Untitled

Na radiju ide encore prezentacija programa ‘My Kind of Jazz’. Voditelj, Jeff Healey, je umro juce, 41 godinu star. Poznat kao slepi kanadski gitarista, zaljubljenik u blues i jazz, ponedeljkom uvece od 9 do 11 pustao je selekcije svoje omiljene muzike, jazz iz 20-tih i 30-tih na jazz.fm 91.1. Oslepeo je kao jednogodisnja beba, od retke vrste bolesti sa kojom se borio do juce. Gitaru je svirao drzeci je na krilu, i poceo je sa 3 godine. Njegov glas na radiju veceras je zapoceo program smejuci se i izvinjavajuci slusaocima da je nesto zabrljao. Topao glas, veliki, kao kad bi dobrodusni medved pricao.
Bolestan od raka 40 godina, i slep. Postigao nemoguce.
Nemoguce uopste nije retkost vec svakodnevna pojava. Nemoguce treba izbaciti iz jezika. Uglavnom sluzi kao izgovor onima kojima nista ne fali.

12 thoughts on “Untitled

  1. Da, da, i nikad treba izbaciti, slazem se.

    Nocas sam ga cak i sanjala. Cudan san, dobrodusan, nelogican kao i obicno, ali sve skupa ima smisla.
    R.I.P.

  2. Moraces da otvoris nalog i ubacis sebi avatar. Plus, budes ulogovana kad komentarises. Mislim da nista vise ne traze. Slazem se, ovaj invisible man je negde izmedju pesaka na sahovskoj tabli i mete u gadjanju 🙂

  3. Verujem da znas da te metode ‘pomalo’ ne funkcionisu. A ni one vece 🙂
    Nije to tako strasno (wordpress, ne net-adikcija), mislim da mozes da ostanes ulogovana, pa kad svratis lepo te sve doceka. A i zabavno je birati slicicu, pa menjati, pa… kako rece -‘pomalo’? :))

  4. Sjajan je bio. ❗ Vrhunski!
    Postigao daleko više od mnogih „zdravih“ koji „vide“.
    Noćas sam i ja zaspala uz zvuk njegove gitare. Ali ga nisam sanjala. 😦

  5. Nisam imala pojma da je on znan i van Kanade i tu nesto po Americi! Bas mi je nesto milo i toplo.
    Lepo je citati i komentare ispod onog snimka sto je aforditta ostavila. Dirljivo.

    Lepo sam ga sanjala, atajlo. Imao je brata koji mu je ukrao carape. I bio je jako tuzan zbog tih sarenih carapa, pa sam ja resila bila da popricam sa bratom i vratim mu carape. Sve se fino zavrsilo, samo mi nije bilo jasno kako je znao da su carape sarene. I da ih je onaj ukrao.

  6. 😦

    Ej! Ima simbolike, je l’ da? Mada ne umem da tumačim ni svoje snove, nekako je taj tvoj… istovremeno i tužan i teši.
    Znao je da su šarene – dakle video je. Odnosno, sada vidi.
    Tako nekako.
    A da svira je znao pre 35. godina i malo više.

  7. I ja sam tako dozivela san, narocito utehu. Ja snove uvek tumacim po tome kako sam se probudila. Vise od toga ne umem a ni ne privlaci me narocito. U untrasnjem razmevanju je stos, tesim se.

    Moram da priznam da mi je i zao i istovremeno me je jako stid da ga nikad nisam videla uzivo a ovde mi je u gradu ziveo. Nekako je uvek bio tu. Cula sam za njega stalno, cula ga na radiju sa tom njegovom emisijom… valjda sam mislila da ce ziveti vecito. I on, i ja, i..tako.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s