Kakvo plodno tlo za besmislice

Pomenula sam nedavno svoja prva iskustva na Internetu i pretnje koje su izazvali ekavica i apeli na humanost i toleranciju. To nije dugo trajalo. Saint Iv nije bio pravi poziv za moju prirodu. Sledio je period intenzivnog življenja koji se prelio iz tesnog prostora jedne male osobe u mišljenja, sećanja… I dobar deo svega toga je vrlo lako i brzo krenulo put Interneta, koji je zgodno bio tu, u istoj sobi. Taj susret sa svetom je bio drugačiji. Iako se i dalje ponosim na svoje prve reči u elektronski vetar, naročito što nisam ubeđena da bih ih uspešno i jednako iskreno ponovila danas, ta sledeća faza je bila zanimljivija, i dužeg trajanja. Dok sam ja sâma bila potpuno zavedena eho efektom sopstvenog glasa koji je tih godina rešio bio da je punopravni učesnik svakog iskustva, uočila sam bila u čudu da je tako intimna konverzacija (namerno iako ne vrlo promišljeno bačena u e-tar) privlačila pažnju brojnih entitetâ koji su prolazili kao individualne osobe sa često vrlo neobičnim imenima. Iako neverovatno stvarna samoj sebi, neretko nepodnošljivo stvarna, ne e-tru sam instanto postala objekat čiste imaginacije. Drugima, naravno, kao što su i oni meni, uostalom. Kakvo plodno tlo za besmislice, razmišljala sam bila. Jedan dobar deo se opirao. Ali je onaj lošiji pretegao. Ja ću govoriti ono što mislim, rešila sam bila da zaposlim strategiju koja je uvek najlakša, što je još jedna odlika mog esencijalno lenjog karaktera. Nije trebalo da čudi da su i drugi ljudi radili to isto. Razlika (mala) je bila u tome da su moje misli pokazale začuđujuće odsustvo netrpeljivosti i vulgarnosti, iako prisustvo svega nije trebalo da začudi nikoga. Bile su to godine ozbiljnih lekcija o ljudskoj prirodi.

Ali jedine zaista dobre lekcije bile su o meni. Reakcije koje sam izazvala na e-tru su varirale od ekstremno vulgarnih (retke) do snishodljivih (skoro ekskluzivno od strane muških karaktera) i netrpeljivosti, na jednoj strani spektra. Na drugoj su vladale široke varijante pozitivnog i prepoznavanja. Ja sâma uvidela sam da su feminizam i feminine moje dominantne crte sa kojima se guram u redu, ili, često, preko reda. I da je to tada bila zanimljiva smeša, verovatno je i danas, ali nema više one svežine novog. Bilo je oduvek pametnih žena, čudila sam se bila reakcijama, ali one – reakcije – su bile najviše na svežinu, ne nužno ili specifično vezane za mene. Brojni likovi su istupali iz mraka, sa svojim darovima otvoreno ponuđenim, ili nevešto prikrivenim, i izgledalo je da je to jedina i prava suština e-tra – ma kako privijali kamuflažne listove širokolisnate podvrste, pazarni dan je uvek bio otvoren za biznis, i u biznisu se sve vidi. Razmene misli, zamišljenih dodira, mahnitih strasti… želje, želje, prodajem želje!…  I ja sam, kao i svako, probala od ovoga, uzela od onoga, ostavila svoju tezgu usred dana i otišla iza ugla da izmerim rastojanje između kratkih brzih udisaja, ostavila i više od toga, pronašla, izgubila, i platila uredno kao što svaki ulazak u zabavni park mora da se plati – na izlazu. I sećam se jasno razgovora sa jednim Albancem koji je živeo daleko od zemlje koju svi znamo, i jezika koji nas drži blizu kad ništa drugo ne drži, i pamtim kako je bilo teško objasniti suprotnosti i u tako neutralnim uslovima. Ja nisam mislila da pisac treba samo da piše, čak ni prvenstveno, već da živi, punim, raznovrsnim životom iz koga će se preliti – manji deo – u reči i ritam. On je mislio da je pisanje posvećenost kao isposništvo, u pročišćenom vazduhu izolacije, i da će se tu iskaliti jedini pravi izraz istine i trajanja. Nešto ga je izvuklo bilo iz takvog samostana i privuklo meni, i on se toga verovatno stideo, ah, čuj! možda je samo bilo dosadno u njegovoj ćeliji idealnog stanja minimalnog životnog zalaganja, ali ja sam zaista pokušavala da objasnim nešto suštinski, i bolelo je da nisam imala prave reči, ili ih nisam jasno čula, možda sam žuljala sebe na previše obzira (poslednja prepreka pred smrt svakog dobrog umetnika). I jesam poslala jednom nešto nalik na vrisak u e-tar tog davnog dana, uz smiley, naravno, i razgovori su konačno presušili uz obostrano olakšanje. Radila sam puno gore stvari od tog nesporazuma, ali bilo je iskrenog pokušaja sa moje strane. Kao i uvek uostalom. Kad čujem glas iz mraka, ja zastanem. I kad on zaćuti, ja nastavim da stojim još malo. Čujem ga duže nego što je trajao; odjekuje ili mi se čini, i ja ga pratim, pitam se šta je video i kuda će me odvesti. A možda samo volim da zastanem na putu.
Ja nemam svrhu, volela bih da mogu da mu kažem danas, nemam ništa. Samo pokušavam da se popnem do postojanja.

6 thoughts on “Kakvo plodno tlo za besmislice

  1. eh, naravno da je besmilsica. I ne samo objasnjavati/ubedjivati se 🙂
    Ali upravo u tome je stvar, da ljudi rade besmislene stvari cak I kad nemaju koristi od toga. Rade I gore od besmislenih stvari. Cak se moze slobodno reci da su nasi zivoti toliko puni besmislica – doabr broj njih po sopstvenom izboru – da je pravo cudo kako uspemo da uguramo I nesto smisleno. Veliki uspeh.

  2. То-да ли смо са тим неким својим изнетим ставовима у праву или у криву, на нету каквог знамо јесте потпуно небитно, ми смо само изнели свој став. Који је подложан оцени коментатора: а ко су они, углавном зависи од сајта на коме смо – ја коментаришем само овде и на Б92 блогу. На том сајту коментатори су, углавном, образоване особе са ових простора и из дијаспоре.

    Дозвољавам да и ту има претендената на идеју о блиском сусрету са особом женског пола која се о нечему изјаснила.

    При томе, на наведеном блогу Б 92 сам, давнијих година, доживео веома непријатна искуства коментаришући нека догађања на Косову – и потом одмах престао да се бавим таквим коментарима – просто речено, таквима из некаквих НВО је било веома увредљиво то што сам употребио назив Шиптар уместо Албанац, упркос томе што сами себе одвајкада називају Шћиптарима, па им је такав и званични назив актуелне републике (Шћиперија, ако се не варам)..

    Дакле да затворим овај свој помало смарачки коментар – нет је, по мени, рај за воајере свих врста 🙂

  3. Jeste, Gorane, raj i staklena basta za uzgoj nikada prethodno vidjenih vrsta – one su se do sada krile u dubokom mraku, ili podsvesti.
    Svako prodje kroz manje ili vise slican put rasta i sazrevanja na e-tru. Meni je poslednjih godina najbolji deo – I najvise vremena provodim u tome – citanje eseja, clanaka, kritika i sl. na najsire teme. Moje obrazovanje (ili bazicna obavestenost) je dobilo novi rast a bez veceg truda (odlazak u biblioteku, nabavljanje raznih publikacija…).

    Sto se tice susreta sa ljudima – stojim u vrlo pozitivnom bilansu nakon svih ovih godina. Medjutim, cinjenica je da su susreti na e-tru ponovili samo ono sto sam naslucivala – iako su susreti sa drugim ljudima neophodni za mentalno stanje pojedinca, meni treba samo malo toga, vrlo malo.
    Reaktivnost ljudi kod susreta sa suprotnim misljenimja, narocito kod tema religije i nacionalnosti, su i dalje misterija za mene. Ali I to je dobro znati. Nikada ne bih srela ovoliko ljudi u realnosti koliko sam ih srela na e-tru, pa je to prava edukacija jedne vrste.

    Dakle, puno sire ambicije I beneficije osim za voajere I ine nastrane tipove 🙂
    Odn. nastanosti vecinom nisu smesne, ali ja se cesto nasmesim – I zavrtim glavom – kad se vratim na sopstvene naivnosti. Narocito zato sto sam bila ubedjenja da NISAM naivna 🙂

  4. У ствари Ивана, поменувши воајере, нисам имао у виду класичне Peepin’ Tom-ове, већ помислих на она вековна српска посла у смислу шта ли то мисле и говоре комшија, рођак, брат, дете – па потом оговарање истих, онако у сласт и са свом могућом количином зависти или друге врсте нетрпељивости.
    Међутим, колико год тога видео и на “великом“ блогу (стварно не знам зашто га тако зовем), тамо више све то приписујем сујети која је, као што знамо, присутнија код образованијих.
    А јесте код многих, да не набрајам читаве струке.
    Једино нисам сигуран за економисте, фармацеуте и нормалне особе 🙂
    И тако..

  5. Verovatno sam razumela bila, Gorane, ali su me ponele asocijacije… ko zna 🙂
    Pa si se zatim dotakao sujete… (vrtim glavom) Velika dugmad, ne mozes ih promasiti.
    Hvala Gospi za izuzetke, zlatni su 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s