Studentski život

Možda ću jednom, sa distance zvezdanog praha, potrošiti jednu manju večnost (zvezdanom prahu ništa više od treptaja) na tanke ironije postojanja kojih je obilovalo u mom životu, i verujem su redovne pojave u svim životima, ali dešava mi se ponekad da ih uočim i običnim danima.  Ništa me nije više inspirisalo na odstupanje od životnog toka i uzimanje mere kao uloga majke jednom detetu. Iako sam po prirodi nesklona poređenjima i sve najpre shvatim bukvalno a tek posle nekog vremena i uz veći trud uvidim i druge tokove, usput, tokom godina, poredila sam s vremena na vreme moje odrastanje i ovo kroz šta klinka prolazi. Ništa u mom životu nije trajalo tako dugo kao materinstvo, i ništa nikada nije bilo više iscrpljujuće, ali ta poređenja su ispala neočekivani obrt i uvid u psihu, pojedince, kulturu, i još puno toga. Prerano je za ozbiljne zaključke – oni će ipak sačekati zvezdani prah – međutim neudobni put kojim sam gurala kako sam znala i umela je došao do odmorišta koje je jasno izložilo da su neke stvari drugačije a neke jasno vidljive suprotnosti, i da ja nikada prethodno nisam bila ovde. Recimo, klinka je odrasla uz džez; ja nisam. Ona ima dva doma od malena; ja jedan iz koga nisam mogla da dočekam da odem. Ona gleda svoje roditelje kao pojedince kojima zna mane ali ih voli bezuslovno; ja sam potpuno promašila tu stanicu. Ona je proizvod ove kulture; ja jedne puno drugačije. Od svega prethodno nabrojanog, i mnogo toga nepomenutog – ovo poslednje je jedino što se računa. Samo po tom osnovu različitih kultura, klinka i ja smo kompletni stranci. Da se uprkos svim razlikama koje se ispreče između generacija mi volimo najviše na svetu je jedno od onih čuda koje ljudi nikada neće razumeti pa živeli i duže od zvezdanog praha. Jer tragedija humanosti je da teži ka naduvavanju malog i ignorisanju velikog. U toj gomili nesrećnika, ja sam negde na sredini. Što ne čini moju poziciju nimalo lakšom, ni boljom. Samo joj daje geografiju.

Dakle, klinka i ja mamo različite živote u svakom pogledu. Evo niže primera iz njenog sveta. Univerzitet Zapadnog Ontarija je koju godinu unazad bio proglašen za Party School #1 u Severnoj Americi (u međuvremenu su pali na peto ili šesto mesto, ali legenda živi i dalje). I danas se neki klinci upisuju tamo da bi se proveli bogovski, što na jeziku današnjih adolescenata, a i onih puno starijih, znači puno alkohola, puno seksa, I dobro druženje, koje je od svega nabrojanog najbolji deo. I odrastanje se desi u svemu tome, i desi se svakome i kad ne očekuju. Nije prošlo više od par nedelja nakon što smo klinku ostavili u studentskom domu sa najgorom reputacijom početkom septembra, kada je ona poslala bila vest kući da je njen sprat ‘najbolje društvo na svetu’. Nisu sve priče bile cenzurisane za roditeljske uši. Kokain je droga izbora (ipak su to najvećom većinom deca imućnih roditelja), i neke priče su bolje zaboravljene i sreća je da se ne dešavaju nikome koga ona zna, ali ‘mama, ovde smo stvarno kao velika porodica’. Niko na njenom spratu ne koristi droge, ili bar ne otvoreno, nema ružnih scena, jedino dobrog zezanja, podrške, i lekcija neizbežnih za velike familije – nekad ti svi idu na nerve, a nekad ih toliko voliš da postane neizdrživo.

Studentski dom je co-ed, što znači da su polno izmešani. Na njihovom spratu, njih 35-oro imaju godinu dana starijeg ‘nadzornika’ koji je vrlo kempi gej Bredli, i vrlo je zaljubljive prirode. Imaju čudake, i vrlo pitome dečake, smešne karaktere, devojke sklone ekscesima, jedan frižider, i polisu otvorenih vrata gde je svako dobrodošao u svakoj sobi u svako doba. Dosta brzo su uočili da su snobovi među njima brzo otresli snobovske sklonosti, da pojedinci koji su došli sa namerom da iskuse esktremne situacije koledž obećanja to čine negde drugo,  da iako neki među njima imaju jednog brata ili sestru, a neki ni jedno ni drugo, svi odjednom imaju veliku familiju i da to najpre znači toleranciju – prema različitim naravima, kao i da će ti neko skresati da prelaziš granice i da se to neće trpeti. Od gomile 18-godišnjaka, i obdaništa sa licencom bahanalija, u uslovima semi-anarhije gde administracija kontroliše jedino svoje interese i svoj ugled a ostatak je prepušten gomili vrlo mladih pojedinaca, klinci na njenom spratu su stvorili komunu koja će, verovatno, postati najlepša uspomena njihovih mladosti. I zatim se jedna među njima, Samiya, klinka sa ambicijom da postane filmski režiser, dosetila da taj sprat koji je već stekao zavidnu reputaciju kao najbolji u generaciji treba snimiti. (Korekcija – dve devojke su se dosetile i zajednički snimile: Becky Jones i Samiya Hassam). Sve je bilo brzo organizovano i svi su učestvovali. Video se pojavio na youtube-u 28. januara. Danas, 31., prešao je preko 80,000 pregleda i Google korporacija je uočila (već idu reklame). Klinci veruju da će od ovoga nastati neka nova istorija, ili budućnost, ko zna! Ja ih gledam sa osmehom, i čujem kako moj okrnjeni optimizam gunđa ‘šta sam ti rekao’. Oh, shut up!

2 thoughts on “Studentski život

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s