Legende u toaletu

Ušla sam u WC. U WC-u su dve kabine, obe otvorene i prazne. Onoj s leva je zapušena šolja i voda je ispunila skoro do vrha, žuta, braon, ima i tragova krvi. Odvratnost, gađenje i bes reflektuju sliku preda mnom. Sve je povezano, cirkuliše misao, za njom slika, emocije… vesela družina. Utom čujem kroz zatvorena vrata glas DJ-a koji podseća da smo izgubili veliki talenat – oh, no!- i naravno, pušta Amy Winehouse. Uspešno sam izbegla susrete, omaže i sve druge manifestacije i perforacije tokom prethodne nedelje, samo sam jednom u prolazu čula jednu njenu stvar, ali sam se brzo sklonila. DJ pušta jednu od mojih omiljenih. Ja stojim i dalje pred onom slikom i protiv volje reagujem na ritam i glas, negodovanjem, žaljenjem, porivom da zaplačem, ali suva sam. Ulazim u drugu kabinu, zatvaram vrata, zadižem haljinu i spuštam gaćice. Piškim polustojeći, muzika i njen glas nasamo sa mnom, u tom sobičku izdeljenom pregradama koje ne daju privatnost, na tom mestu bazičnih stvari, mokrenja, defekacije, menstruacije, povraćanja, ejakulacija, tekuće vode, iskorišćenih tampona, suza, slina, papira koji privremeno zamaže, do sledećeg puta. Draže mi je da sam tu, sama. I Amy ovde bolje pristaje, njeno telo već načeto raspadanjem. Od svih mesta na svetu trenutno, ovo je najsigurnije. Ja, za razliku od majmuna koji vladaju svetom, umem da ćutim. Napolju DJ zaustavlja refren na pravom mestu, i pijani ženski glasovi dovrše trenutnu himnu subote večeri širom urbane Zapadne Hemisfere – You know that I’m no good – i ja potonem do površine vode u šolji  izmešane sa mojom mokraćom. Write your own songs, vrišti iz mene, fuckin’ nobodies! Ali ništa se ne čuje iz smrdljive, prljave sobice, napolju su zvučnici jaki, i refren se ponavlja i opet DJ zaustavi ploču na pravom mestu, i opet… i opet… Uvek je sve isto i nastavlja se, nikad niko ne sme da posumnja da se nastavlja. Na izlasku perem ruke i bacim opet pogled na drugu kabinu. Nastavlja se. Večiti krug, Amy u njemu. Ja. Svako. Legende u toaletu.

Advertisements

23 thoughts on “Legende u toaletu

  1. Kad vidim nasta se Ejmi napravila, ne mogu da se otresem tuge bar po sata, a sad, ne znam dal cu i do svog kupatila smeti da odem nedelju dana.
    Iskusno izbegavam da piskim po javnim veceima decenijama vec. Radije cu da nadjem neko drvo da me zakloni, ako bas zagusti, a i ekoloski je opravdanije.
    Lepo subotnje vece, a?

  2. Bilo je lepo, u stvari, bas lepo. Odmah nakon tog iskustva otisli smo odatle i vece se mnogo ulepsalo.
    Ovde se naidje ponekad na tako lose situacije kasno uvece, kad je skoro svako pijan, naduvan, sta vec, i ne znam sta mi je uopste bilo da udjem unutra.

    • Ko ce to znati. Dobro je da je bilo lepo posle a ti pretocila to u ovu lepu ruznu pricu. Greota je sto si morala kroz sebe da procistis sve te prljavstine, al ispade pretakanje u kvalitet.
      I tako…
      🙂

  3. Ne brini za smajli, na dobrom je mestu 🙂

    Najlepsi deo veceri je bio dok smo hodali ulicama, pricali, smejali se, ozbiljno lupali na neozbiljne teme, i obrnuto… Najbolje je hodati, uvek se iznova potvrdjuje. I nikad ne ulaziti u tesne sobe.

  4. Well, када си већ тако фино поменула мајмуне који владају светом, згодно се наместила цртица коју сам ових дана прочитао – испричао је недавно у културном додатку ‘Политике’ познати јужноафрички џез пијаниста и веома је поучна на тему: како уловити мајмуна?
    Каже он, мајмуни улазе у њихове куће, шњуфају, гледају шта људи раде па их имитирају.. Онда су људи (они којима је стало да улове мајмуна) смислили да једу орахе, па потом да ископају рупу у поду, таман пречника мајмунске шаке – и у дотичну убаце орах, па се склоне. Шта даље бива – па, мајмун уђе и убаци своју мајмунску шаку у рупу да извади орах – али не бива, узано је.
    Ако би мајмун пустио орах лако би извукао руку и побегао, међутим мајамун не испушта орах и остаје безнадежно заглављене руке у рупи, те га лако ухвате. Ту аутор приче закључи како је у томе суштина живота (овде је, ако ћемо поштено, малкице можда и прећерао, но ми серби не резонујемо као јужноафриканци 🙂 па зато и не уловимо мајмуна 😦
    .. а није да их немамо, исто као и запушених тоалета и дрогираних певаљки, додуше још увек полуживих, тек стасавају за будуће легенде.
    Текст овог поста је екстремно еротичан, хммм, али наслов би био узбудљивији ако би се променио у ‘Легенде о пишкењу’:-) 🙂
    ПС: ово све скупа ја мало дођох себи од послова, па кренуо да читам и коментаришем редом, прескачем песме ако не љутиш 🙂

  5. E pa meni je jako drago da si uzeo predah od poslova, dragi Gorane, jer nema te predugo 🙂
    Crtica o majmunima je nova, ali sam nesto slicno citala i ranije o drugim sisarima, tako da je sasvim jasno da smo svi jednake budale, za slucaj da neko pomisli kako jedino majmuni nasedaju. Treba nam samo naci slabu tacku, and guess what – nije je uopste tesko naci.
    Ali kad ubacis taj element o nama srbima… da, stvari postanu komplikovanije 🙂

    Mozda je erotican, meni je culan, i ne u pozitivnom smislu, ili negativnom, vec bazicnom. I sto je blize bazicnom, to je upravo to. Nemam nista protiv uzdizanja, i edukacija je bitna stvar, i sve se racuna, i puno toga se moze, ali ne ako se zanemari ili pokusa da izbegne omedjenost svakoga njegovim/njenim culima. Organizam, eto to je.

    Za pesme znam, pa nema potrebe za objasnjenjima 🙂

  6. Ма још док сам читао тај симпатични приказ на тему како уловити мајмуна, па још његов коментар да је ту у питању некаква суштина, јавнуло ми се: шта ако уместо мајмуна убацимо тајкуна?
    Е, тај не само да не би жртвовао шаку, већ и .. хм, оно што бечаци користе у процесу пишкења или whatever 🙂 🙂
    Еее, ТО је већ суштина дапростите

  7. Prija i meni da te „vidim“ MuadDibe. 🙂

    Steta je samo, sto tajkuni, najcesce, vrlo dobro znaju koje instikte da koce a koje da raspuste.
    Nes nji zajebat na kikiriki…
    S druge strane, zrtvovali su nesto mnogo vrednije, cenim. U sebi.

  8. Портосе, хвала – и такођеР :-)!
    Додуше, када сам уместо мајмуна замислио тајкуна, подразумевао сам да је уместо ораха, у рупи нека грдна лова.. ерго, закључио сам да би за лову жртвовали не само шаку него и висуљак 🙂
    Ивана, слажем се да суштина јесте универзална. Има о томе и код Канта, о категоричком императиву и критици чистога ума. Али јебигаОже, шта ћемо ми мученици када је тај ум смештен где не треба (или можда треба 🙂 🙂

  9. Boys, vraticu se ovoj vasoj finoj prici ovde i na drugoj temi sutra. Danas sam malo pregazena, a vasi komentari zasluzuju da malo razmislim, isprsim se necim pametnim ili bar sarmantnim jer nije lako kad ste tako dobri.
    Ali hvala obojici 🙂

  10. Tek sam SADA shvatila gde ste vi trazili sustinu o kojoj sam ja pricala. Dakle, becaci i sustina… 🙂
    Nisam joj dala geografsku odrednicu zato sto je nema – svakome je ona negde drugo. Na TO sam mislila.
    Ne kazem da je bilo nemoguce zamisliti vrlo konkretnu poziciju kod tako konkretne price, ali nije bilo to, najozbiljnije 🙂

    Necu dalje o tome, ali hvala za ovaj smeh. Bas ste me lepo opustili, jer ja sam mislila da mi se sprema nesto ozbiljno kad su i imperativi nasli primenu 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s