Ovde (2)

Zabranjeno je otvoreno piti alkohol na ulici. Ili nositi bocu alkoholnog pica a da nije u kesi, umotana u cebe, ili sakrivena na neki drugi nacin.
Alkoholna pica, sto ukljucuje sve od piva do likera, vina do cooler-a, se prodaju u specijalnim radnjama koje se zovu LCBO – Liquor Control Board of Ontario (U Kvebeku je sve ovo nepostojece ili mnogo opustenije). 
Protivzakonito je prodavati alkohol (i cigarete) maloletnicima, i ako izgledate klinacki ocekujte da vam traze dokaz da imate preko 18 godina (s tim sto je za kupovinu alkohola neophodno da imas 20 godina, u Americi 21).
Ovo isto vazi sa barove i restorane. Da bi se sluzio alkohol u nekoj kafani, kaficu, restoranu, mora se dobiti dozvola od istog gore-pomenutog odbora, i koja se naravno placa. Prvo se mora od njih dobiti odobrenje a posle im se placa mesecno neka suma.
Maloletnima nije dopusten pristup u klubove i barove. Trazi se ID na ulazu. Maloletni stoga cesto puta pribegnu falsifikatima. Ali su momci na ulazima poprilicno strogi. Osim sto su veliki kao starinski kredenci.
Inspektori u civilu obilaze barove i klubove redovno, i uhvate li ih da prodaju pice maloletnima, zatvaraju im biznis. Ne znam tacno kako ove podele legalno funkcionisu, ali recimo, u restoran mozes sa detetom, iako sluzi alkohol, zato sto sluze hranu. Medjutim, u bar ne mozes da udjes ako ste zedni popodne a oni imaju finu basticu, iako imaju i bezalkoholna pica, jer ne sluze hranu i nelegalno je da deca budu u tom prostoru. Nisu mi jasna sva pravila (niti me muce) ali nije nesto narocito tesko ispostovati ih.
Na tim istim mestima je tocenje alkohola dozvoljeno do pola dva izjutra. Nekih petnaestak minuta pre toga ce barmeni najaviti posetiocima ‘last call’ – trenutak da se poruci poslednje pice pre nego sto otkuca pola dva. Ako nekome nije dovoljno pijanstva i poznaje ljude sa pravim informacijama, a i drzi se pripadnosti tom sumnjivom pojmu ‘in crowd’, uputice se u after-hours clubs, gde ce nastaviti sa muzikom, picem i cime jos, do ko zna kog doba izjutra. Policija obicno zna za ta mesta, puste ih neko vreme da operisu, pa ih zatvore, prodje neko vreme pa se opet otvore, i tako se nocni zivot nastavlja.

Cene alkohola i cigareta su visoke jer im se doda oko milion procenata poreza. Cigarete nije dozvoljeno reklamirati vec neko vreme (alkohol se jos drzi), i na kutijama cigareta su upozorenja sta sve mogu da ucine zdravlju, plus slike razjedenih pluca od nikotina, i slicni pejsazi.

Pre nekoliko godina je konacno presudjeno pusenju u barovima i klubovima – nema ga vise. Haleluja!

Sto se pusenja tice, pretpostavljam da je pusaca manje, ali ne pratim statistike. Sto se alkoholisanja tice, ne znam koliko je ovo sve efektivno. Sigurno da jeste u nekoj meri, i niceg loseg u pravilima. Ali klinci pocinju sa picem rano, kao i svuda. I piju jako puno, oba pola. I narkotici ne gube na popularnosti. Alkoholizam je i dalje vodeca adikcija, ali to nema veze sa pravilima i porezom, to je vec ljudska priroda, i svako ko ima jednu dobro zna – bas se usrecio.

15 thoughts on “Ovde (2)

  1. Ima Srbija puno toga po cemu je bolja, kao i onoga po cemu je gora.
    Po pitanju pusenja radi se o uglu gledanja.
    U Srbiji se na pusenje gleda kao na omiljenu karakternu osobinu. Ovde ga smatraju stetnom adikcijom koja ima i negativnih posledica na zdravlje okoline – duvanski dim steti nepusacima. Otud i pravila tj. zakoni koji stite nepusace od duvanskog dima.

  2. Mogli bi da se sporimo oko toga daanima, bolje i da ne počinjemo. 🙂 U svakom slučaju, takve zabrane bih mogao da prihvatim jedino ako se pre njih uvede zabrana upotreba automibila na tečno gorivo u širem centru naseljenog mesta.

  3. kao neko ko je bio pusac 12 godina, a onda otisao tamo i ostavio cigarete, zaista imam problem kada dodjem u srbiju. vec drugi dan pocinje da me boli grlo i kasljem kao magarac, i tako dok se ne vratim. u srbiji si svuda izlozen duvanskom dimu svidjalo ti se to ili ne.
    u usa proizvodjaci cigareta su duzni da placaju antireklame koje se emituju na tvu.
    ovde postoji termin (zaboravio sam, a mrzi me da googlam sada) za one koji se otruju od alkohola na svom 21. rodjendanu. mislim da se problem sa alkoholom nece resiti zabranama. kada bi uveli takve zabrane u srbiji, pivo u flasama od dve litre bi imalo pad prodaje od 90%.

  4. Ja nikada nisam pusila, a odrasla sam uz oca pusaca i neki od mojih prijatelja su pusili. Nikada se nisam navikla.
    Kad sam dosla ovde, i pre ovih sirokih zabrana na javnim mestima, uvidela sam da nije retkost cak je vise pravilo da ce pusac pitati nepusaca da li mu/joj smeta ako pusi, da mnogi ljudi u svojim kucama ne dozvoljavaju pusenje i da se to ne smatra bezobrazlukom, vec se izadje napolje ako ste pusac.
    U posetama Srbiji kasljucam, ne bunim se, ali zgodno je sto dolazim leti pa je sedeti napolju vrlo prijatno. Moj otac je u medjuvremenu prestao da pusi. Vecina moje familije ne pusi. Jasna i dalje pusi neumereno, ali ona se trudi da smanji kad sam ja tu, narocito kad se zakasljem i pocnu da mi suze oci.
    Meni je sve to podnosljivo, ne ostajem dugo, ali me uvek iznenadi kad vidim da roditelji puse pred svojom decom. Nekada nije isto sto i danas. Sada se zna da to moze ozbiljno da steti zdravlju dece. Ali ja nikada ne ulazim u price oko toga. Ne verujem da je neobavestenost u pitanju vec izbor, i to onda nema veze ni sa kim drugim.

  5. Sto se tice zabrana – stvar je u (ne)dostupnosti. Sto se vise treba pomuciti da se do necega dodje, vece su sanse da ce neki ljudi odustati. I to je vec uspeh.
    Pretpostavljam da u svakoj iole zakonodavnoj drzavi postoje zakoni koji zabranjuju prodaju i tocenje alkohola maloletnima (isto i sa cigaretama), ali ovde oni drzanje zakona nadgledaju. Redovno. U pocetku mi je bilo jako neobicno da se alkohol moze kupiti samo u specijalizovanim radnjama, ali sada mislim da je to sasvim dobra ideja. Prodavnice imaju odredjeno radno vreme, nema ih na svakom cosku, i mora se pokazati ID. Isto tako, osobi koja je vidljivo pijana ni u radnjama ni u barovima nece prodati alkohol.
    Sigurno da se klinci snalaze – ljudska vrsta je vrlo snalazljiva, ali ako je opste stanje kulture da se svuda istice ne voziti pod uticajem alkohola, ne moze se piti na ulici, i ljude koji padnu od pijanstva pokupe i odvedu negde da se otrezne, onda ce to na nekoga imati efekta, i na nekoga nece. Medjutim, vazno je tamo gde ce imati efekta.

  6. Prvo da se ispovedim – ja sam pusac:)

    Mislim da uopste nije lose zabraniti pusenje na javnim mestima, i takodje – nakon ovoliko godina zivljenja u zemlji gde se ova rabota polako ali sigurno svrstava medju ne samo stetne vec i pogane, classless navike, dozivela sam i ono sto je svakom pusacu inicijalno potpuno apstraktna ideja – da mi bude neprijatno da pusim u drustvu ljudi koji ne puse, i da mi bude neprijatno da pusim uopste. Znaci to sve ima uticaja i na ljudsku psihu i na navike, a ne menja se nista preko noci i sigurno ce i ovo postati jedna navika prakticno izopstena iz svakodnevnog zivota „normalnih“ ljudi kroz koju deceniju.

    E sad moram malo da se igram djavoljeg advokata, pa da kazem i to da smatram da je taj organizovan napor da se „iskoreni“ pusenje zapravo slika drzavnog licemerja, jer : nisam jos videla da je neka zemlja zabranila proizvodnju duvanskih preradjevina ili proizvodnju duvana uopste. Zasto – zato sto se kroz takse i silne dadzbine ogroman novac i dan danas priliva u drzavnu kasu upravo zato sto pusaci postoje, puse a fabrike rade punom parom. Tako da cela ta inicijativa oko zabrane pusenja na javnim mestima, pa sad ove inicijative sa zabranom pusenja u automobilu, kuci u kojoj zive deca itd ( podrzavam, apsolutno, nepusenje u okruzenju u kom obitavaju deca i nepusaci, btw)- sve je to odlicno ali bilo bi lepo i da neko povede racuna o pusacima. Ali tu nema prihoda, tu bi bilo samo rashoda, i tako je drzava, vodjena finansijskim interesima, zapravo pocinila diskriminaciju u odnosu na pusace. Mladi puse i ovde, da, ali u mnogo manjem broju nego nekada. Full time pusaci su uglavnom stara garda, ljudi koji su poceli da puse dok su se nemilosrdno reklamirali Marlboro i Camel u divnim, zavodljivim reklamama na TV-u, dok je pusenje bila omiljena i elitna drustvena aktivnost, skoro pa norma, dok se veoma malo govorilo o stetnosti duvana. Jeste pusenje stvar licnog izbora, ali pusenje je takodje i adikcija. Pa sad, ako vodimo racuna o nepusacima i ako cemo promovisati tu sliku drzave koja vodi racuna o zdravlju svojih gradjana i bori se za neke nove vrednosti, onda, zasto ne napraviti korak dalje? Zasto pomocna sredstva u odvikavanju od pusenja nisu pokrivena OHIP-om, pa cak ni mnogim privatnim osiguranjima? Zato sto kostaju. Zasto se ne zabrani proizvodnja cigareta? Zato sto takse na duvan(prodaju, uvoz itd) donose ogromne pare i zato sto je duvanski lobi uzasno uticajan i jak i sipa lovu u prave dzepove. Zasto je ilegalna preprodaja indijanskih cigareta? Zato sto su deset puta jeftinije od drugih, ne sadrze aditive (koji imaju veliki udeo u adikciji) a drzava ne vidi ni pincike od te prodaje. Ako bih izigravala djavoljeg advokata djavoljem advokatu, mogla bih da se zapitam i – a sto bi uopste poreski obveznik koji ne pusi i iz cijeg dzepa se finansira OHIP, placao tretman meni koja pusim, a onda bih mogla odmah i da odgovorim – i ja finansiram OHIP, takdje, veoma cesto za metadonske tretmane nekih nepusaca. Znaci, sve bi to moglo i trebalo, ali se ne dogadja, zato sto pritisak nije vodjen totalno jednoznacnom zeljom da se zastiti zdravlje svih gradjana, vec samo onih od cije „neadikcije“ ionako neces profitirati.

    A, jesam preterala? :)) Inace nikad ne zapalim cigaretu u kuci u kojoj se inace ne pusi, niti bi mi palo na pamet da uopste pitam; u drustvu nepusaca najscesce ne pusim a kad bas moram obavezno pitam pa cak i kad sedimo u basti nekog restorana u sred leta u Novom Sadu:) Uglavnom me onda natovare da se foliram i da sam postala Kanadjanka. Kad dole kod nas vidim ljude kako puse u kancelarijama, po hodnicima, u restoranima gde ljudi oko njih jedu – prosto mi smeta. Ako smeta meni, mogu da zamislim kako smeta vama, nepusacima….

    A to da me i danas sa 32 legitimisu kad kupujem cigarete i alkohol, o tome necu ni da pocinjem:)

  7. Krugovi licemerja u drzavnoj administraciji ovde su zastrasujuci. Ovaj sistem se zasniva na jednoj premisi koja ga verno cuva sa svih strana: moguce je uvek promeniti sistem ali ces tome morati da posvetis ceo zivot, svaku kap znoja i mentalne energije, i ne znaci da ces uspeti. Ali moguce je, zakon ti to garantuje. Pa ti izvoli.
    Ne treba nikad izgubiti iz vida da je interes ono sto vodi i jednog coveka i celu drzavu. S tim sto u sredjenim drzavama interes na vrhu se obicno podeli medju vecom grupom, pa se tako bolje drze, i nema vecih potresa sistema.

    Kultura je dinamicna i podlozna promenama, i na gore i na bolje. Odnos prema pusenju u javnosti je jedan od takvih primera. Kao i sve fizicke adikcije, pusenje ne stvara zavisnost instantno, cak je potreban jedan duzi period da se ona stvori, i kako su se stvari ovde promenile, i ja verujem da ce sve manje biti mladih ljudi koji u to ulaze na duge staze. To su sve dobre promene. Medjutim, biznis deal-ovi iza svega ostaju podjednako ruzni danas kao i onda kad su krili izvestaje o dokazanoj adiktivnosti nikotina.
    Preporucujem film od pre par godina ‘Thank You for Smoking’. Fantasticna satira o sistemu i duvanskoj industriji. Retko se ovih dana vide satire, bar ovde. Duh ovog vremena je zaista izgubio nesto esencijalno.

    Zaboravih da dodam: samo preteruj! Ti to dobro radis 🙂

  8. Samo bih na Sašin komentar dodao da neki neoliberalni ekonomisti smatraju da je zabrana reklamiranja cigareta u suštini ustupak duvanskoj industriji. U potpunosti je eliminisana svaka buduća konkurencija (kako da tržištu ponudiš nešto novo ako ne smeš da ga reklamiraš?) a da pri tome ni dolar ne moraju da daju na reklamu na koju, u normalnim okolnostima odlazi ogroman deo prihoda bilo koje kompanije.

  9. Znala sam da će naredna tema, serijala OVDE da bude nešto što će posebno da me „ohladi“.
    Videla sam post, ali nisam stigla da ga pročitam do sad. Ostavila sam ga kao poslasticu, uz kafu i cigaretu, dok deca, naravno, spavaju.
    Trudim se maksimalno da ne pušim u društvu nepušača. Verujem da im smeta. Ne volim da vidim ni one koji puše na ulici. Ali, ja jesam pušač, i svi moji napori da ostavim cigarete su se završili samo na pokušaju. Bilo je pauza, ali nisam uspela da ih se otarasim.

  10. Ovo su obicne, ceste i normalne razlike izmedju razlicitih kultura. Ja sam uglavnom pisala o alkoholu, i ubacila pusenje zato sto je regulisano na slican nacin.
    Svejedno, koja god bila tema, nadam se da je ocigledno da mi namera nije bila, niti bi mogla da bude, da nekome zameram, odmeravam koliko, kako i sta radi sa svojim zivotom. Prosto sam videla pre par dana jednog coveka kako nosi bocu vina u papirnoj kesi i setila se da bi tekst o tome bio zanimljiv ljudima koji ovde ne zive.
    Svako ko se bori i sa najobicnijom losom navikom zna koliko je tesko prekinuti sa njima.
    Zao mi je da te je ovo podsetilo na pokusaje ostavljanja cigareta, Suske. To je prosto stvarno jako tesko. I ne znaci ako ti nije uspelo do sada da nikada nece.

  11. Ma kakvo zameranje i prozivanje, nema ih ni u tragovima 😀
    Ja se prosto pronađem u tekstovima,i poželim da to napišem. Nekad bude dobro sročeno, nekad ne, pa se može protumačiti drugačije od onoga što sam mislila.

    Uživam u svakom tekstu koji napišeš, ti to stvarno dobro radiš.

  12. duvanska industrija, recimo, philip morris, ulaze ogromne pare u industriju hrane, automobila,… kao sto british petrol ulaze ogroman novac u istrazivanja alternativnih goriva.
    bilo bi zanjimljivo naci cifre koliko ima duva donosi profita, a koliko sve ostalo.

  13. Jasno sam te razumela, Suske, ali ono sto zelim da postignem ovim tekstovima, iako je mozda rano da to postane ocigledno pa sam trebala da to odmah kazem, je da ja sama ne poredim tamo i ovde. Ne treba porediti. Izgubi se tu puno energije i emocija, i na pogresne stvari. Ovde ima dobrog i loseg, tamo ima dobrog i loseg. Neke stvari su ti prihvatljive, neke nisu, neke stvari mozes da izbegnes ili promenis, neke ne.
    Pisacu o epizodama ili konkretnim stvarima, kakvim vec, koje mogu da docaraju neku sliku ovoga ovde. Kao kad se cita slikovnica, recimo 🙂
    Drago mi je da ti prija citanje.

    Sto se tice ulaganja i profita, sve industrije odnosno ljudi koji ih vode su u tome slicni – prate se trendovi, gde treba uloziti, odakle izvuci, sta gurati… – moto je: diversify. Svrha je umnozavanje kapitala, kao sto je uvek i bila. I minimalizacija rizika. Ako pukne duvanska industrija, nece ljudi na njenom vrhu. Sto je najnormalnije. Beskrupulozni su ali ne i glupi.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s