Zagonetka

Poslednjih par meseci lutam youtube-om i uprkos nesnosnim ‘predlozima’, reklamama i gužvi na monitoru, našla sam puno dobrih stvari. Ili od vrste koja mi prija u ovom trenutku. Recimo, BBC dramske serije. Obično su u pitanju obrade literature iz 19. veka. Klasični pisci i njihova klasična proza, i lepo je videti da u 21. veku to još uvek ume da se ekranizuje kako treba. U stvari je i više od lepog – prosto probudi optimizam, ili mrvu tako nekog finog sentimenta. Neke gledam i više puta. Ima raznih motiva iza ove male adikcije, ali recimo, volim jezik kojim govore. Način, ritam, rečenice bogate rečima koje su jednostavne, svakodnevne u tom periodu, ali se retko pojavljuju ovih dana i ispune uši a i kad se govore zahetvaju pažnju. I ritam života mi prija. Socijalne nepravde, klase, kompleksnost struktura unutar društva, porodice… sve je to dovoljno udaljeno i u jednakoj meri blisko, i ponekad je lekcija, ponekad me zamisli, i ponudi dovoljno, jer vraćam im se iz nedelje u nedelju.

Ponestaje mi materijala.  Ili nisam dovoljno vešta u svojim potragama. Neke drame preskačem.
Među njima je bila Tess of the D’Urbervilles. Čitala sam je bila u srednjoj školi, i nemam dobre uspomene. Dobar deo sam zaboravila ali ostalo je u meni upozorenje, međutim… u nedostatku novog materijala, rešila sam bila sinoć da je možda ovo dobar trenutak.

Dobro su uradili i tu adaptaciju. Stvarno sam puno zaboravila, ali me je osećaj težine i nelagodnosti pratio sa dobrim razlogom.
Slomilo mi se srce, da budem precizna. I prate me celog dana scene, zapleti, razrešenja, okolnosti i socijalne nepravde koje se mogu analizirati, pa se njima dodaju odnosi i izopačenosti unutar privilegovanih porodica, i onih siromašnih… puno materijala za razmišljanje. Ali to sve nestaje, topi se i povlači pred reakcijom srca, ili iz stomaka – nisam sigurna da bih mogla da ukažem na preciznu geografiju. U čvrstom, nerazmrsivom klupku, jednostavnost i kompleksnost života ostaju misterije koje mogu da nađu refleksiju u dobrom pripovedanju, u nekom drugom izrazu, ili se pojave na vestima, što je najbrži put reakcije jednak udarcu vremena – i sve što to uradi je samo otvori vrata iza kojih je poznato, i nepoznato, i iza kojih je svako sâm. I tako samujem celog dana. Pomalo besna, puno povređena, vrtim se u pokušaju da uhvatim sopstveni rep (loša imitacija Flojda), i rekla bih da sam još uvek na istom mestu.
It hurts. I don’t fully know why.
(rešenje nije neophodno).

Advertisements

7 thoughts on “Zagonetka

  1. Теса – нити сам читао, нити гледао филм, једино сам – пратећи биографије глумица које сада спадају у оне тзв. средњег доба (као и ја, наравно 🙂 схватио да су Теса и њено дете жртве – What else is new?
    .. под капом небеском, и да ли ће се икда ишта променити?
    Само једно мало данашње искуство: прекинуо сам одмор ради присуствовања промотивном долазећем лету Катар Ервејза у Бгд: спектакл, водени топови, амбасадори, министри, директори.. (мушкарци, треба ли да нагласим) ..
    стјуардесе – лицнуте, униформисане, прељубазне, али и њихова стејшн менаџерка (нота бене: израз алфа женка није мој, већ израз моје оштроумне колегинице): са наших простора плавуша, минић, штикле стилето, отресита, борбено спремна да се доказује..
    Неће се скоро ништа променити
    Као што кажеш, можда решење и није неопходно 😦 али боли,
    Није фер – не би то требало и нашим кћерима тако да буде

  2. pb, u izbegavanju sam postala vrlo dobra, i kad mi se desi da me ta moja cenjena vestina izneveri jako sam besna na sebe.
    O slusanju… na youtube-u retko volim video priloge, i retko ih i gledam. Samo pustim muziku. Bas tako, slika zavede. Kad neko ume da uradi kako treba, to je onda uzivanje. Nikad ne treba odustati od kvaliteta. I jednako – treba ga ceniti.

    Eh…. Gorane. Mislim da si ti vrlo kratkim potezima naslikao vrlo jasnu sliku. Ovog vremena, planovi za buducnost se drze istog rasporeda, i sve se okrece na istoj tacki.
    A promene… nije lako biti promena. Sta drugo reci.
    Secas se onog tako dobrog slogana – go, girls?
    Eh…

  3. Како се не бих сећао 🙂 ,
    одмах си ме жигнула: у питању је прво мој борбени подстрек: GO, GIRL! (у контексту покушаја да се објави ‘Имигрантско острво’,
    а други је једна гиф сличица са фигурицама какве су на тоалетима, али на овој цура млати у главу типа, а поднаслов је: Girls rule 🙂
    Пошто се нимало не размем у аплоуд итд, пробаћу са копи/пејст, али ако не упали, ти пробај са свог мејла да пребациш.

  4. Ne moze da se ubaci imidz. Ne znam zasto, cini mi se da je bilo moguce ranije.
    Ili ja prosto ne vidim, a otisla sam bila i na ‘help’ opciju.
    No, ja sam videla na sta si mislio pa se nasmejala 🙂
    Hvala i sto si to povezao sa ‘Imigrantskim ostvrom’. Mislim da to mozda samo treba sloziti u pdf fajl, pa ko hoce neka skine sa net-a. Nije isto kao drzati u rukama, ali to je sto je. Ipak je sve to videlo svetlost/publiku upravo u ovom mediju.
    Da se vratimo temi – go, girls! je i dalje divan, pravi koncept, NE SME se zaboraviti.

  5. Као 1 веома старомодан тип, касти фосил, више сам него сагласан да је далеко лепше држати у рукама (мазити) него гледати (поседовање, воајеризам) и драго биће, и драги гаџет (наливперо, упаљач), па и књигу. Признајем, поред овако узвишених разлога постоји и један прилично банални – замор очију, ма колико ажурно да мењаш диоптрију 🙂 .. стога сам се пар година уназад прилично скинуо са интернета и потрошио новаца на књиге: после пар страница склопиш је, свариш неке лепе пасусе у главици а и одмориш очи..Међутим, сада је и овде издаваштво толико комерцијализовано да једно лепо упаковано штиво, са препорукама најугледнијих критичара на корицама, а богме и нимало приступачне цене, почесто испадне празњикаво срањце 😦
    Те стога сасвим подржавам да ‘острво’ окачиш као што си и рекла. Јесте све већ ту, али би овако било на једном месту, а згодно је и не кошта да даље додајеш и друго, теће итд издање 🙂
    Али она једна друга тема – е, ту и даље строго мислим да треба да сачекаш да се, ако и када буде могло, нађе неко ко ће потрошити мало целулозе. Читајући ове књиге које читам – сасвим би им била равноправна 🙂 🙂

  6. Nema poredjenja, dragi Gorane, ali ljudi i dalje porede. Prosto su to drugacije stvari, iskustva…
    Naravno, ko voli, moze da bira. Dozivljaj citanja je neuporedivo vezan uz udobnu poziciju, i sve to sto si opisao.
    Mogu da se zamislim nad procitanim i kad je sa ekrana, nema razlike u tome, ali trodimenzionalni svet i dalje ima neuporedivu prednost. Na monitoru cu citati duze od jedne strane samo ako je stvarno jako dobro napisano.

    Ovo sa ‘Ostrvom’ jos uvek treba izvesti, iako je relatvno lako pa cu verujem odraditi uskoro.
    Ostalo… podrska puno znaci, ali u ovom trenutku je nerealno, pa neki drugi put 🙂

    Lep pozdrav,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s