Kako rode donose ocekivanja

Znam kad se rode – kad i svako dete. Da li to znaci da su ocekivanja najprirodnija stvar na svetu? Ne znam, verovatno jesu. Problem, kao i vecina problema, nastaje kad neko preuzme na sebe da ocekivanja deli, oblikuje, ukrsta – agrikultura tj. industrija ocekivanja cveta. Postoje prirodna ocekivanja, kao sto postoji Sunce, i postoje vestacka ocekivanja, kao sto su kvarcne lampe za suncanje. I jedna i druga rade na slicnim principima – to je sustina. Imitacija prirodnog je postala druga priroda ljudskim drustvima.
Ima ocekivanja (obicno idu uz opis – u stara dobra vremena) koja se drze fundamentalnih stvari: da dete poraste zdravo, da nauci zanat, napravi sebi dom i porodicu, i pozivi dugo i bericetno.
Ima i ocekivanja koja se vise oslanjaju na apstraktne pojmove: moral, recimo. Ocekuje se da ljudi nece izaci na ulicu i neko ih ubiti. Racuna se da su ljudi dobri, moralni ili prosto im se ne isplati da postanu ubice. Da se bilo sta od toga promeni, i ocekivanja ce morati da se adaptiraju novim uslovima.
O da, ocekivanja su visoko adaptivna. U ovom drustvu se ocekuje da se u prodavnici nesto kupi, odnese kuci, upotrebi (radi savrseno), nakon upotrebe vrati u prodavnicu i dobiju pare nazad. To neki zovu customer satisfaction, neki bezobrazluk, ali ocekuje se ne samo da se to sve odvija kao sto je opisano, vec da se svaki potez kupca doceka sa iskrenim entuzijazmom. Ne ide li sve kao po masti, kupac ce se naljutiti a zna se sta znaci ljutiti kupac – propast! Posledicno, necija ocekivanja su mac nad vratom nekom drugom. Nekom trecem zalogaj iz usta.  Cetvrtom kuca bez krova. Petom voda bez vode. Nije to nikakav zao princip, vec svako u tom nizu ima svoja ocekivanja (i profitnu marzu) pa ih mora naplatiti nekom drugom. Naplatiti, to je sustina ove kao i svake industrije – ocekivanja se isplate. Ekonomija je fascinantna nauka jer posmatra ljude u njihovom najogoljenijem stanju, kako streme da zadovolje svoja ocekivanja, i u procesu ogule druge ljude zbog njihovih ocekivanja. Desi li se da ocekivanja pri ruci ne idu uz proizvod na trzistu, nova ocekivanja se stvoriti moraju. A sto se mora nije tesko. Cak je limunadica.

Ima i onih koji (sa ili bez teoloskog uticaja) teze da imaju sto manje ocekivanja. To je u sustini vrlo cool, jer osloboditi se ocekivanja je kao kad bi Zemlja zbacila sa sebe 6 milijardi ljudi – samo bi skakutala po Svemiru tako olaksana. Ja spadam u ovu grupu, ali ne mislim o sebi da sam cool, cak se vrlo cesto uhvatim pred vratima sa natpisom ‘glupaca’. ‘Zbunjena’ bi mozda bilo lepse reci, ali stvari i pojave treba zvati pravim imenom. Posto ja (ne znam za druge iz ovog drustva) dobro znam da nisam ni jedno ocekivanje otkacila, samo sada bolje poznajem ljude, i svoje sposobnosti, pa su mi ogranicenja kao i nemogucnosti posve jasne. To bi uistinu trebalo da bude dovoljno da razbije jednu pristojnu gomilicu ocekivanja, ali istina je drugacija – ocekivanja su neunistiva.
Da li to onda znaci da su ocekivanja tesno vezana za zelju za zivotom? Verovatno jesu. Postoji mocni trijumvirat -medjusobno nerazdvojiv – u osnovi svake eksploatacije nad ljudima: strah, ljubav i zelja za zivotom. Ako pretpostavimo (neproverivo) da svaki lav gleda antilopu kao nosecu izlozbu bifteka, buteva, krmenadli i drugih poslastica, tako svaki pojedinac u ljudskom drustvu nosi svoje srce na rukavu, spolja, da mu po njemu skroje sudbinu.
U ekonomskom smislu antilope – koliko se isplati biti drustven?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s