Bez naslova

Sasvim sam po strani velikih desavanja. Ne osecam ni efekte global warming-a – u mom stanu je hladno, kao i obicno.
Ne mogu da verujem da je Al Gore dobio Nobelovu nagradu za mir. I kakva je to uopste kategorija? Otkad je ustanovljena nikad kraja ratovima. Samo se sada ratovi ne zovu osvajacki ili oslobodilacki, nego su svi o donosenju mira, unosenju mira, isporuci mira…postoje firme koje se takvim aktivnostima legalno i upesno bave vec decenijama pa i vekovima – UPS, Fedex, DHS, Posta. 

Moja klinka je pre tri godine u uobicajenom obilasku kraja za Halloween pokucala na vrata jedne lepe kuce i puna uzbudjenja pokazala svoje zubice: „Trick-or-treat!“ U jednoj ruci je imala povecu kesu za slatkise a u drugoj mali kartonski kovcezic sa oznakom UNICEF-a, koji je dobila u skoli,  da se ne zabavlja dzaba nego usput skuplja i donacije za drugu decu koja pate po svetu. Vrata je otvorio postariji gospodin koji joj je sasuo u onu vecu kesu gomilu bombona i cokoladica i gledao je sav ozaren obucenu u vesticu sa visokim sesirom i rumenim obrazima na svezem oktobarskom vazduhu. Kad mu je pogled pao na kartonski kovcezic, smracio se u liku i on tu rece: „Ne verujem u UNICEF – to su sve lopovi. Ne veruj im nista!“

Pored te kuce prolazimo svakodnevno. Scena, i lekcija, su ostale trajno pribelezene u njenoj psihi. S vremena na vreme me pita – sta je on time mislio. Pokusava da shvati kako jedna organizacija koja kaze da pomaze deci, nije dobra. Zasto su joj u skoli dali taj kovcezic ako znaju da UNICEF nije dobar? (Sledecih godina nije uzimala kovcezic).

Svaki put malo popricamo. O dobrim idejama i dobrim namerama. O ljudima koji se trude i zalazu, i drugima koji lazu i mazu. O korupciji koja konkretno znaci da od jednog dolara dva centa stignu tamo gde su bili namenjeni. Kako sad to, cudi se ona jos vise? Eh, kako – odgovaram ja. Matematika je prosta stvar, ali cudna rabota. Ne zuri da porastes.

4 thoughts on “Bez naslova

  1. Ja sam bila vec velika kada sam pocela da gubim iluzije o UNICEF-u pa su me informacije sokirale kako god… a dete, mogu da mislim kako se zbuni. Ni ja ne verujem UNICEF-u ni bilo kojoj drugoj slicnoj organizaciji. Sve je to kao komunizam – dobra ideja nesprovodiva u delo,jer covek ipak nije savrseno bice, pa cak ni blizu toga. Jedino u sta verujem je ono cemu ja licno vidim pocetak i kraj. I nekako mislim da kad bi svi radili samo toliko – delovali tamo gde mogu onako kako mogu, isprativski od pocetka do kraja to delo – svetu ne bi trebala ni ideja o humanitarnim organizacijama, kamoli prevaranti koji se predstavljaju kao takve organizacije. Nemam jos uvek decu, ali kontam da je to najbolja lekcija koju bih ih mogla nauciti – menjaj u okvirima svog malog sveta.

  2. I ja sam bila velika kad je pocelo sve to da se rusi – UN, UNICEF.. Ali neke niti nade nikad ne popustaju. Valjda zato reagujem tako burnom radoscu kad vidim ljude koji strce, rade po svome, i ne dopustaju da im neko gazi po viziji i ostvarenjima. I ne znam kako da zastitim svoje dete od naleta ovog pobesnelog sveta. A ni sebe ne znam kako da zastitim.
    Ne mora niko da se grci oko savrsenstva – dovoljno je da nisu pohlepni, lazljivi gadovi.
    Evo jos jednog primera nad kojim moj stomak dobije napad vristanja:
    Opet su se pojavile neke indikacije da je bivsi premijer Kanade, Mulroney, primao mito i razne isplate dok je bio na vlasti. Pojavila su se neka pisma, pa je neko nesto rekao, a onda se predomislio oko svedocenja…ne znam detalje, niti me zanimaju. Prosli put je bilo slicno. Na sudu nisu mogli nista da dokazu i premijer je bio oslobodjen optuzbi.
    Ali to njemu nije bilo dovoljno. Tuzio je drzavu za blacenje imena i dobio odstetu od 6 miliona dolara. SEST MILIONA DOLARA! Pa to je dovoljan dokaz da je kriv za sve optuzbe. Neko ko od drzave, dakle od poreza i ljudi ove drzave, uzima sest miliona dolara oko svog ‘imena’, koje je i stekao jer mu je ta drzava, tj, njeni stanovnici poverovala i dala posao vodjenja zemlje… I am speechless. Koliko zimskih kaputa bi 6 miliona dolara kupilo siromasnoj deci u ovoj ledeno-hladnoj drzavi?
    Pa sudiju koji je tako nesto uopste i odobrio treba poslati na dozivotnu robiju. Paraziti i lopuze, mitomani,demagozi i obicna stoka, svi od reda. I nema im kraja.

    Mislim da bi nas dve zaista trebale da krenemo sa onim borilackim vestinama, nije kasno. Makar jednu takvu lopurdu prebiti bi bila neka satisfakcija. Razbijati noseve mi se cini kao sasvim casno zanimanje.

  3. 🙂 Moze ja sam uvek za razbijanje podignutih noseva!Ili bi, umesto borilackih vestina trebale da se pozabavimo kandidaturom. Da popravimo sta ne valja. Ja bih to po vrlo kratkom postupku u roku od mesec dana sve sredila. Otpustila koga treba, zaposlila koga treba, uvela u red koga treba, pomogla kome treba… Mesec dana surove diktature, pa posle neka moji podanici uzivaju u demokratiji kako valja:)))

    Mislim da su Srajberu obecali azil za cutanje. Sve drugo mi ne deluje dovoljno logicno.

  4. Ja zadrzavam pravo na gunjdjanje, za politicki angazman nemam stomak. Ali cu te podrzati ako se ti resis na taj korak 🙂
    Verujem da i dalje mnogi ljudi, vecina mozda, ulazi u sistem sa namerom da ga promeni. Ali.
    Sto ne znaci da ne treba pokusavati, naravno. Samo sto ja ne znam kako. Odnosno, znala bih, ali sve je namesteno tako da zapetlja i najbazicniju stvar.
    Jel’ si slusala nekad kako se odvijaju sesije u Parlamentu? Pa nase pijace su kulturnije! Deru se po vasceli dan jedni na druge, and all for the show. Prosto da poverujes da bi za narod i zivot polozili. A pravi biznis se odvija kad niko ne gleda.
    Autokratija, apsolutno!:)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s