Volim ovu stvar

For Grace, After A Party

You do not always know what I am feeling.
Last night in the warm spring air while I was
blazing my tirade against someone who doesn’t
interest
me, it was love for you that set me
afire,

and isn’t it odd? for in rooms full of
strangers my most tender feelings
writhe and
bear the fruit of screaming. Put out your hand,
isn’t there
an ashtray, suddenly, there? beside
the bed? And someone you love enters the room
and says wouldn’t
you like the eggs a little

different today?
And when they arrive they are
just plain scrambled eggs and the warm weather
is holding.

Frank O’Hara

I ovu:

WHY I AM NOT A PAINTER

I am not a painter, I am a poet.
Why? I think I would rather be
a painter, but I am not. Well,

for instance, Mike Goldberg
is starting a painting. I drop in.
“Sit down and have a drink” he
says. I drink; we drink. I look
up. “You have SARDINES in it.”
“Yes, it needed something there.”
“Oh.” I go and the days go by
and I drop in again. The painting
is going on, and I go, and the days
go by. I drop in. The painting is
finished. “Where’s SARDINES?”
All that’s left is just
letters, “It was too much”“ Mike says.

But me? One day I am thinking of
a color: orange. I write a line
about orange. Pretty soon it is a
whole page of words, not lines.
Then another page. There should be
so much more, not of orange, of
words, of how terrible orange is
and life. Days go by. It is even in
prose, I am a real poet. My poem
is finished and I haven’t mentioned
orange yet. It’s twelve poems, I call
it ORANGES. And one day in a gallery
I see Mike’s painting, called SARDINES.

F. O’H.

Grejs mi je jako prirasla za srce. Grejs i Frenk su bili bliski prijatelji. Ona je bila slikar, on pesnik. Radili su zajedno projekte, inspirisali jedan drugog, On je bio homoseksualac, a ova pesma za Grejs je jedna od najlepših ljubavnih koju sam ikada pročitala.
Danas sam je pročitala puno puta. Nije prvi put da sam uradila tako nešto. To su oni dani kada potreba implodira vrisak i bes. Zatim – ne uvek, ne uspe uvek – ih neka žestoka unutrašnja hemikalija rastvori skoro bez traga. Grejs kao katalizator, ili inspiracija. Ničeg poetičnog u tome, samo puno lepog. Osetim kako gubim, setim se onoga što volim i prizovem u pomoć.

Zaostalo je bilo lepog i od srede. Sreda je bila divan dan. Prekrasan. I jutros, kad mi je zatrebalo, setila sam se bila izvesnih reči od srede – da uvek budem onakva kakva jesam. Nošena time, ušla sam u jedan ofis, rekla šta mislim o nečemu što je ružno, nefer, i nepotrebno. Bez buke i velikih emocija, nisam očekivala da ću pobediti (i nisam). Ja sam sve to uradila bila samo zbog sebe. Onakva kakva jesam. Zatim sam pronašla Grejs na Internetu, i ona je ostala otvorena celog dana dok sam ja odlazila od svog deska, vraćala se, pričala, rešavala, ostavila sve nezavršenim i nerešenim – i ja sam svratila kad god sam mogla. Frenk i ona su sigurno imali takve dane, i jedan drugog, i druge prijatelje, ljubavi, uspehe, poraze… Ja imam tek ponešto od toga, i nije malo.

 

2 thoughts on “Volim ovu stvar

  1. Срећан теби рођендан, Ивана – не знам ни датум нити годину, али мислим да је овог месеца, и – get ’em all down, slashed 🙂

  2. Hvala, Gorane 🙂
    BIo je u sredu. Uzela bila slobodan dan, kao i prethodne godine. I vreme je bilo pravo letnje, zbog toga se valjda setila prosle godine kada je dan bio isti takav. Klinka mi se pridruzila bila u gradu posle skole pa smo malo lutale, sedele na lepim mestima, jele poslastice, pricale, smejale se… mnogo, mnogo lep dan.

    Big hug, dragi prijatelju.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s