Nezavrseno

Prosle nedelje sam na jednom profesionalnom seminaru dozivela manji emotivni meltdown. Ima mnogo razloga za to ali da ne razvodnim pricu svescu ih na dva. Rec je bila o pravilima, predlozima i propisima koje drzavna administracija uvodi i koji se ticu ekologije i slicnih sfera. Prezentacija kao i komentari prisutnih su bili unisoni: jadni mi, i koliko ce to da kosta!? Eh. Da ne postoje ogranicenja – kao sto u duzim periodima od pocetka industrijalizacije nisu – industrija ne samo da ce ispustati kojekakve uzase u okolis vec ce i ljude pumpati otrovom. (Ali ne onim koji instantno ubija, to je vazna disktinkcija.)
To me je samo nacelo. A dovrsila sam sama sebe. Kad sam pred kraj sabrala, slozila i rasirila sliku na stolu ispred: to sto birokratija uvodi pravila i propise nema zaista mnogo veze sa ekologijom i zastitom sto ljudi sto biosfere. Ne, zaista nema. Birokratija je prosto nasla jos jedan nacin ubiranja poreza, i ovaj ce joj se visoko isplatiti, jer – kostace puno. Svaki potez i komad papira u komplikovanim transakcijama po novim pravilima ce kostati enormne sume. Ta ista pravila i propisi po jeftinoj ceni ne bi bili vredni truda administracije, iako bi podjednako dobro sluzili ekologiji. Bili su u pravu oni s pocetka kad su zajaukali tamo gde ih boli, oko para. Zasluzili su jedni druge, rekla bih, i dobro se razumeju, industrija i administracija. Industrija ce naplatiti svoje troskove svojim musterijama, koji ce dalje naplatiti svojim, i tako ce se industrija i administracija na kraju sresti na istom mestu i kod svog omiljenog izvora – pojedinca.

Juce sam dobila obavestenje od menadzmenta kompleksa u kome zivimo a u vezi djubreta. Grad tj. administracija na gradskom nivou uvodi nove propise. Svakome su odredili koliko bi djubreta trebali da proizvode i ako predju tu meru, naplatice im se. To ce stimulisati ljude da manje bacaju a vise recikliraju, smanjice pritisak na okolinu i svima ce biti bolje, rekli su birokrate. Menadzment je to objasnio malo konkretnije: ako ne smanjite djubre troskovi ce vam povecati stanarine. Kao sto i svi drugi troskovi uvek povecaju stanarine. I sada nailazi melting point: po strucnoj proceni administracije i novim propisima, mi konkretno u ovoj ulici proizvodimo 75% vise djubreta nego sto bi smeli. Bad, bad people. Prostom kalkulacijom – nivo djubreta po glavi je namerno postavljen na nedostizan nivo. Grad je na ivici bankrotstva, i sve opcije za izvlacenje para iz stanovnistva se kreativno prevrcu i cede do maksimuma. Osim toga, nikome ne moze da skodi malo vise recikliranja.

Koliko meltdown-a jedna obicna zena moze da podnese, zaista? Ne mnogo?
Pogresno. Postoji industrija – i to ne jedna – koja opstaje i profitira samo od meltdown-a. Farmaceutska, izdavacka, inspirativna, religijska, distribucija alkoholnih pica, distribucija oruzja sto legalnog sto ilegalnog, i tako dalje. Pojedinac, kao i morska alga, u svom tavorenju izmedju fotosinteze, metabolizma, i varenja, je najprofitabilnija masina ikada izmisljena. Bez vecih remonta trajace nekih 70-tak godina, i u tom periodu bukvalno svaki deo, od prednjeg mozga do noktiju na nogama ce verno sluziti industrijama i administracijama. Perpetual dream harvest.

Izmedju ova dva meltdown-a, moja klinka je izjavila da joj se uopste ne dopada da bude neko – pribelezena u drzavne knjige – i da zeli da bude niko. Slobodna, niko za nju da ne zna, ide kud hoce i radi sta zeli. Tu sam joj objasnila maticnu knjigu rodjenih, pasos i zdravstvenu knjizicu. Hm. Pa sam joj onda objasnila sta je drzava, tj. otkud drzavi pare. Oh! Pa to tako ne moze! pobunila se. Ako im mi dajemo pare onda ne mogu oni da nam odredjuju sta i kako. To se zove smrt svake dobre ideje, ljubavi, objasnila sam. Zivimo po mrtvim idejama, koje su sada vostane figure, ne narocito slicne originalu. Kao Madame Tussaud, samo daleko gore. Uh.

To nije bio kraj, ali ni ja nisam na kraju, jos.

2 thoughts on “Nezavrseno

  1. koliko djubra smemo da proizvedemo?
    i nama ovde je odredjeno, kad predjes granicu placas tako papreno…
    treniraju nas svakog dana i na svakom koraku….
    pozz

  2. Velika je razlika kad pravila dolaze od nezagadjenog izvora. Sigurno da bi svi voleli da je manje djubreta, ali kad bi smanjili djubre i van kontejnera – to bi bio pravi ekoloski bliss.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s