Detektivski rad i osmoza na dnu

U životu postoje dve (dobre) opcije: stvoriti umetničko delo, ili biti pošten.

Kad sam upoznala Lejna to se nije moglo zvati poznanstvom i zaboravila sam ga bila i pre nego što sam stigla kući te večeri. Bila sam na nekom happening-u koji nije bio naročito zanimljiv, on mi je prišao, popričali smo malo usred zaglušne buke, i ja sam ubrzo otišla dok je on bio zabavljen negde drugo. Nedugo nakon što sam stigla kući, već dobro posle ponoći, stigao mi je kratak mejl sa Linkdina za konekciju. Lejn je na osnovu mog imena i uzgrednog pominjanja profesije napravio malu istragu i pronašao me. Tom mejlu je usledio jedan sa porukom o žaljenju da sam otišla tako brzo, par komplimenata, predlog da se vidimo, malo detalja o svakodnevici i osobina koje ih reflektuju. Svi ostali mejlovi su bili slični po formatu, i otkrivali su Lejna kao još jednu osobu u svetu sa njegovim paralelnim postojanjem koje je povremeno dodirivalo druga postojanja, ali verovatnije je da nije. Da su sva naša postojanja u strojevima tesnog marša smetalo bi biti tako zguran, ali pošto nisu, smetaju druge stvari, naročito praznina.

Već sam se na početku složila bila da se sretnemo, i mada to niko ne bi shvatio kao ozbiljno obećanje, obično se trudim da ih održim, i ozbiljna i neozbiljna. Ali nije mi se žurilo na susret sa Lejnom. On je u svojim porukama sa njihovim standardnim formatom otkrivao detalje o sebi, kao recimo da se upravo odvojio od svoje žene.

Prošlo je bilo nekoliko nedelja. Lejn je pisao, ja sam odgovarala kad sam mogla ili mislila da treba, i razmišljala kako sam dodala samo još jednu stvar na svoju listu obaveza. Zatim je jednog petka Lejn predložio da se sretnemo u subotu popodne i prošetamo Queen West-om. Oh, pa ja to baš volim! I tako se bez plana desio susret dugo planiran. I ispao daleko bolji nego što sam očekivala. Lejn mi se uživo mnogo više dopao, dan je bio prekrasan, i ulica puna ljudi. Ima šarma, intenzivnu inteligenciju koja je u neprekidnom istraživanju, i život pun zanimljivih iskustava. Nisam se raspitivala o njegovom braku, najpre zato što me nije interesovalo, a on je pominjao ponešto samo u kontekstu razgovora ili teme na kojoj smo trenutno bili. To je bilo pravo olakšanje. Ljudi danas vide druge ljude kao mobilne ispovedaonice otvorene 24/7. Da je Lejn umeo da priča o najširim temama i samo povremeno zađe u ispovesti ličnih promašaja je bio veliki plus. Složili smo se da ćemo se videti opet.

Sledeći susret je bio izlazak na romantično mesto sa pesmama Leonarda Koena u izvođenju talentovanog benda.  Iako mi se sada Lejn dopadao, skok od šetnje Queen Street-om na romantični date je bio prebrz. Još sam manje bila spremna za držanje ruke, ili obgrljeni struk. Kad je na moj kratki pokušaj objašnjenja da mi je potrebno vreme za fizički dodir i slične razvojne situacije – I don’t like to be touched by people I don’t know! – Lejn odgovorio premeštanjem ruke sa struka na koleno i objašnjenjem da je on vrlo senzualan i to mu je priroda, morala sam da se nasmejem: I’d call that bullshit. Lejn je to prihvatio kao još jedan simptom moje liberalne inteligencije i ubedio me da ne moram da brinem, on će biti strpljiv. Na povratku kući borila sam se sa pitanjem ‘šta meni fali’ u svim njegovim oblicima i značenjima. Veče je bilo prijatno ali me je unutrašnja borba iscrpla. Kako drugi prolaze kroz ovakve lavirinte, zapitam se povremeno.

Sa Lejnom se više nisam srela. U međuvremenu smo predložili jedno drugom da budemo prijatelji, što među dobrim brojem ljudi znači utopiju škarta ili distopiju iluzija. Prijateljstvo je možda najviše od svih starovremskih ljudskih odnosa prošlo kroz evoluciju modernizma. Ali sve je to došlo nakon neočekivanog razvoja. Kako grad nije dovoljno velik za dvoje odraslih ljudi koji, ispostavilo se, odlaze dosta često na slična mesta – kako se nismo ranije sreli, čudili smo se bili prethodno, Lejn je u jednom mejlu izneo informaciju da on viđa i druge žene. Postojale su bile dobre šanse da ćemo se naći na istom mestu jedne večeri pa je hteo da me pripremi. To je bilo zaista komično zamisliti. Zatim je tu informaciju sledilo objašnjenje da se on ne ponaša tako stoga što je izašao gladan sa bračnog ručka, već zato što su on i njegova žena unazad nekoliko godina imali otvoren brak. Lejn je objasnio da on uvek ima nekoliko žena sa kojima održava veze. Tu informaciju, objasnio je, bi mi izložio pre nego što bi nas dvoje postali ‘intimni’. On je vrlo korektan u tim stvarima, objasnio je dalje. Sledilo je još puno objašnjenja. Zatim me je pitao za mišljenje. O otvorenim vezama, o braku, o ženama, o muškarcima, o seksu, o seksu, oh da o seksu…

Reakcije sa moje strane su bile raznovrsnije od onih koje obično zahtevaju moju pažnju ovih dana. Na primer, fragmenti koji su nedostajali su sada popunili puzzle njegovog ponašanja, od toga kako se uzima račun u restoranu, do strateškog iznošenja ‘činjenica’ i posmatranja efekta i reakcije, do pipanja… Oh, i to pipanje! Da sam uopšte dopustila sebi da objašnjavam kako ne volim da me pipaju muškarci koje sam tek srela! Da sam ispala glupa i nisam sagledala sve odmah mi nije toliko smetalo jer nisam imala šanse – celokupno njegovo ponašanje je dobro razrađen sistem. Ceo dijagram njegove šeme je označen lampicama crvenim i zelenim, i iza svake postoji opcija da se krene dalje, ili kod crvenog skrene i proba drugi pristup. Fascinantno, kompletno fascinantno. Lejn se u takvim mislima ne bi prepoznao. On voli svoju ženu, i posvećen je svojoj devojčici, i fer je prema ženama koje sreće, i voli svog šefa, i dobar je sin, dobar je sin i roditeljima koji mu nisu roditelji, otvoren je širokog srca prema životu, voli umetnost i želi da istražuje svoj kreativni potencijal… Ubaciti sebe u centar jedne takve idile bi i od buđavog limuna napravilo sparkling sugar candy.

Ništa od toga mi ne bi smetalo (osim onoga sa pipanjem) ali kad sam se vratila nemuštoj reakciji koja je tinjala kroz Lejn epizodu, shvatila sam sada šta je bilo u pitanju: upozorenje. Lejn je predator. Soft predator, preciznije. I dok seks od svoje volje među odraslima nije kriminalan, niti otvorene veze šokiraju, ili se bilo koga tiču, Lejn operiše pod samonametnutom iluzijom da je on pošten. I više od toga. Jer njega ne interesuje samo seks. Njega sve interesuje, on sve voli, i oko tako pozitivne i hvale-vredne filozofije života izgradio je hram samoobožavanja. Hramovi posluže kao sklonište i sagraditi ih nije mali trud, pa bi se Lejn verovatno kvalifikovao za prvu od dve kategorije pomenute na početku sa njegovom artificijelnošću na ivici apsurda. Jedino što ovde fali je neophodan sastojak. Umetničko delo se ne opisuje, niti objašnjava. Art is for the living.

I screw around, je jedino što je Lejn trebao da kaže. Zato što mogu, zato što nailazim na voljne žene, zato što je život kratak, zato što… nije potreban razlog, već tehnika. U velikoj želji da zgrabi obe životne opcije, bude lik i sa jedne i sa druge strane ogledala – još bolje, ispuni svaki prazan prostor – Lejn je zakoračio puno šire od svog dometa, i propao tj. završio na dnu, u sredini. Tu je najveća težina, svi završimo na tom mestu. Možda zato što su dve (dobre) opcije dve (loše) opcije i nije poenta u ostvarenju ili promašaju, što su još dve opcije. Binarnost i bizarnost sistema. Zbijeni u gustoj sredini, dva izbora, ili dve klopke, su tek pokušaj izlaska iz mase. Niko nikada nije izašao iz mase. Masa ne postoji. Možda. Možda. Možda.

Tako sam nekoliko dana razmišljala o Lejnu. U stvari sam razmišljala o sebi. Tu je najveća težina, uvek završimo na tom mestu.

Advertisements

6 thoughts on “Detektivski rad i osmoza na dnu

  1. Ide na jogu 🙂
    Ne znam sta vise fascinira – metod tako dobro razradjen, ili potreba za gradjenjem hrama. A najzanimljivija je verovatno njihova koegzistencija.

  2. Kao da neko krije zene inace 🙂
    Па има их који крију и по 4 жене, али им уз њих следују и по 4 таште 🙂

    На овоме горе коментару је требало да престанем са даљим писањем, међутим сетих се свога другара кога знам дуже од пола века, типичног предатора-у-покушају. Финансијски се обезбедио у Јељциновој Русији и вратио овамо – штедљив иначе, увек се згражавао над мојим скупим пороцима (колико год дуван и алкохол овде били јефтинији него на Западу, њему су прескупи). И тај култ тело-храм, све се уклапа.
    Па зашто га онда уопште и помињем овде? Због симпатичног начина на који је пао као предатор – док смо моја жена и ја са пуно љубави и недостатка новца подизали својих ДЦ-3, подсмевао се како су деца скупа обавеза и како је њему довољно да плати за секс, легне на леђа и стави руке под главу. А онда је, током протеста, упознао разведену мајку са малим сином – венчали су се и развели још брже, али је он заволео клинца до те мере да га већ годинама посећује у страној земљи и доводи овамо преко лета. Обраћа му се са Тигре
    Још симпатичније је што његов ћале (93) повремено назове мога старог (85) и прича како ето, ипак има унука, иако није баш прави унук.
    Понеки предатори и тако заврше

  3. Gorane, secam se da si pomenuo bio tog nadobudnog predatora ranije. Valjda se iznenade da su ljudi. I amebe bi se uvredile kad bi neko takve budale nazvao ‘amebama’.
    Mislim, neka svako upropasti sopstveni zivot kako hoce (prema sposobnostima) ali problem je sto nikada niko ne upropasti SAMO sopstveni.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s