Glupo pitanje

Bila sam na jednom koncertu sinoc, i vodila dve klinke, sto nije bilo narocito pametno, ali sto mediokritet ne pokrije materinstvo zamaze do neprepoznatljivosti.
Klinke su se dosta dobro provele, nije ni meni bilo lose, samo sto rock koncerti i materinstvo prosto ne idu skupa. Osim te dve male koje sam ja dovela, i oko kojih sam bdela kao da sam razapeta, gledala sam i sve ostale prisutne, narocito one mladje, iz ugla materinstva.
Gledan iz ugla materinstva, svet je prosto uzasan. Osim sto svi neumereno piju alkoholna pica, i gutaju hemijske stimulanse nesto manje ocigledno, ponasanje ljudskih bica je plac majke svakidasnje. Da li je to zato sto ih lose odgajamo? Ili ih odgaja drustvo? A drustvo ima na umu samo jedno ovih dana – profit. On nekad dodje umotan u fun!-fun!-fun!, nekad u zdravu ambiciju koja se vodi prostom racunicom – ako ne zelis da budes na dnu da te gaze, moras da se popnes do vrha, pa ti vidi – a nekad se uopste ne folira, sve se vidi golim okom. Ako je sama priroda… kog djavola smo razvijali mozak i ovolike glave, majcinsku ljubav i TLC kad svima uvek nesto fali.

Klinke su bile zedne pa im je ljubazni barmen izdeklamovao sve sto nude za decu, i naglasio na kraju da je lime-lemon juice narocito popularan. To, to! Slozile su se klinke uzbudjeno. U dve plasticne case do pola pune ledom, on je onom hoznom koju svi barovi ovde imaju, napunio ostatak casa jarko zelenom tecnoscu. $4 po casi, plus napojnica, oko $10 sve skupa. Probale su sok malim gutljajem. Mmm, bas je dobar. Dva minuta kasnije zaboleo ih je stomak. Nude i meni. Ja ne pijem takav junk ali na koncertu se ne odbija. Mmm – limunska kiselina, secer, i zelena boja. Daljom analizom – puno limunske kiseline, puno secera, i puno zelene boje. Dobro je da ima onoliko leda pa da malo razblazi tu odvratnost. I mene je instantno zaboleo stomak.
Trosak po casi je maksimalno 10 centi. Profit je u hiljadama procenata. Kome se ne svidja zeleni otrov, neka proba nesto drugo. K-ching! Ni u doba prohibicije nije se ovako zaradjivalo.

Mika se pojavio na sceni sa svojim bendom nesto posle 9. Klub je pun, mi imamo mesto sa strane, stepenik vise i podalje od guzve, tako da se dosta dobro vidi, i niko nas nece izgaziti ako nesto krene lose. Ja ponavljam lekcije: nije dobro gurati se napred, narocito ako si manji od vecine tela. Ima i druge dece. Jedno malecko se popentralo na zvucnik, tata je drzi i ona skace i ludira se dok je snima neki medijski tip i svi se smese. Takva nepatvorena radost – rock koncerti su prava stvar za primate. Ove dve nad kojima bdim vriste, i ja sa njima, muzika je bas dobra.
Publika poznaje vecinu pesama, mi znamo nekoliko. Mika je uz Amy Winehouse najbolje proslogodisnje otkrice za mene. Svako u svom stilu, talentovani, sjajni su.
Sa ove daljine vidi se sve.
Ovo mu je drugi nastup u Torontu. Njegova popularnost raste, karijera je u usponu, zaista je talentovan. Pesme su melodicne, zgrabe te brzo, ima fantastican glas, i strastveno se unosi u to sto radi. Publika (vecinom mlade devojke, kao sto bi se i ocekivalo, ali je ipak mesovito, skacu i ucestvuju i metroseksualci) ga obozava. Svaki sledeci put kad bude dolazio cene karata ce rasti, bukirace vece klubove, ili vise noci, stadioni cekaju u buducnosti, i buka i obozavanje ce postajati sve zaglusniji.
Kako iko moze da ostane normalan suocen sa ushicenom, napaljenom gomilom koja gleda u njega kao u ovaplocenog Boga? Kako se neko brani od industrije koja manipulise, cedi, laze, kalkulise svaki inch talenta i karaktera, a sve u ime profita, onog istog koji decu truje limunskom kiselinom i zelenom bojom? Kako se neko oseca kad prodaje svoj talenat za velike pare i slavu? Da li je osecaj bolji kad se talenat prodaje za jedinu stvarnu umisljenu ljudsku potrebu – please, love me? Da li ijedna prodaja zaista dobije to sto trazi?
Ili je meni koza sve tanja ili je svet sve brutalniji.
Samo zbog one dve klinke sa mnom nisam zaplakala nad momkom na sceni. Tako mi se ranjiv ucinio, izlozen, naizgled zna sta radi ali ja cisto sumnjam.
I na kraju sam uradila ono sto uradim svaki put – nista. Dosle smo kuci kasno.
I sa mojom tankom kozom, svet je sve brutalniji.
What kind of fuckery is in question I really don’t know.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s