Hamburg

U Hamburg sam otišla nepripremljena i u društvu jedne šefice i jednog kolege. Ono što je norma za periode pred putovanja poslednjih godina – da radim još intenzivnije i duže sate praktično do polaska – postalo je bilo nepodnošljivih nekoliko dana. Verovatno sam zapisala negde više pokušaja definicije ili opisa korporacija tokom poslednjih godina, ali mislim da sam sada stigla do ivice (razumevanja): fermentacija ljudskih priroda u uslovima zatvorenog statičnog režima dovodi do isplivavanja zla kao dominantne ljudske crte. Pritisak stvoren kiseljenjem tako kvarnog materijala kao što su ljudi i ljudske naravi izaziva eksplozije kvarnih činova, koji su retko kada planirane egzekucije. Čak retko kada imaju za svrhu lični interes. Ne, lično zadovoljstvo i odušak je sve što ih vodi. I ništa ih ne može objasniti, ni logika ni svrha ni smisao, jer ih i nemaju. Sve što je potrebno je zatvoreni sistem već pomenut i u njemu hijerarhije; ostatak je prirodni proces. Human wine. And swine.

U Hamburgu su sveža dva paradoksa predstavila sebe kao nove izazove: grad je jako tih, i u takvim uslovima su dvoje saputnika pravili previše buke. Ali svima je trebalo malo vremena da se priviknemo, jedni na druge i na neočekivanu promenu mizansena. Svi smo i dalje ličili na sebe više nego što je bilo kome trebalo, ali bili smo i malo drugačiji. Ubrzo je to izgubilo na važnosti i intenzitetu, i Hamburg, njegovi vetrovi i severna svetlost su nalegli na percepcije.

Nisam imala vremena pre putovanja da pročitam o gradu. Znala sam da je velika luka, da je zanimljiv sam negde pročitala i stvorila zaključak na osnovu tuđih utisaka, i znala sam da ću vrlo malo od grada videti. Razlog za putovanje je bio sajam, najveći u našoj industriji. Dani tokom sajma su bili isplanirani od ranog jutra do kasne večeri, i nedelja popodne kad smo stigli i ponedeljak su bili jedini slobodni dani pred intenzivni režim sajma. Između tako masivnih kriški obaveza – one svakodnevne kojoj smo izbegli i one predstojeće kada smo trebali da opravdamo trošak i poverenje velike šefice na šta smo bili podsećani (kolega i ja) – neobična atmosfera Hamburga je predstavljala pravu enigmu. U nedelju predveče je vreme bilo lepo i kad smo prošetali do reke i našli restoran koji su nam preporučili iz hotela, izgledalo je da su lokalni ljudi uživali u vremenu ali su većinom bili negde drugo. U ponedeljak smo videli lepo obučene ljude kako hodaju do posla, bez žurbe, ili koriste gradski prevoz, isto bez žurbe. Ni prevoz nije bio natrpan, iako su se S i U Bahn vozovi videli samo iz daleka dok su prelazili glatko iznad naših glava i ulica. Hamburg liči na grad budućnosti. Na neočekivanu viziju budućnosti. Kao neko kome se podsvest i svakodnevica dodiruju na mestima izlizanih izolacija, poslednjih meseci tonem pod pritiskom paranoje pretrpanosti. Svega – sveta i njegovih potreba, zahteva, prava, pravednih i pravdoljubivih, za kojima tek katkad uhvate korak lična nezadovoljstva i umor. Ne znam kad sam postala portal za širu populaciju i njenu neutoljivu glad, ali osećam posledice preteranog korišćenja. Trebalo bi povisiti cene, bi bilo rešenje iole komercijalnog smisla, ali sve manje sve ima smisla. U takvu pretrpanost je Hamburg uneo svoju čudnu arhitekturu koja već dugo nosi duh modernizma. Ona nije lepa, sigurno ne ružna. U budućnosti, shvatila sam, estetika će vladati, i zahtevaće prilagodljive oči. Bilo bi glupo imati budućnost i ne staviti joj oči ili naočare koje će je estetski uklopiti.

Turistička tura autobusom je dodala još jedan gram paradoksa. Narator, rođen ne dugo nakon pogašenih požara Drugog svetskog rata, je govorio dobar engleski, i to je iskoristio za česte sarkastične komentare upućene na račun nas, Kanađana. Oh, on nije ništa drugo do žrtva te iste budućnosti koja se spustila u Hamburg nedavno, razumela sam. Svejedno je bio neprijatan, i ja sam smislila genijalan način da mu uzvratim: daću mu napojnicu kad budemo izlazili, i poniziti ga, spustiti na pravi nivo. Njega, i njegovo prekasno rođenje za entuzijastičnog nacistu. Smešna kratkovidost s moje strane: on je najavio na kraju ture, na engleskom, da će stajati kraj izlaza i čekati na napojnice. Ko prvi stigne u budućnost, njegova je.

U centru grada ima više ljudi, ali prestali smo bili da brojimo. Hamburg ima široke ulice da bi na njima moćni automobili nemačke i italijanske produkcije vozili brzo a ne sedeli zakrčeni u gužvi; bogate izloge iza kojih se bolje vidi dekor skladno namešten za skladna popodneva; kanale preko kojih prelaze precizni mostovi; reku koja je davno otvorila sebi i ljudima put u svet i okean.

Prvih dana aprila videla sam proleće u Hamburgu po prvi put ove godine. Da nije bilo ničeg drugog, to bi me osvojilo. Hotel bi me osvojio i bez proleća. Mogla sam svih pet dana da provedem u njemu, ne iskoračim na ulicu i samo zamišljam Hamburg. Možda čak najbolje predstavlja grad: bogat, savremeni minimalizam, prostor i svetlost dominiraju. U Hamburgu, naročito u hotelu, uhvatila sam sebe opet da dišem. To je jedna od idiosinkrazija, ili samo tipična reakcija organizma na stres, da u izvesnim uslovima zadržavam dah, a u drugima normalno dišem. Neobično je da jednom kad kreneš da polovično dišeš, to postane normalno, pa kad uhvatiš u sebi šum dubokog slobodnog udisaja,  sopstveni dah postane pomalo mističan, metaforičan a ponese i druga značenja. Smešno, čista besmislica, i retko se dešava.

Moje društvo u Hamburgu je bilo dvoje vrlo različitih ljudi: Poljakinja u srednjim godinama građena kao Transformeri svedeni na ljudske dimenzije, i Kinez sa Filipina koji liči najviše na štapić zelene boranije, po boji i jednake veličine. Ona izgleda kao da ima previše zdravlja, on premalo. U ponedeljak nam se pridružila jedna šarmantna Nemica. Zahteva dosta napora istisnuti ovo priznanje: društvo mi nije uvek prijalo, ali prijalo je više nego što sam očekivala.

Jedna druga stvar se mora priznati drugim ljudima – na njima je lako proveriti stanje sopstvenih predrasuda. Bilo je olakšanje shvatiti da moji brojevi ne zaostaju za svetom. To je dalje odvelo do zaključka da kad me u nečemu nerviraju, pouzdano je da i ja nerviram njih. Živele naše razlike, sa jednim amandmanom: najprirodnije je ne trpeti ništa što se kosi sa našim pogledima, sklonostima, i vrednostima. Razumljivo je da civilizacija mora da se zabavi nečim, i opravda svoje postojanje, ali dobro je znati kakvim se materijalom bavi.

U neobičnom Hamburgu sam došla do običnih zaključaka, i bavila se običnim stvarima, kao disanje i prosuđivanje drugih. Možda nekom drugom prilikom prošetam ulicama, obiđem mesta vredna posete (jedne od večeri u okviru sajma i entertainment aranžmana dobili smo turu koracima Bitlsa na njihovom početku) i u boljem društvu, ali nije važno. Hamburg je ostavio lep utisak budućnosti u kojoj neću učestvovati.

161162163166167168170171150144141129126120119111108086083064054048033025

Advertisements

8 thoughts on “Hamburg

  1. Mozda je to tipicno za severne gradove. Nisam bila u puno takvih (ne znam ni od koje linije postaju ‘severni’). Cisto i ugladjeno ne smeta, naprotiv. Ostavlja utisak grada u kome ljudi i oni koji ga vode brinu o dobrostanju, postuju neke osnovne stvari. Ima i nalicja, naravno. Ko je jos video lice bez nalicja. A tek istorija..

    Prosla je tura i kroz red light district. Ovo je lucki grad vec dugo i svasta se tu desavalo i dalje desava. Najcudnije je kako je sve izgledalo pomalo pomereno. Zaista kao iz buducnosti ili drugog sveta.

    ‘Uskoro’ moze da dobije mesec dana, ne vise od toga.

  2. Prosla je tura i kroz red light district.
    Аха, чувени Репербан! Има ту посла и за оне који нису од конкретне акције: прагматични Пруси су вероватно предвидели и јевтиније варијанте, па и за Peeping Tom-ове; rechnung је то добар и свака кинта се рачуна: Хасо једном, услед неимаштине, обрадио гуску – а сутрадан имао пара само да гвири, па кад је видио акцију, блене – а сусед каже: није то ништа, јучер је један лудак *ебо гуску 🙂
    Извињавам се на простаклуку.
    За озбиљно, лепа прича а и фотке. Својевремено сам пропустио згодну прилику да видим чувену хамбуршку луку, али штошта у животу пропустимо –
    Чекамо и твоје утиске са наставка путовања 🙂

  3. Drago mi je da sam iskoristila priliku za ovo putovanje. Ne verujem da bi me put lako naneo na te strane, a svet se uvek malo rasiri, i istovremeno smanji, kad se putuje.

    Luka sa distance/obale izgleda dzinovska, i cela organizacija prosto nepojmljiva. Lep je deo gde su nekada bila stovarista za robu, od zacina do ko zna cega I znanog I neznanog. Istorija trgovine je fascinantna materija. Mozda malo pomogne sa razumevanjem ljudi, a mozda i ne pomogne. Ali takva kombiancija snalazljivosti, marljivosti, upornosti I zlopacenja, kao I zlostavljanja, se mozda ne vidi nigde drugo tako jasno.

    Jako sam zauzeta poslednjih nedelja ali nastavicu sa utiscima, ne samo sa putovanja. Prosot je i pretrpan zivot prazan bez svodjenja utisaka 🙂

  4. .. баш си ово о луци лепо напоменула.
    А историја трговине и те како помаже у разумевању људи, почев од Феничана којима се приписује да су измислили новац, преко старих Грка где се испоставило да су евреји напустили Грчку када су видели како су ови добри трговци (јесу!), па пут свиле..

    Не рачунамо колонијална освајања, где је принцип био више оно:
    – ви ћете нама дати своје злато, а ми ћемо вама направити школе
    – али, ми немамо децу…
    – направићемо вам и децу 🙂

  5. Ono sto ostaje nejasno je, zasto se ljudi tako lako late prevare kad je trgovina prirodna ljudima. Ljudi vole da trguju, razmenjuju, nadmudruju se… valjda to ide uz drustvena bica. Ali kad uvuces prevaru, onda sve to postane nesto drugo. Niko ne voli da ispadne budala, ili bude ponizen. A istorija trgovine pokazuje da se najvise toga radilo. Nekada, I danas.
    Pod utiskom sopstvenih gresaka cesto ali veceras narocito sa jednom sasvim svezom. Kakvi smo mi neoprezni umisljeni majmuni.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s