I ovo su pesme s juga

Prebirem svoje snove. Bila sam ljubomorna prosle noci. Mrzim kad mi se to desi. Sakrijem se tada da me niko ne vidi, dok ne prodje. Ljubomora je kao sto zamisljam da je morao biti pojas cestitosti. Tudji okovi. Ne volim da me bilo sta zulja. Otresam ruke od snova i pustam muziku.

 Sarah Vaughn peva „Boy from Ipanema comes walking and…’. To je to. Suncani prolaznici i okrugli stocic za smeh i saputanje. Kod kuce ceka jedan od onih dugackih stolova iz italijanskih filmova, oko koga sedi gomila nasmejanih ljudi, i hrane jedni druge iz velike serpe na sredini. Vino dolivaju muskarci. Deca trce okolo i sunce im blista u ocima. Senku bacaju vinova loza i cempresi. Jednom kad budu snimili film o Valandovu, ta scena ce biti iz italijanskih filmova i Valandova. Na trinaestom spratu iznad ulice, mom detetu i meni nedostaju takve scene.

 Bile smo na jugu proslog leta. Tamo te grle preterano, a vole i da stipaju decu. Poneke tetke i grizu! I vidis im po ushicenim ocima da bi jos. Ljudi na jugu se dodiruju cesto. I gube zivce, bar jednom dok velika kazaljka napravi krug. A kad posle nekoliko dana odes od njih, svet ti izgleda strasno prazan. Objasnila sam svom detetu da se to zove temperament i da joj je majka s juga, sto je konacno razjasnilo neke stvari medju nama.

Nekoliko dana kasnije, kupanje pred spavanje i ona na ivici suza, ljuta i povredjena, izrice optuzbu i upire prstom ‘Ti si s juga!’ Zanemela, ubledela, otvorenih usta, smeh mi se prvo stvorio u dubini stomaka pa eksplodirao operetski glasno, uprkos tuznom detinjem licu.
‘Posto sam ja s juga, i ti si.’
‘Ne, ja sam iz Toronta!’
‘Jok, ljubavi, you are from the South too!’
Kikocemo se na klizavom podu kade i prskamo vodom.

 To nam je najnoviji porodicni manifesto. Pokusala je da ga objasni i deci u skoli, narocito kad je htela da sve bude po njenom, ali su je oni samo bledo gledali. Cak i devojcica iz Urugvaja. Jug ili imas u sebi ili nemas.

Dogovorile smo se da cemo svakog prvog petka u mesecu pozvati prijatelje na snimanje filma s juga. Nemamo dovoljno dugacak sto jos, pa ce morati da sede zbijeni, a poneki i da dele stolice, sto ce ih naterati da skinu okove, smeju se preglasno i zaborave da su do juce bili nedovoljno voljeni. Posle, uz kafu i kolace, dok Sara sedi na plazi, prebiracemo snove i pricati o vinogradima.

10 thoughts on “I ovo su pesme s juga

  1. Dobar dan draga Ivana

    ah, ti dodiri, pozdravi grljenja i stipanja za obraz… 😀
    To ima samo na Jugu. Ovde je sve puno drugacije, kao sto kazes i sa oklopom…bez preterane bliskosti i dodir komunikacije…
    a, znam da boli kad te ustipnu za obaz, onako strasno tetke, ili bake, strine ujne, komsije… no za mene to nije bio veliki problem, kao za moje klince… hihi..
    Koliko puta su samo vec unapred rekli reci da nas ne ljube….hiihhi, a ako bas mora smao „u kosu“ 😆

    Vidis ti te male glave kako zbunjuju neke stvari i odgovori…, moji su takodje iz Bregenza, jos nismo dosli do toga da su i oni „delimicno“ sa juga…

    Prekrsno ispricano i naslikano. Imam dugacak stol, ali nas je premalo 😦
    pozz

  2. Dobro jutro i dobar dan draga sarah 🙂

    Ovo je onaj tekst koji sam ti pomenula jednom. Napisan pre, mislim, 5 godina. Klinka je tada imala 7. Sada bolje razume, a i skuplja putovanja i iskustva. Jako volim kad pocne da kombinuje – ovo voli iz Toronta, sve voli sa Korzike, a i oni tamo nasi, i tamo ima dobrih stvari… i meni tada bude lepo. Bas sam smesna 🙂

    Nismo organizovale taj jedan petak mesecno. Ona bi mnogo volela, ali sam ja slab organizator. Tako su mi razudjeni prijatelji ovde, sve se to posebno odvija, na razlicitim tracnicama. I nema ih dovoljno.
    Ti si to vrlo lepo rekla sa tvojim stolom.

    Njena kanadska nana je netipicna. Topla je i puna zivota. Nije sa juga, definitivno, ali ima neko zrno presadjeno.

    Moram da dodam da mi je ljubljenje bilo omrazeno kad sam i sama bila klinka. Yuck! Oni koje sam volela – tu su mazenja mogla po vasceli dan, ali svi ostali…jooj. Patili smo kao deca juga ponekad, mora nam se to priznati. I ona je vec uocila istu stvar. Sa nekim se mozes ljubiti i stipati, ali gde ti se ne svidja – bezis. Ako je moguce.

    Lep pozdrav,

  3. hahhah…dobro si rekla samo sa onima koji su mi simpaticni, od svih ostalih sam i ja bezala tako da razumem moje klince, ali su mi smesni, kako poturaju glavu tj. kosu na ljubljenje ako bas mora… 😀

    Mislim da ce klinci pokupiti sve lepote sa jedne i druge strane i uvek nekako biti u plusu u odnosu na ostale koji mozda nemaju bas takav Jug kao mi… 😀
    Tvoja devojcica je starija od moje( 1999).
    Ja sam svoju baku/e zvala „nana“, tako mi je to nekako toplo i drago, vise od „baba“, a moja deca govore „baka“ …
    boze koliko secanja izazove ovako jedna pisana komunikacija i koliko neke stvari dobiju jos vise na jacini i samim tim na vrednosti.
    A sto se tice organizacije, nisam ni ja nista bolja…ali ovde svi trce, bolje reci galopiraju, pa dok se mi svi „oladimo“ prodje vikend :mrgreen:

  4. ..можда немамо довољно велики сто, можда га имамо а нема нас довољно – прави проблем је ипак у оковима којима смо се успут, својом вољом зауздали.
    Као дете сам са радошћу одлазио на село код татиних, све унапред грозећи се од пољубаца необријаних стричева и униформних питања типа волим ли више маму или тату и да ли имам девојку (са седам година сам, наравно, више волео маму и нисам имао девојку). После те почетне тортурице коју сам убрзо научио да истрпим, све време боравка засипан сам невероватном количином љубави, коју сам са уживањем прихватао, и увек-увек бих назад кући путовао воловском запрегом па возом, плачући што одлазим кући.
    Проблем је, рекох, у оковима – деценије су протекле, тамо на мој југ – у топлички крај – сам отишао само на сахрану деде и једне трогодишње сестричине. Прекјуче су нам свратиле снаје и било би веома тужно, једва сам знао ко су, да ту везу са њима не одржавају мој брат и мој син.
    После сам се стидео, без обзира на то што у души са собом вечито носим сећање на уздржано, али веома јасно показану дедину љубав, или пак на благотворно духовитог, до лудила, стрица који се усрдно трудио да ми скине звезде са неба. Тај, тракториста, одавно у пензији, ми је давних година објаснио да су цигарете са филтером за будале – да знају докле да пуше. Сада је дуго удовац, стопала ампутираног због гангрене, ћерке му нуде да нађе неку жену да га пази, а његов одговор је: може, али нађите ми неку са мужем, да не мислим и на то 🙂
    Можда се не ради о оковима, пре ће бити о зидинама којима се оградимо у некаквој сулудој самоодбрани, не знам више од кога и чега. Можда је у питању и себичност.
    Сара Вон, божанска.. током викенда слушао сам поново дубоко искрену Дасти Спрингфилд. Предиван Вам је текст, по обичају, Ивана

  5. Kod moje organizacije ja sam najveci problem. Ljudi bi dosli, svakoga privlace takve stvari. Postala sam pravi primer otudjenja, cini mi se i pre nego sto sam odrasla kako treba. Kao klinka kazu da sam bila jako vesela, ili kako to moj tata i danas kaze, zaustavljali su ih na ulici mladi parovi pa i raspareni da pitaju da me malo prosetaju. Sa svima sam ocijukala, odmah ih hvatala za ruke i polazila – ‘ajdemo, svet ceka 🙂
    Moja klinka je ista takva. Nadam se da ona to nece izgubiti.

    Zanimljivo mi je da posmatram nase komsije, odmah su im vrata preko puta nasih. Lepo se dopunjuju, i drustveni su oboje, ali on narocito. Uziva da bude okruzen ljudima. I pozivaju nas stalno kad prave okupljanja, pa i par starijih dama koje imamo na spratu, pozvali bi sve ako bi bili druzeljubivi, ali neki su bas namcorasti i drze se po strani. On je poreklom sa Trinidada iako je odrastao ovde, i vidi mu se jug skroz. Posmatram tako sebe i vidim koliko sam toga izgubila – previse. U pravu ste potpuno, MuadDibe. I ja mislim da je u pitanju puno toga, ukljucujuci neku pogresno smestenu sebicnost, jer se u tom smisljanju kako i sta sa sobom i problemima koji se nakupe zaboravi kako se problemi zaista lako zaborave u dobrom drustvu. I nekad im se cak nadju i resenja tako opusteno.

    sarah, da, znam da su tvoji klinci mladji. I apsolutno verujem da kako postaju veci a izlozeni su dobrim stvarima i dobrim ljudima, oni ce sve to umeti da smeste kako treba. Treba istrajati.

    Mislim da na makedonskom ne postoji ‘baka’, ili kad sam ja dosla posle drugih unuka ispred mene to je vec bilo ustaljeno i svi smo nasu baku zvali baba. U srpskom je ta rec povukla i puno ruznog, i bilo bi lepo ocistiti jezike od ruznih reci, previse ih je.

    Pa opet, sve to na stranu, bas je to, MuadDibe, kako smo jasno znali kao klinci da smo voljeni. Malo smo drugog znali, ali to je bilo nepogresivo. I svakakvih familija je svuda bilo, pa ipak bi se naslo tih toplih ljudi ka kojima deca gravitiraju. Prepoznaju ih, i nikad im nije dosta.

  6. Da otudjili smo se jedni od drugih i ja sam…. i kao sto MuadDib kaze u samoodbrani smo izgradili zidove od cega i od koga ?

    Hvala Ivani i MuadDibu na ovim prlepim komentarima koje ostvaljate ovde i na koje i ja smem da odgovoaram i u njima ucestvujem. Kao da vas slusam dok ovako lepo pripovedate, a ja svaki put naucim nesto novo

    Hvala Ivana na ovim divnim tekstovima i ovoj tvojoj toploj kucici 😀

  7. Well, да се и ја придружим узајамном захваљивању на веома фином дружењу које траје и бааш је пријатно – покушаћу да не будем преозбиљан али и да не промашим насловну тему:
    Q: Многи од нас дошли су са Југа, да ли сте и Ви?
    A: Не, ја сам дошао са Мерцедеса (Пироћанац, увређено) 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s