Svakidasnje prevare

Citam veceras magazin Walrus, kanadsku publikaciju sa visokim pretenzijama, i dobri su. Ponekad su pretenzije vrlo korisne. Odnosno, nijedna ideja ne moze bez njih da se pomakne dalje od prednjeg mozga do dvorista, odmah iz ugla prakticno, ali se zagube najcesce. I pretenzije i ideje. Pisu o ozbiljnim stvarima, tragedijama ljudskog prisustva na raznim tackama planete. U stvari su totalno depresivni, sto nije mnogo tesko ovih dana – biti depresivan – ali oni to dosta dobro rade. Mada, rekla bih da sam prepoznala i neku liniju optimizma. Jesam, definitivno.

Petkom radim van kuce i kad se vratim klinka je vec tu. Obradujem joj se jako, lepo je kad je neko kod kuce kad se vratis odnekud. I tako sam i danas, ali mi je vec sa vrata izletela jedna kritika. Pa jos jedna, i jos jedna, i nas dve smo stajale zatecene, bas zbunjene tolikim kritikama, i ja uopste nisam tako mislila, samo sto nisam mogla da ih zaustavim. Cele veceri sam nastavila na slican nacin. Kad se ona pozalila da me je jedva i pozdravila kad sam krenula sa kritikama, slozila sam se da nije tako trebalo, ali da su kritike na mestu. One to uvek jesu, je zalosna i nezahvalna sudbina kritika. I onda mi je ona rekla da sam uvek takva petkom kad se vratim sa tog mesta. To mi je bilo zao. Ne znam zasto me je iznenadilo, valjda zato sto mi je bilo zao, jer je to vrsta mesta na kome se meni ne desava nista narocito lose, naprotiv, ali do 5 sati popodne mi pojedu svu pozitivnu energiju. I evo sada klinka spava, i ja sedim i razmisljam u cemu je stvar. Mislim da su ocekivanja. Oni prosto cekaju da im dodjem u petak – obraduju mi se uvek, sto samo po sebi spada u lepse stvari u svakodnevici – i sa mnom stigne i moja energija. Ne bas kilotonska, ali drugacija. Potrebna je i meni drugacija energija od one sa kojom se nosim ostalim danima, i po tome je razmena sasvim fer, ali ipak – negde me prevare, i uzmu vise. Mislim da necu pogresiti ako kazem da nikada nisam bila dobra u prezervaciji sopstvene energije. Vrlo je verovatno, uvidjam, da im nisam potrebna zbog svojih sposobnosti i talenata, vec zbog tog nedostatka talenta. Posledicno, osecam se prevarenom. Ne narocito puno, ali ispasti glup u bilo kojoj jednacini je losa matematika. Iako ne vidim realnu primenu jednacina na zivot, ili bilo kog ogranka matematike. Bar u zivotima kakvi se zive na ovim ulicama.

Ovo mi nije prvi put danas da se osecam prevarenom. Pre par dana sam ispunila formular na nekom sajtu za besplatnu pretplatu na jedan profesionalni casopis. Pisalo je u predgovoru da izdavaci tog magazina nude besplatnu pretplatu kvalifikovanim profesionalcima u tom polju. Ja jesam kvalifikovana, medjutim pretplatu mi nisu odobrili. Nije me to toliko pogodilo, nisam u stvari uopste razmisljala o tome jer vec nedeljama imam i preca i previse posla, ali sam zapamtila da sam pri popunjavanju formulara morala da se pretplatim na obavestenja sa tog sajta. Koja su pocela da stizu istog dana. I trenutno mi stizu po dva dnevno. U svakom mi ponude da se pretplatim na besplatne primerke magazina iz industrija koje najcesce nemaju veze sa mojim poslom. Danas sam shvatila da ne postoji besplatna pretplata na magazin koji me je interesovao, i da je cela stvar orkestrirana da bi dobili moje podatke i adresu, te mi slali svoju beskrajnu ponudu, na kojoj oni nekim volsebno matematicki proracunatim metodom zaradjuju. Vesto izvedeno, mora se priznati. Nedavno sam bila na jednom seminaru na kome su se dotakli bas te teme: ljudi na Internetu prosto veruju svemu sto procitaju, jer i kad poseduju zdravu dozu pozornosti, ne uspevaju da odole ubedjenju da je to istina, ili da iza sajta/imena stoji kredibilitet. Tako je sa novinama i magazinima, filmovima, svime. Sajt na kome sam popunila taj formular je ko zna gde, povezan sa ko zna kim, i ne bi trebalo da me iznenadi ako mi sutra na vrata pokuca morz sa dugackim brkovima, donese pizzu sa sardinama koju nisam narucila, i zatrazi da ga isplatim.

I decu uvlace u prevare. Juce su ih u skoli moje klinke ohrabrivali preko razglasa da doniraju pare od svog dzeparca za neku dobru stvar, sirotu decu ili tako nesto. Rekli su im da ce razred koji bude sakupio najvise para biti nagradjen. Deca su se potrudila, ispraznila dzepove, bas su se zagrejali u takmicenju za tako dobru stvar. Da bi im na kraju zahvalili preko tog istog razglasa i rekli da ce im najbolja nagrada biti osecaj u srcu da su dali pare u tako dobre svrhe. To je doslo od direktora skole. Klinki je verovatno dobro da nauci rano da jednacine ne postoje u zivotu. Ali na primeru svoje mame ce videti da se to u stvari nikad ne nauci.

Nazad na magazin. Dake, strana za stranom, ono o cemu pisu, dokumentuju, iznose informisana misljenja su sustinski prevara za prevarom, svaka veca, gora, i bezobzirnija od prethodne. Ne znam da bih radije da budem na onoj drugoj strani, medju tim koji vuku prevare, ali ne zelim da ispadam glupa previse cesto, u stvari sam prilicno umorna od toga. Cak i kad se povuces od sveta, i zacepis sve rupe za koje znas, sve je to jedan te isti svet u kome se igraju smesne igre, i uci matematika. Ali zao mi je da sam kritikovala klinku. Toga mi je zaista zao. Jer kritike su bile na mestu, i mi smo bile na svojim mestima, i stajale smo sve tako nespremne, neizracunate.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s