Dan praznika i vece

Isle smo na sankanje, hipermodernu verziju koja koristi pljosnatu okruglu plasticnu tepsiju. Sedne se u sredinu, uhvate sa strane dve izbocine tu smestene bas za tu svrhu, i stusti niz breg! Osim sto se spusta vrtoglavom brzinom, tepsija – zvana tobogan – uglanca stazu sa svakim spustanjem pa sledeci put je brzi, onaj posle jos brzi… uzivanje za decu. Nije lose ni za odrasle. Najlepsi deo je da se sve odvijalo u sumici odmah kraj kuce, koja je uredjena urbana divljina. Takve oaze ovde nisu uopste retke i zaista spadaju medju najlepse domete lokalne kulture. Deca naprave sebi stazu za sankanje gde im se ucini zgodno u takvoj jednoj sumici. Juce je dan bio idealan, suncan, bez vetra, sneg prshti, temperatura tek ispod nule. Danas je hladnije mozda samo za stepen, ali nesto je promenjeno u vazduhu, ima vise vlage, i vetar duva. Najavili su neku ledenu ili sneznu oluju tokom noci, i oseca se. Neobicno je koliko se malo oslanjamo, mi ljudi, na cula u svom okruzenju. Ako je do poredjenja sa drugima i nadmudrivanja, tu smo nenadmasni. Vise koristi dolazi od mirisanja vetra kad izadjes napolje pa da znas kako da se obuces.

Svako ko jos ima svoje stare bi morao da zabelezi sve recepte koje oni znaju i pamte. Narocito one oko hrane i kolaca, a vazni su i svi ostali. Osim sto smo sve manje pismeni kao jedina vrsta koja je izmislila pismo, gubimo i druga znanja koja su vazna. Ako im je trebalo vise hiljada godina da se uoblice i prenosom sacuvaju, ne treba biti ni pismen ni nepismen da bi se shvatilo da ih vredi sacuvati, ponajmanje zbog sentimentalnosti. Pre neki dan smo gledale neki sladunjavo-konfekcijski film i klinka u jednom trenutku kaze kako je bas neobicno da likovi u filmu (i slicnim filmovima) znaju sve i svasta, iako bi realno gledano sa specijalizacijama koje danas vladaju, oni trebali da budu dobri u jednoj stvari a u ostalima veze nemaju. Ne trebaju nikome danas renesansni tipovi. Ah, uletelo mi je to njeno tako zgodno! – vidis, ljubavi, ucenje i znanje su bas u tome najvise fantasticni, sto se povezuju, kao mreza u tvom mozgu, kao ljudi koje poznajes, kao sve sto je povezano. Pocnes malo-pomalo, i odjednom znas da vezes pertle i da se vruce ne dira, i da hladno prija kad je vruce a vruce kad je hladno, i da… – prestala je bila da slusa vec kod pertli, ali vazno je da je pitala i ja sam imala odgovor. Predugacak, kao i obicno. Ucenje kao strast je verovatno najbolja buducnost za jedno ljudsko bice. Bar kad se gleda iz ugla jedne mame. Sve ostale strasti su uzas jedan i vode u propast. (ovde cu potpisati).

U kuci se priprema Bozicna vecera. Curka je u rerni, krompiri su oljusteni i cekaju u loncu s vodom, cranberrry sos se ne pravi domaci. Nesto se kupuje, nesto se pravi… nekima je dosadilo da prave a neki su umorni i prestari. Treba postovati svoje stare, i treba zabeleziti njhove recepte. Za zivot, najvaznije.

Praznicni inventar u kuci:
Shortbread cookies – nesto kao vanilice, ali ne sasvim. Mnogo dobro.
Kocke sa urmama – jos nisam probala, ali bice dobre. Na vrhu je tzv. crumble, koji se primenjuje na recepte sa jabukama i raznim vocem a dolazi od izmesanih ovsenih pahuljica sa puterom i uz nesto brasna koje porumene kad se zapeku.
Neka vrsta hrskavih stapica i kikirikija zalivenih cokoladom – ovo svi vole. Ja vise volim one prve na listi, ali moram da priznam da je ovo iznenadjujuce dobro.
Pite sa pekan orasima (ne znam ime na srpskom), jabukama i tikvom – kupljene, ali vrlo dobre. Pecan pie je jedno od mojih prvih velikih otkrica u Severnoj Americi. Zbog ovoga je vredelo doci, mislila sam tih nekih davnih dana.
Panetone Bozicni kolac – napravila neka italijanaska nona i neverovatan je, a dobio je na poklon jedan od sinova ove kuce pa smo svi zahvalni sto je tako pristojan i vole ga ljudi sa kojima radi.
Curka je nafilovana punjenjem koje je tradicionalno omiljeno kod dece. U ovoj kuci je preskocilo ove najmladje, ali velika deca vole. I prave se dve varijante, za vegetarijance i one tradicionalne. Punjenje je smesa od umrvljenog bajatog belog hleba, dodaju se orasi i pekani, jabuke, suvo grozdje, celer, zacini medju kojima ima zalfije i necega sto se zove savoury, ima jos necega, i svaka kuca ima svoj recept, ali meni se ne svidja pa nisam nikad pazila sta se tu stvarno odvija. Ipak, treba zapisati.
Plum puding – nije domaci, nema ni sljiva ali je tradicionalno engleski. Kolac sa usecerenim vocem raznih vrsta, i nesto ruma ili brendija. Preliva se kod sluzenja nekad belim sosom (nepopularnim u ovoj kuci) ili sosom od braon secera, putera i malo mleka (popularna varijanta).
Slatki krompir – sprema se na puno nacina, zavisi od kuce do kuce, ali je obavezno prisutan. Jos jedan divan poklon svetu od strane ovog kontinenta. Ne treba mu apsolutno nista, samo ga ispeci. Ali ko voli da komplikuje – bez oklevanja, samo izvolite.
Dzin & tonic – tonik zamenjen vodom i iscedjenom cetvrtinom limuna – mnogo bolje. Bice i dobrog vina. I nebrojeno drugih stvari na trpezi od sireva do hleba, maslina i cega ne, posto vremena nisu tradicionalna, svi vole nesto drugo i svakome se udovoljava. U to ime: hvala!

Srecan Bozic!

Advertisements

5 mišljenja na „Dan praznika i vece

  1. Срећан Божић
    видим да је тамо white Christmas – код нас је претходна два дана ојужило, силни снег се отопио па и осушио, да би малопре олујни ветар понео улицом силно опало лишће улицом ка Сави. Сада шоромбоћи права јесења киша. Мммм, ала ће се спавати..
    Уживајте у вечери (и вечери) и у добром вину, треба се и тога прихватити 🙂
    Све си веома лепо описала, а посебно то да су ренесансни људи у садашњем поретку ствари непотребни. Једном сам, не тако давно, некада драгој ми особи упутио комплимент да познаје пуно различитих тема, а она је то иронично описала као сувишно знање 🙂 и била у праву, али сам ја то тек нешто касније схватио.
    Занимљиво ми је то што свакодневно проводим сате са тимом професионалаца техничке струке, солидних специјалиста којима ја вероватно штрчим као шиваћа игла у оку; пажљиво саслушају и мој шири угао гледања, понешто прихвате, насмеју се слатко свакој шали, али ми је најсмешније то што видим колики напор улажу да се не опусте нити за секунд. Не знам, ваљда сам и сам био такав када сам био млад као они, док сам се доказивао и градио своју поодавно бившу каријеру у једној сасвим другачијој струци.
    Али сасвим, сасвим, треба поштовати своје старе и бележити њихове рецепте. Баш као и ово даље што кажеш: за живот, најважније. Буди сигурна да и деца то схвате, свакако касније – али схвате и усвоје раније него што признају и раније него што приметимо да су схватили 🙂

  2. Predivan posta, bas sam se „rspilavila“ na tom vasem snegu.Prelepo, vidis cist vazduh, minus tek ispod nule cuda cine 😆
    Sto bi volela da isprobam sve ove nabrojane recepte. Procitacu ja teti ovo pa kad krene kao i uvek nek donese jos neke nove zacine i da isprobamo 😉
    Punjenje za curku znam vec napamet, jedno dvadeset godina mi jadna teta prica i ponavlja hihi 😀
    A ti zabelezi recepte pa ako te ne mrzi podeli po neki samnom 😉
    Srecan vam Bozic.
    Dzin-tonic cu probati po tvom receptu u svakom slucaju 😉
    Ziveli!

  3. Vino je stvarno bilo dobro, Gorane. Neko kalifornijsko, moracu da zapisem. Najstariji sin je doneo tri vrste, i ova je bila najmanje dobra, rekao je. Valjda smo trebali da polako putujemo do tih neverovatnih ali samo nas troje smo pili, nije bilo sanse. Ja sam stala kod case i po. Valjda cemo doci do onih jos boljih danas, iako se ne zalim. Very smooth, sto je moj kvalitet kod vina. Stomak ne tolerise nista manje od very smooth.

    Zime u Otavi su uvek bele. Snega ume da napada bas puno a ovo sada nije nista narocito. Danas smo malo i zaledjeni, padala je neka ledena kisa, malo ce nam poremetiti planove. Upravo sam cula da u Torontu pada ista ta jesenja kisa kao u Beogradu, jer tamo je uvek toplije. Toronto ima jos i svoju mikro-klimu kao i svaki megalopolis.

    Renesansni ljudi ce preziveti i ovakva vremena, samo ne narocito slavno, rekla bih. Valjda svi zadrzavamo dah, ovako kolektivno, nad ovim ansim savremenim svetom. Bilo je i gorih, sigurno, samo je tesko snaci se sa ovakvom zurbom. I galama je prilicno nesnosna, ali mene niko nista ne pita 🙂

    Slavice, malo sam prepravila iznad oko tog punjenja – mnogo mi je toga promaklo 🙂
    Ali ubedljivo najbolji je bio slatki krompir. Zaista im ne treba nista osim da ih ispeces i izvuces iz ljuske, vec su skroz mekani i smuseni, ali ovo je bila produkcija sa pekan orasima braon secerom i puterom (standardna kombinacija ovde oko praznika, iako se svi zale na secer i puter kao da ce ih ubiti) pa je bilo bolje od svakog dezerta.
    Plum puding je bio bas dobar. Isece se komad, razmrvi se ali nema veze, prelije tim sosom, zagreje u mikrotalasnoj i pojede kasicicom – jako slatko i jako dekadentno, po mom ukusu 🙂

    Videcu sta pokupim od recepata 🙂

    Pozdravljam vas,

  4. U Propas, u Propas, znam ja…
    Valjalo bi zapisivati, i onima koji to marljivo rade razmisljajuci o buducim pokoljenima, smatram, sta smatram- tvrdim!, dati nacionalnu penziju i ukazati svako postovanje. I oko toga se ne salim.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s