Ovde (1)

Vrti mi se po glavi, Suske, ona tvoja simpaticna ljubopitljivost o zivotu ovde, i kako je u toj mojoj glavi uvek opsta igranka misli i slika, evo nekih koje su sveze i mogle bi da posluze za slikanje jednom od mnogih tehnika:

Otkrila sam nedavno lindy hop i vrlo nepretenciozno a slikovito mesto gde ga mogu uciti. Odem ponekad, na ples i moju drugu veliku ljubav – posmatranje ljudi. U tome, Amerika (sve je ovo Amerika za mene) ispunjava moju zaista veliku ljubav, i ako ni zbog cega drugog ja je zbog toga volim: sve moguce boje, fizionomije, stilovi i kombinacije ljudi prisutne na svetu u ovom vremenu se mogu videti ovde. Bazar humanosti, i meni je to lepo.

Na ovom mom plesu, ima ljudi starijih i mladjih (tzv. college kids), razlicitih rasa i porekla, i svi plesu sa svima – to je pravilo social dance kulture. Scena nije za udvaranje (iako mnogi ljudi dolaze kao parovi, a i ljubav se desi svuda, niti se seks da ignorisati sve i da se potrudis), vec okuplja ljude koji uzivaju u muzici, plesu i ujedinjeni su tim zajednickim interesom. Svi plesu sa svima. Cak i pocetnici imaju puno partnera; svako ce pokazati neki novi korak, pomoci sa teskim okretom, i lepo zahvaliti na plesu na kraju. (Ovde je bitno umetnuti – kupila sam svoje prve prave cipele za ples prosle nedelje, i sjajne su!)
Imaju jedan obicaj koji sam videla par puta: kad je nekome rodjendan, bend ce pozvati sve u krug da proslave priliku, slavljenik ili slavljenica je u sredini i dok muzika svira, i svi ucesnici pljescu u ritmu, iz kruga se neprekidno smenjuju partneri jer svi zele da mu/joj cestitaju, dok tempo postaje sve brzi i svi se zagreju i ples je prosto jedan neodoljivi, freneticni kovitlac slavlja.
Uglavnom  ce parovi plesati u musko-zenskoj kombinaciji, vidi se tu i tamo zensko-zenska, a ponekad i musko-muska. Ona srednja je najcesce prakticne vrste (ponekad je vise zena iskusnih plesaca nego muskaraca, i sa zenom je vrlo lako uciti korake, uocila sam) poslednja je uvek egzibicionistickog karaktera, i desava se iskljucivo sa mladjim muskarcima.
I tako je pre par nedelja jedan mladi Kinez slavio rodjendan, u krug su ulazile devojke mladje i starije, svima osmeh na licu i noge u vazduhu, kad odjednom iz kruga izleti jedan sitni Indijac kao da mu zivot zavisi od toga – zamisliti ovde Balu medveda iz Jungle Book crtaca samo sitnog, zgoljavog i deset puta intenzivnijeg. Jeste zgoljav, ali sve na njemu podrhtava od ritma; u plesu kad zabaci nogu nazad, noga mu odskoci do iznad glave – ne zna se da li je od gume ili ce se rasrafiti tu na mestu pa cemo ga metlom skupljati i poslati paketom kuci – i svi se smeju, uzivaju i tapsu, i
bas na tom mestu, meni prodje kroz glavu: ovo moze samo u Americi. Da on izadje ispod pokrova svoje kulture i religije, kao i taj Kinez, pa bilo da plesu sa muskarcem tri puta vecim od sebe, ili sa devojkom iz snova, niko im nece stati zivotnoj radosti na prste, ili muci na jad, vec su slobodni da gluvare po svojoj volji, i prepoznaju se sa drugima ne po boji koze, religiji, i tradiciji vec po sklonostima koje zivot cine svarljivim, a ponekad i neverovatno lepim.
Kasnije sam se setila dokumentarnog filma o jazz-u Ken Burnsa u kome sam videla taj isti intenzitet kome sam prisustvovala te veceri samo mnogo brojniji i u crno-belom, u Harlemu iz 20-tih, kad su klubovi prosto odskakivali na temeljima od ludacke energije muzike, ritma i zivotnosti, i crnce gde plesu sa belcima, i to je ista stvar, samo na crno-belom filmu podseca da oni tada nisu smeli da izadju na ulicu zajedno, i da sigurno nisu imali na umu menjanje skoitiranog sveta koji nisu oni takvim ni napravili, vec zelju da plesu, plesu, plesu i budu mokri od zivota do poslednje tacke na kozi, sto je daleko bolji razlog za postojanje subotnje veceri nego bilo koji manifesticno-politicko-sloganski, i…
ovo je bila prva epizoda.

5 thoughts on “Ovde (1)

  1. Potajno sam se nadala da će te moja nenametljiva zainteresovanost za život tamo, gledano iz mog ugla naravno, podstaći da napišeš nešto iz tvog ugla.
    Da si izabrala bilo koju drugu temu, za prvi deo, možda me ne bi toliko dotakla. Ovo je za mene fascinantno. Možda zbog činjenice da ovde, gde živim, nemam ni običan plesni klub, a o mestu za izlazak gde bi bilo sasvim normalno plesati, da i ne govorim.
    Muzika i ples, koga ću izgleda ostati željna u ovom životu, sloboda u ispoljavanju emocija, bez ograničenja, uživanje u onome što voliš, bez bojazni da će te neko okarakterisati kao budalu, će za mene ipak ostati TAMO, i nešto što se dešava drugima.
    Oduševila si me.

  2. Ma da… definitivno ćemo morati da razmenimo plesne korake kad dođeš ponovo.

    Na zabavama sa preduzećem najčešće plešem sa dosta starijom koleginicom, koja mi je po svemu bitnom antipod. Ali pleše kao đavo.

  3. Uh, Suske, mene je ovaj tvoj komentar bas zdrmao.
    Drago mi je da sam dotakla pravu zicu, i ti si sada otvorila puno tema, ali da ti kazem jednu osnovnu stvar: ovde ima zaista, ZAISTA puno toga, delom jer je grad veliki i kao takav veliko trziste za sve i svasta, a delom jer je ova kultura navikla na individualizam (koliko to jedna kultura realno moze) ali sustina je uvek ista: sve to sto je ovde moguce, moguce je iskljucivo zbog toga sto je neko ulozio svoje srce i trud, i to izveo.
    Ljudska priroda je svuda ista, kulture se razlikuju, ali dok je priroda slabo promenljiva, kulturu je lakse pogurati. Jer ona je u neprekidnom procesu stvaranja i re-kreiranja.
    Veruj mi, uz sve to sto se moze naci, OGROMAN broj ljudi ovde svoje slobodno vreme provodi pred TV-om. Neki drugi (opet brojni) ples smatraju iskljucivo delom seksualne uvertire, i obavezno treba biti pijan. Ali sve to na stranu – oni koji otvaraju i odrzavaju ovakva mesta, racunaju na jednu jako bitnu stvar: da ce naci ljude slicne sebi. Kad je ples u pitanju, to je univerzalno ljudskim bicima.

    Dacu ti samo par ideja:
    Osnovno pravilo u entertainment biznisu ovde je: privuci zene, doci ce i muskarci.
    Iznenadices se koliko ljudi voli da plese, i volelo bi da proba (ali se ustezu).
    Prevrnuti sugradjane i naci ko pokazuje potencijal za ucitelja plesa (ovde su mnogi krenuli kao entuzijasti-pocetnici i posle nekoliko godina otvaraju sopstvene skole).
    Imas prijatelje medju muzicarima – angazuj ih.
    Imas raindog-a, on ce rasiriti rec…i tako dalje. I ne znam kakve sve prijatelje imas, ali znam da su dobri 🙂
    Nikad nista nije lako, a nekad je i mnogo tesko, ali ponekad bas, bas vredi.
    Ne popeti se na Kilimandzaro u zivotu je steta ali sa time se da ziveti, medjutim ne plesati koliko ti srce iste…TO ne valja.
    Uh.
    Evo i ja cu kad dodjem sledeci put da vam pokazem neke korake. Ili cete vi meni.
    A Bane je, rekla bih, spreman za ovakav jedan izazov. Iskoristi to u dobre svrhe 🙂
    I obavezno nadji tu njegovu koleginicu.
    Pa zar i tvoja klinka da misli za koju deceniju da se o plesu samo masta?
    Nedavno sam saznala od jedne prijateljice da se ludilo plesa prosirilo i na Beograd.
    Toliko ovog puta (nadam se da te nisam ugnjavila), ali ja sam ovo ozbiljno mislila. Zivot ce proci kako god da obrnes, ali ne po tudjim pravilima. To je moj moto.

  4. Ideje su ti odlične, samo mi se u ovom trenutku čini, da ih je nemoguće realizovati. Mnogo toga se NE dešava u našem gradu. Na mestima, na kojima bi morali da budu ljudi koji će zagovarati kulturu, čuče oni koji od kulture jedino prepoznaju slovo K, ali iz neke druge reči. Žalosno.
    Pokušavala sam u nekoliko navrata, da animiram jedan bračni par, koji je nekada imao plesnu školu, pre 15 godina, ali nisam imala uspeha. Kažu da im se ne isplati finansijski, a podršku Centra za kuturu nemaju. Sve počinje i zvaršava se praznom pričom.

    Ovo o čemu Bane priča, su samo sporadični slučajevi. Dobro je da ih ima.

    U pravu si, život svejedno prolazi, na meni ipak ostaje da ga živim onako kako valjda želim.
    Dobro si me prodrmala večeras. Trebalo mi je ovo, priznajem.

    p.s. Ti ne možeš da me ugnjaviš sve i da hoćeš. 😀

  5. Majstori prazne price su na ovoj strani okeana. To i kada se dovoljno puta vidi i dalje ostaje neverovatno. Niti se ovde daju pare za takve stvari. Pare se daju ponekad za nevidjene gluposti (kao i za dobre stvari, naravno), ali treba poznavati ljude, i dobro poznavati sistem. Vecina ljudi ne operise dobro tim vestinama.
    Ovde je sistem mnogo suroviji od bilo cega sto smo mi tamo videli za zivota. (tamo je on prosto neefikasan, sto je drugacija vrsta uzasa). Ali ljudi delaju, trude se, i nekako opstaju. A i kad propadnu, probaju opet.

    Inace, ovo sto sam ja gore opisala nije klasicna plesna skola. Pred pocetak veceri (live band svake subote) dva sata su dodeljena lekcijama za pocetnike iz par razlicith stilova (uvek je swing u pitanju), koje vode razliciti ljudi svake nedelje, i posle toga je ples. Ovo nije kafana, nije moguce ni bez dovoljnog broja ljudi koji umeju da plesu, i naravno, svi to vole.
    Ne znam koliko je coveku koji to vodi trebalo da se organizuje da sve ide dovoljno dobro i isplati se (pretpostavljam), ali on organizuje svake subote, sa raznim temama, bendovima i instruktorima, i ljudi dolaze.
    Ne znaci da ce tako nastaviti zauvek, ali to i nije poenta.
    Mnogo je ovde lepih projekata trajalo jedno vreme pa propalo. Ljudi se umore, poveca se zakupnina..svasta moze da se desi lepim projektima. Ali pokretacka energija uvek dolazi sa istog mesta. To je ono gde pokusavam da uticem na tebe.
    Ali dovoljno je za pocetak i da sam te prodrmala 🙂
    A ako ti nekad zatrebaju konkretni saveti ili predlozi, ne oklevaj da me pitas (a ja cu pitati dalje ako ne znam).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s