcija i dramom prisilno uguranom niz jednjak, tj. puno prideva što u engleskom nije lako postići jer ne verujem da postoji drugi jezik koji ih ima toliko, međutim to nije bilo tako loše. Ni to što su sva tri skripta bila loša mi nije toliko smetalo nakon onog prvog dana. Ono što me je naprosto šokiralo je koliko su ženski likovi – a priče su bile o ženama – bili loši, stereotipni, prazni… toliko užasni da sam sa tim kratkotrajnim pogledom u svet iza kamera po prvi put jasno shvatila zašto se glumice žale da su dobre ženske uloge izuzetno retke, ili ih nema uopšte. Muški pisci jedva da su imali ženske karaktere u svojim pričama, ove tri su imale po dve u svakom skriptu, znači 6 sve skupa, i sa izuzetkom jedne devojčice, koja je poslužila kao avatar neke ordinarne gluposti iz limitirane mašte autora uprkos magičnim vukovima i ne znam čemu još, sve su bile tako užasno i uvredljivo loše da ja na kraju nisam bila besna već u jasnom stanju traume od koje mi još uvek zvoni u ušima. Zašto tako, pitala sam se. Možda ih vodi samo ideja da će se to prodati. Zbog para ljudi rade i gore stvari. Možda je nešto drugo, i ne mogu da kažem da su mi autori-žene bile nesimpatične, ali zašto tako, za ime Gospino! Uopšte nije nemoguće da će se sva tri skripta pojaviti kao filmovi (ona što voli prideve je dovela tu ćutljivu producentkinju, jedna druga je dobila i avans i producenta – isto žena – na osnovu samo priče, i pre nego što je reč jednu napisala, a kad nam je ispričala razvoj ostatka priče, jedino je onaj profesionalni bullshitter i još jedan skateboard tip mogao da kaže nešto ohrabrujuće na to jer u poređenju sa loših prvih 10 strana, ostatak ne zaslužuje ništa više od: !)

Jedina olakšavajuća okolnost je da kanadske filmove retko ko gleda i u samoj Kanadi, ali i da petoro ljudi – i brojevima: 5 – vidi taj garbage, to je previše. Mada ne sumnjam da ne samo one, već svi u grupi ciljaju na nešto daleko veće – magičnu reč: Hollywood.  I ja bih, da sam na njihovom mestu, bez sumnje. Međutim, neka one nastave da pišu, i još mnogi drugi ljudi koji pišu, samo bi bilo lepo da neko magično biće tokom noći – evo, da pozajmim onog vuka iz skripta za ovu priliku – prođe svetom, pokupi sav taj trash i baci u vatre krematorijuma, pa oni neka krenu izjutra iz početka, sveži.

Drugi utisak je bio o samoj šarenoj grupi. Žene, kao i uvek, i uprkos lošem pisanju, izgledaju dobro, a muškarci su od bubuljičavih studenata filma do osobenjaka i čudaka koji i sede i hodaju pogrbljeni, a jedan je definitivno izgledao kao pervert, i to ne samo na osnovu njegovog skripta. Da ne treba suditi po izgledu je bilo očigledno i na tom malom primeru, ali povezati tu grupu sa filmovima koji već decenijama jurišaju na nas sa velikih ekrana uz sve moćniji zvuk, misao da ovakvi tipovi stvaraju kulturu – jer to je ono što film postiže – mi je bukvalno zaledila krv. Dodatna misao da upornost obično dovede do rezultata me je podsetila da je upornost jedino dobra za one koji su uporni; ostatak sveta njihove opsesije obično debelo plaća generacijama.

I tako sam sa radionice otišla kao pretučena. Ali nisam bila ni bez krila. Ipak ja imam borbene gene u sebi, jedino je velika šteta što nisam tri puta veća pa da prvo podelim šamare okolo ili neke likove praćkom zabacim nebu pod oblake. Posle toga bih se ozbiljno bacila na pravljenje filmova. Jer davimo se svi, voda nam je već do brade, neko mora da nešto uradi!

Hm. Okay, primirila sam se od nedelje malo. U ovoj fazi sam u depresiji. Pa kako je do ovoga došlo, pitam se i dalje razmišljajući o onim ženama, i drugim ženama, uopšte o ženama. Nije da ne znam, samo mi se trenutno ne podiže glava. A možda ja jesam kriva. Krivica je jedna od onih stvari koja ne postaje ništa lakša kad se podeli svima jednako, ili po zasluzi, odnosno, ne znam kako je sa drugima, evo ni u grupi od petnaestak ljudi nisam uspela da razumem dobar deo njih, uprkos poznavanju jezika. I nije možda, imam jasan osećaj da ja jesam kriva. Zato što sam mogla i trebala više, i sada mi je jasno, i žao mi je. Jer u ovoj fazi svog života bitku vidim kao izgubljenu i borba je samo pitanje herojske smrti – o umiranju budala su mnogi efikasno rekli još davno – a da sam krenula kao borbena klinka sa starmalim mozgom možda sam nešto i mogla da postignem pre nego što sam progutala nezaobilaznu dozu shit-a i poraza. Ne znam. Najgori je onaj deo koji znam: uopšte nije važno.

Advertisements

2 thoughts on “Fantastičan život – drugi deo

  1. quote: jedino je velika šteta što nisam tri puta veća pa da prvo podelim šamare okolo ili neke likove praćkom zabacim nebu pod oblake. Posle toga bih se ozbiljno bacila na pravljenje filmova. Jer davimo se svi, voda nam je već do brade, neko mora da nešto uradi!
    Хаха, фантастично!И ниси крива, и важно је! 🙂 !! Докле год овако реагујеш има наде за све нас. Покушавам да кажем како ми је читање овог другог наставка било веома забавно – и мислим, веома си духовита (сматрам духовитим када се неко нашали и на свој рачун). Давних година сам прочитао један филмски сценарио, филм је требало да буде о Краљевићу Марку 🙂 и био је лош: написао га је један лекар који се толико потрудио да је заиста ушао у ситна цревца са свим оним (ваљда се то тако зове) дидаскалијама типа камера швенкује улево итд., али замисли ти Марка како се усред неке приче занесе и крене да рецитује, па онда вино – халбе тринкен, халбе Шарцу гебен, ма.. какви магични вукови, па они би тек у тој причи имали шта да кажу 🙂
    Верујем да је ово искуство помогло да видиш и пренесеш нам шта у ствари о будућим конзументима мисле и они тамо прави, верујем и да је то искуство мрачно. Одавно не идем у биоскоп, али то нам је што нам је..

  2. E pa ova ilustracija sa nesudjenim filmom o Kraljevicu Marku je bas prava stvar pred spavanje (uz muziku) :))
    Pun je svet filmskih scenarija, nema sumnje.

    Bilo je to prilicno mizerno saznanje, dragi Gorane, smejala se ja sebi i njima ili plakala. A svi su u stvari bili simpaticni, cak i taj pervert. Njegov skript je ostao za kraj, i zezao se ovaj nas glavni lik, posto je sve o seksu, odvija se u seks shopu i dva lika koji se pojavljuju samo o seksu pricaju (autor je na kraju objasnio da je sustina teksta u komunikaciji tj. failure to communicate, sto je stvarno pateticno, pa posle takvog teksta – ocajno loseg – bar da je priznao da je to prosto jer on to voli). A pervert nas je izgleda procenjivao tokom dana pa kad je doslo vreme da podeli uloge, dao je zensku ulogu zeni do mene, koja je ispostavio se i glumica osim sto pise lose skripte, pa je vrlo dramaticno i intenzivno citala svoj deo, musku ulogu jednom uspavanom tipu koji scenario nije procitao prethodno pa mu je to bio prvi susret sa njime, on neke reci valjda nije siguran da vidi to sto vidi pa vise mumla nego sto cita, a ja sam bila narator. Ona drami, ja citam monotono i brzo naraciju koja objasnjava i self-mutilation i razne igracke i sta sve ne, kad tip kraj mene odjednom pocne da se trese od bezglasnog smeha, pa se i ja jedva sudrzavam, on ustane i ode do WC-a da se malo povrati, i tokom diskusije kaze da se smejao jer je tekst vrhunski komican!? I doda da je genijalan. Da bi se svi na kraju slozili da je bas to – genijalan. Stvarno je vrhunac bio ostavljen za kraj 🙂

    Eto mojih avantura u ovom gradu 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s