Veštački raj

U magičnom kraljevstvu (republički uređenom već neko vreme) daleko odavde…

Rez         Ništa nam se ne dešava ovde. Jedino daleko odavde. Ako se nešto i desi ovde, vrlo brzo upadne u krizu svakog lošeg izbora, i istog mesta.

Rez         U magičnoj republici koju hiljadu milja na jug, stvari su uređene po strogom i kontrolisanom protokolu. Magija je tu zvanično za decu, ali se i odrasli primaju. Venčanja, profesionalne konferencije, susreti asocijacija od mid-menadžmenta kratke ambicije do internista dugih karijera, popune kalendar van sezone. Sezona je neobičan termin u magičnom svetu. Implicira protok vremena, a magija je moguća jedino kad sve stane.

Rez         Soba je prostrana, niske tavanice. Sa svake strane je još jedna, ista takva. Kao ćelije u saću, naslagane su jedne povrh drugih, jedne do drugih. Dugački hodnici vode od jedne do druge sobe, račvaju se, i kod svakog raskršća postoji znak koji kaže gde je lift i gde mašina za led.  Jedina druga orijentacija je slediti brojeve soba na vratima. Među njima sigurno postoji beskonačno. Može se provesti život hodajući tim hodnicima. U hodnicima se sreće osoblje koje radi u magičnoj republici, od ranog jutra do kasnog popodneva, i povremeno drugi gosti.  U celom kraljevstvu/republici postoje dve kategorije posla:
1. Manuelni, i tu su uposleni imigranti.
2. Uslužni, sa pričom, tu su uposleni studenti iz obližnjeg koledža.
Svi se smeše. Uočljivo je da nedostaje cela jedna kategorija ljudi obično zvanih menadžment. Oni sigurno rade svoj deo posla van granica magičnog. Za to postoji dobar razlog bez sumnje. Ali se njihovo prisustvo oseća. Sve košta. Puno.

Rez         U magičnom kraljevstvu dani su puni dešavanja. Deca već stignu uzbuđena. Mame i tate im kupe kostime princeza i drugih popularnih likova zaštićenih kopirajt zakonima sledećih hiljadu godina (nema krize u magičnom svetu) i uplate za ručkove i večere sa princezama. Asfaltirani putevi su vijugavi među zelenilom da produže putovanje do destinacija i uvećaju iščekivanje inače nema nikakvog razloga za krivine, zemlja je kompletno ravna. (Eh, kad bi ovo bila Zemlja).  Postoji i jezero. Dobilo je ime Buena Vista. Pogled na jezero, i pogled od jezera. Oko jezera su fasade. Fasade izgledaju kao da je jedina svrha njihove gradnje da budu fasade, ne i građevine. Kao fasade, neko ih redovno pere i kreči tokom noći jer sledećeg jutra kad grane sunce (uvek grane u magičnom kraljevstvu) one blistaju jednakim sjajem. Iznad jezera se povremeno vinu mostovi, a po njemu i pod mostovima plovi brodić. Površina jezera je mirna i ravna kao staklo. Neprobojna je voda, iako jezero mora da je plitko. U magičnom reč ’dubina’ nije poznata. Refleksije neba, noći i vatrometa koji se odvija svake večeri dodaju magiji. Neprobojna je magija. Poluostrvo na kome je smeštena magična republika nije široko, dugo je do hiljadu kilometara, ali tu, u sredini gde je izgrađen magični svet, svako je odsečen. Kažu oni koji su dolazili prethodno da je teško iznajmiti automobil, jer magija ne želi nikoga da pusti da iz nje izađe.

Rez         U magičnom kraljevstvu se ništa ne dešava. Restorani su otvoreni ili zatvoreni. Kroz prozore se vidi dan ili noć. Foaje je uvek osvetljen i iz fontane oko labuda uvek žubori voda. Ima puno fontana u magičnom kraljevstvu. Uvek neko ide u pravcu ka kome se pogleda. I uvek je sve prazno. Sloj magije je toliko debeo na ovom mestu da se pod njim ne zna da li iko diše. Da li uopšte treba disati. Jedino je važno gledati. Videti ovako nešto je posumnjati da se išta ikada stvarno videlo.
Rez         Magija je pokušaj bekstva iz realnosti. Iza svakog pokušaja stoji promašaj. Ne i ovde. Posle više decenija, i uprkos konkurenciji sa temama iz životinjskog carstva, ribolova, konkurentnih filmskih produkcija i korporacija, ovo je ipak ime koje na svim jezicima sveta znači magično. Dizni. Ljudi putuju izdaleka da bi doveli ovde svoju decu. Neke od njih dovode deca, ili unuci. Ako sve to propadne, ostaju konferencije. Tako svi pre ili kasnije dođu ovde. Tako sam ja došla ovde.

Rez         Jednom kad se dođe, niko ne zna kakav će efekat magija imati na njih. Na mom primeru je jasno da ja nisam dobar primer. Ni moja koleginica sa njenom još svežom dozom tipičnog istočnoevropskog skepticizma (za koji je dobro da nikome drugom u svetu nije važan, inače bi svet bio very blue). Kad nismo bile na konferenciji i hvatale beleške, hvatale smo jedna drugu kako odmahujemo glavom i mrmljamo. Uveče sam padala u krevet iscrpljena. Jednom sam napravila grešku i uključila TV. Infekcija se proširila puno dalje od granica magičnog kraljevstva, zurila sam u ekran i smenjivanje slika na njemu. Svet osnovan na percepciji čula je laž. Svet osnovan na kapitalu i njegovom posedovanju jednaka laž. Sve je laž. Zato postoji pretvaranje. I adikcije. Ljudi misle da je to što gori u njima potreba za istinom. Nije, samo generička nezadovoljena potreba.

Rez         Magično kraljevstvo nije samo magija, ima i materijala u gradnji ali ga svako vidi drugačije, toliko sam razumela. Zašto ga ja vidim drugačije, pitala sam se. Ili ona. Jedne večeri smo moja drugarica skeptik i ja sedele za večerom sa kolegama iz prijateljske firme. Oni su nas pozvali na večeru u restoran u kome smo večerale dve prethodne večeri i svaki put poručile isti obrok. Nije izgledalo da njima smeta magija. Dolaze na konferenciju četvrti, peti put, ili više, zaboravili su broj. Istroše se i magija i averzija na magiju posle dovoljne repeticije. Amerikanac, Francuz i Kinez sede u italjanskom restoranu u Disney World-u –mogao bi biti početak vica, ali oni svi žive u Nju Džersiju. Florida i Dizni su destinacija u odnosu na Džersi, reklo bi se. Ali ova trojica su svetski putnici, naročito Francuz. Rade u uspešnoj firmi koja se probija svetski. Francuz putuje široko. Pun je priča, puno pije, i neverovatno je ružan. Prišla sam bliže. Ako ga zamolim, možda će mi pokazati put odavde, napravila sam plan. Odmakla se. Neobičan je nedostatak volje u magičnom kraljevstvu. Kinez je dobar muž. Uočila sam to o Kinezima. Posvećeni su svojim brakovima i poslu. Amerikanac, Karl, planira da se penzioniše ovde blizu i ima babu Slovenku. Priča o tome kako je posetila bila Sloveniju kad je bio mali, tamo ’50-ih ili ’60-ih, i kako je bilo ružno, prljavo i svi su joj tražili lovu. Priču sam čula prehodno, verovatno ću još koji put. Karl se čudi i posle mnogo godina pričanja iste priče koju je prvo pričala baba Slovenka a sada on održava u životu. Moja koleginica se čudi kako ne reagujem. Jugoslavija je bila pojam dobrog života za njih (u Bugarskoj) i zna da je Slovenija bila primer za novine. I Francuz potvrđuje da su oni imali visoko mišljenje o Jugoslaviji. Drago mi je da ja neko pamti po dobrom jer njeni građani se nisu pokazali posebno zahvalnim, ali priča je Karlova i njegove babe, i nema veze sa mnom. Ne znam šta ima veze sa mnom.

Rez         Krevet je udoban ali loše spavam. Strah, to je razlog. Preplašena sam. Nisam očekivala ovakav efekat magičnog kraljevstva. Mislila sam da će mi biti smešno, u najgorem slučaju. U magičnom kraljevstvu  najgore je imati kreditnu karticu prekoračenog limita, sve ostalo najgore je lične proizvodnje (kao i svi prekoračeni limiti uostalom).

Rez         U subotu je konferencija završena oko podneva. Napolju je vruće i sparno. Vegetacija izgleda jednako nestvarno ali jeste živa. Drveće i palme rastu iz tla, zagledale smo izbliza. Nema vetra, ni dašak, i koraci se jače čuju. Svetlost i nebo postoje iznad svega ovoga. Blago njima. Nas dve hodamo stazom kraj Labudovog hotela pa preko mosta do Delfina. Toliko su masivni da je neophodno redovno overiti sopstvenu materijalnost. Prozori su bezbrojni minijaturni monitori. Hodamo dalje praćene staklenim pogledima.  Sve je uređeno kao što uređeno mora biti, inače magije ne bi bilo. Možda je to – u svetu danas, red i mir su magične konstrukcije. Večiti sunčani dani, palme i nepomično jezero… – ovo je kao uz filma WALL-e! uzviknula sam. Gleda me. Mora da si gledala film – u njemu su ljudi napustili Zemlju koju su upropastili, i opstaju negde u Svemiru u lažnom svetu gde je sve lažno, od fasada, do hoda, radosti…’ i malecni robot naiđe na zakopane emocije čovečanstva pa se zaljubi kao što se niko nikada nije zaljubio. Nisam objašnjavala taj deo happy end-a, neka pronađe sama šta se desilo. Distopije koje prozvode u svojim filmovima, kao i magična kraljevstva, Amerikanci baziraju na onome što znaju. Ovo je njihov svet. Neko drugi verovatno to radi drugačije. Svaka priča je naličje ili odraz. Trećeg nema.

Rez         Ona je otišla u subotu popodne. Ja sam otišla do bazena. Volim da budem u vodi. Topli zagrljaj neba na golim ramenima je uteha kakvu dugo nisam primila. Ispod suncobrana delim senku sa ženom koja je tu zbog iste konferencije. Te večeri imamo gala. Ona izgleda lagodno na ligeštulu. Podseća na nekoga. Iz jednog drugog filma, Up in the Air. U njemu poslovne žene koje putuju imaju prolazne afere sa poslovnim muškarcima koji putuju. Svi putuju, i sve se kreće. Žena iz filma je bila jako dobra. Izgleda da je i ova dublerka sasvim prirodna u svojoj ulozi. Nema bolje glume od prirodnosti.

Rez         Ponela sam bila dve-tri letnje haljine. Kasni septembar na Floridi je vruć, ali haljine ne pripadaju ovde. Još čuvaju miris Evrope. Obukla pantalone i baletanke, imam još jednu čistu bluzu. Oprala majicu za sledeći dan u lavabou i ostavila je da se suši kraj peškira. Gala se odvija u istoj dvorani gde je bila konferencija. Potpuno je preobražena malim izmenama u dekoru i osvetljenjem. Izgleda prijatno i odjednom osećam olakšanje da nisam više sa mojom skeptičnom drugaricom. Ovo je bilo dovoljno naporno iskustvo i bez takvog društva.  Hrana je lepo izložena, stolovi su prekriveni belim stolnjacima. DJ pušta koktel fine pop muzike, i svi su lepo obučeni. Mi smo svi radili u magičnom kraljevstvu. Napor je ovde i zvanično zabranjen pa se nije videlo, a evo i nagrade. Spazila sam jedan prazan stočić za dvoje. Spustila tanjir, otišla po čašu vina. Kad sam se vratila, prišao je jedan muškarac i pitao da li može da mi se pridruži, ni on nikoga ne poznaje ovde. Ima topao autralijski naglasak i simpatičan je. Došao je na konferenciju iz daleka, i nije sam, ali izbegava svog kolegu kad god može. Njemu je ovo druga poseta magičnom. Ima podjednake utiske mojim. Da li si uočila kako nema komaraca? pitao je.
Da, da, pomislila sam kako je to neobično. Ali sa svime što je neobično…
Ceo ovaj kraj je močvara. Na nekoliko kilometara odavde, bazeni ispred kuća su kompletno prekrivani mrežom protiv komaraca, a ovde nema ni jednog jedinog, nastavlja. Ima intenzivan pogled brze inteligencije, skače sa predmeta na predmet i provodi godine u vezivanju propuštenih niti.
Uprkos poznavanju hemije, znamo da ovo sa komarcima nisu čista posla.
I galebovi, nema ni jedne jedine ptice, nastavlja kad smo izašli kasnije da prošetamo. Kako im je uspelo da se oslobode galebova? čudi se. To je apsolutno nemoguće.
Ja volim galebove, sležem ramenima. Odsustvo ptica delom objašnjava uporan osećaj strave i neprirodnosti. Da on daje imena strahovima je malo olakšanje.
Otpor na magično opstaje u njemu i kod druge posete. Niko mi nije verovao kad sam se vratio u Pert da je Dizni ovakav, rekao je. Kako će tvoje kolege reagovati?
Neću im ništa reći, odgovaram.

Rez         Puno se smejem. Znam da mi sijaju oči. Uselila se radost u mene tako neočekivano. Konverzacija teče prirodnim tokom. Obišli smo predele oko dva hotela, nastavili stazom pored fasada, preko još jednog mosta i kroz veštački gradić. Sada se vraćamo ka hotelima. Odjednom želim da su staze puno duže. Nešto pre kapije zastajemo. Sa jedne strane je bar sa video projekcijama, na drugoj strani je bar sa duelom dva klavira. Ispred stoje ljudi i puše.
Kako je unutra? Pitamo jednog muškarca.
Super zabavno, odgovara.
Mi nismo Dizni fenovi, objašnjavamo. Dodajemo da smo iz daleka, iz pristojnosti.
Mi smo iz Sarasote (na Floridi) i dolazimo jednom mesečno. Moja žena mnogo voli Dizni. Nauživa se. Stvarno je dobro unutra, ne zamera nam.
Ulazimo.

Rez         Bučno je i prisno. Dva koncertna klavira na pozornici i ogledala oko njih jedva prate dvojicu pijanista koji sviraju, pevaju i orkestriraju publiku. Svi učestvuju, vitlaju flašama piva, glume da drže mikrofon, ima i profesionalaca među njima, kojima je to redovna smena, da animiraju publiku, ali ne izgleda da im teško pada. Gospo, kako je ova Amerika neodoljiva. Toliki jad i beda sakupljeni kao kašikom s vrha zagađenog sladoleda, bačeni ovde da propadaju, rađaju se, opstaju, i stvaraju ovu muziku kojoj je nemoguće odoleti. Svima je lepo. U uglu vidimo društvo sa venčanja, trećeg tog dana. Mlada je u venčanici tesno pripijenoj i sa dubokim izrezom i spreda i pozadi, plus rezom po strani haljine koji ide visoko i pokazuje vitke mišićave noge, i grudi deluju neprirodno, plus njeni pokreti uvežbano senzualni – mlada je porno glumica, zaključuje moje društvo. I mladoženja je iz iste industrije, dodajem. Kao i ostatak društva. Vidi se po tome kako su lepi, mišićavi, i dobro uigrani sada sve slobodniji prilično pijani i dobro raspoloženi. Ravnotežu njihovom ponašanju daje grupa do nas, koji izgledaju kao da su pristigli iz nekog hrišćanskog kampa, i izbegavaju da gledaju u njhovom pravcu. Posmatramo, smejemo se, pričamo, pevamo skupa sa gomilom, i nosi nas radost tako neočekivano humanizovanog iskustva. Svako lice ima svoje distinktne crte, jasno se vidi, svako jedan svet.

Rez         Fina lagodnost između Australijanca i mene je bila više nego što smo očekivali, ili mislili da možemo da stvorimo, isprani redovnom sumnjom da magija postoji. Na mostu između Labudovog i Delfinovog hotela poželeli smo jedno drugom laku noć. Zahvalnost je teško izraziti. Lako je reći pogrešnu stvar, banalnost se uvuče kao agent realnosti… Hvala posluži.
Kako istisnuti kap magije iz veštačkog raja?
Ljudi. Neophodni su ljudi.

IMG_2517.small

IMG_2519.small

IMG_2521.small

IMG_2508.small

2 thoughts on “Veštački raj

  1. Znas vec o mojim fotografijama, Dusane 🙂 ali tamo I u ovo doba godine ljude uopste nije lako naci. Subrealno mesto. Tu I tamo pojavi se neka majusna princeza obucena u kostim iz brojnih I planski rasporedjenih radnji. One su najrealniji deo 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s