Bad Santa

Duh Nove godine is one disturbed SOB, zaključujem sledećeg jutra.  Sačekala sam ga opet uz radio. On je bio najbolji deo. Pisala sam. I to je bio dobar deo. Malo sam i čitala. Još jedan dobar.

Kad je Joe nešto posle ponoći pokucao na vrata i pozvao me preko, kod njih, prešla sam. U svojim otrcanim pantalonama – naslednici brojnih generacija otrcanih pantalona – u majici koja se skupila od pranja pa mi jedva pokriva stomak i crvenim čupavim čarapama. Ništa nije išlo jedno uz drugo, a naročito ja nisam išla ni sa čim, ali pošto me noge služe svi mi idemo skupa. Bez stizanja, vredi istaći.

Dok sam sedela kod njih -odbila šampanjac i čokoladu, i greškom uzela sladoled – shvatila sam da sam u stanju koje se nekih ranijih godina opisivalo kao shell-shocked. Naime, to mi je posledica eksplozije od koje je klinka postala tinejdžerka a ja… se sakupljam.

Oni su mi iskreno davali savete, jer su već prošli kroz nešto nalik. ja sam ih slušala i osećala da pomalo levitiram, što je bilo vrlo prijatno i ništa me nije bolelo, čak bi se najbolje opisalo kao comfortably numb. Divni, divni talentovani ljudi koji se pojavljuju sa pravim rečima i konceptima i muzikom pa mi nismo više siromašni u rečima i konceptima i muzici. Da je moguće, ja bih uplatila duži boravak at the Comfotably Numb Inn.

Želim vam ispunjenje želja. Znam da svako ima svoju listu. Uglavnom među listama ima dosta sličnosti, ali lepo je napraviti svoju individualnu. Držite se liste i nosite je svuda sa sobom. Ako ste neskromni, good for you.

Ja želim da se više radujem, u 2011. i beyond. Najdelikatnije biljčice prve propadaju pred mrazom života, kažu. Radost bi bila jedna od tih.
Ispostavlja se da to nije sasvim tačno. Za mene svi tvrde da sam delikatna – a evo me, trajem.
Ja bih da to trajanje dekorišem malo. Naročito volim crvenu. Pantone kolekcija ima bar petsto crvenih. Ja bih sve uzela ali zadovoljila bih se i jednom – onom od koje se sve zarumeni.

Klinka me dribla kao nevoljnu loptu.  Odmah je provalila da nisam atletski tip – lopta je bila deo nezavršenog projekta, bez prave upotrebne vrednosti. Ali je ona iskopala iz fioke i sada je tera okolo dok lopti polako ističe vazduh. Uvlači se u sebe – lopta – i klinka, zdravo rumeno dete kakvo jeste, se čudi kako je moguće da je ona rasla u baš tom tako malom stomaku. Pa tu nema mesta ni za jedan veliki ručak.

Ako ste mala žena i niste skloni agresivnom ponašanju već pre spadate u refleksivne, kontemplativne tipove, možda vam nije najpametnija stvar na svetu rađanje dece. Kad vas deca prerastu oko 16-e to ima smisla, ali kad se to desi sa 13 – you are screwed. Prosto prestanu da obraćaju pažnju na vas. Osim kad se razigraju i zgrabe mamu kao najbližu igračku. Ima tu i radosti, nije da nema, ali vrlo brzo zaboli glava.

Mnogo mi se dopada onaj savet dede-heroinskog adikta iz filma Little Miss Sunshine koji svom unuku kaže da nije blesav da se drogira kad je ceo život pred njim – droge treba ostaviti za starost. Ne samo da mi se dopada – ne verujem da sam čula pametniju stvar unazad celog života. Živeli sedativi. I alkohol je dobar, ali ga moj stomak ne trpi u većoj količini. U stvari ništa ne trpi u većoj količini, a ponekad ni u maloj – to je onaj isti u kome se stvorila jedna klinka, što je zaista pravo pravcato čudo, ona je potpuno u pravu. Nije ni samo do stomaka, cela konstrukcija je sličnog tipa. Stalno mi nešto smeta. Ljudi ako nisu zanimljivi, seks ako nije dobar, buka ako nije melodična na način kojim mom uhu prija, reči me iritiraju na bar petsto načina, boje tek – neophodan je sklad, oči nisu tu samo da se ne bi saplitali i da bi overili jedni druge (miris je za to bolji) – i… (uzdah) ta lista je jako duga.
Apstinencija je moja prirodna reakcija na život. (uzdah No. 2)

Život se ponavlja, i uvek je nov. Ovde još nisam bila. Kako volim da putujem, to zvuči vrlo dobro dok sam na drugoj strani. Sa ove strane dimenzija, gde se svi guramo, ja povremene, neočekivane napade smeha doživljavam kao najveće neverovatno i prosto magično čudo, i kad ne mogu sama, uživam dok gledam klinku kako se smeje. Ako preživim sledećih nekoliko godina – što je jedna sasvim pristojna želja – i ne postanem adikt – što će biti poveća šteta jer će mi kao amateru preživljavanje slabo uspeti – pa na tom kraju tunela pronađem svoje crveno, slobodno me uzmite za drugaricu, ljubavnicu, sagovornika,  jer obećavam da ću tada stvarno, ali zaista biti fun. Tamo, 2015-e.

Advertisements

4 thoughts on “Bad Santa

  1. Draga Ivana
    jedna sam od onih koja nema listu… nemam pojma sta je samnom i u koju vrstu spadam ali sve vise zakljucijem da me sve manje ljudi razume…ma znas sta, vise se ni ne trudim, da objasnim i pokazem…
    o prerastanju ne bih svaki dan sam u soknom stanju, moja je tek 11 i skoro ce me preci a ja nisam mala zena 😀 i takoooo mnogo stosta,
    a ja imam samo jendu zelju… i nije komplikovana stvarno… 😉
    cekam te tamo 2015 ….
    veliki pozdrav i ne odustaj od smeha

  2. ‘cekam te tamo 2015’

    Oh, draga moja, tema je ozbiljna i tvoj komenatr joj je samo dodao, ali ovo iznad… osmeh ce mi pasti s lica koliki je, ili ce me prevrnuti, ili… prava stvar. Hvala!

    Sve najbolje, cuvaj se i drzi uvek neko tajno oruzje negde. Jer ovo treba preziveti, nema druge 🙂

  3. Да, дроге и алкохол треба оставити за старост, уздахе такође 🙂
    Да, Ивана, предиван по обичају текст и тера на размишљање – опет по обичају.
    Наши клинци, а нарочито клинке нас до пубертета увелико (пази израз који нисам ја измислио ПРЕТУПАЈУ, тако да то нема нимало везе са нашим габаритима.
    Духовито је оно за 2015-ту, ама нећу те до тада чекати за другарицу илити саговорника, некако смо то и сада. А за оно љубависање се дотле снађи некако 🙂 🙂

  4. Meni se cini da su uzdasi bolji od ovoga – opet sam uhvatila sebe da zadrzavam dah. I stezem zube. Kazem, apstinencija na zivot. Cula sama za sebe nadju neku satisfakciju tu i tamo, inace od mene slabe koristi.

    Vazi, druzimo se i pricamo. Meni puno znaci 🙂
    Steta je da gabariti nemaju veze, kako sarah i ti tvrdite. Ja bih volela da je ovo bar nekome lakse. One sobe sa tapaciniranim zidovima su velika prednost u odnosu na gole zidove o koje se nadjem bacena prilicno redovno ovih dana. Komsije me vode na veceru sutra, mislim da se brinu za mene. A izgleda da hoce i da me upoznaju s nekim. Strasno na sta je sve to spalo. Nisam im rekla da treba da bude seksi, ali mozda oni misle da ne bih trebala da budem preterano izbirljiva, ovako ocajna kakva jesam. Videcemo 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s