Pozorište

Deca nisu proizvod ljubavi, deca su proizvod seksa. Seks, kad nije na prodaju, je prilično romantizovan. Preterano. I deca, kad nisu na prodaju, su romantizovana. Sve to dolazi kao posledica romantizacije ljubavi, jer se i seks i deca (kad se ne prodaju) vezuju uz ljubav. Ali jubav nije romantična. Odnosno, ona može da ponese romantiku ako ne dođe do seksa. Ako bude seksa, romantika traje kratko.  Romantika vezana za decu traje duže, i dobro je pomognuta uticajima van poimanja pojedinca. Sklonost ljudskih bića ka ushićenju svime što je van njihovog poimanja je plodno tlo na kome ne niče ništa jestivo. Ali se duh time hrani. Duh ne traži ništa od kalorične vrednosti – idealan primer dijete kod koje se puno jede i često prežderava ali nikad ne goji. Zbog toga su svi opsednuti duhom i duševnošću. Na drugom kraju: duh, koji ne dobija ništa stvarno jestivo, je uvek gladan.

Romantika je utočište želja. Imperija karaktera apsolutiste.
I ona se dobro prodaje.

Prodaja je antiteza romantici, i nenadamašan aperitif. Šlihta se sa svakom željom, i nadom, i nudi izbor začina za svaku glad. Zatim slede stvari koje se dobiju za džabe. Ljubav, na primer. Ništa što se dobije za džabe nema trajnu vrednost. Ljubav se visoko kotira samo dok se želi, razgleda u izlozima, ili oko nje cenjka. Jednom kad se to obavilo, u prvom zamahu izgubi 20 – 30% tržišne vrednosti. Uskoro devalvira na  niske vrednosti, ili negativni bilans. I vlasnik ljubavi shvati da je previše p(l)atio za jubav koju je dobio. Pa krene da se nada boljoj, većoj, skupljoj, koju će dobiti na isti način kao i prethodnu, i propustiće je kroz istu mašinu i ciklus prljanja kao i prethodnu, jer svako je nezavidno dobar u jako malo veština, uglavnom destruktivnim, i posle amnezije duže ili kraće, naći će se ’neočekivano’ na istom mestu.

Talenat je jedini preostali afrodizijak prezasićene tržišne ekonomije. Iako vrlo čest, on se ne kupuje i kao jedina vrednost dobijena za džabe košta više od svega skupa. Jer nonstop traži. Ulaganja, patnju, gola popodneva, izlomljene refleksije,  započete… I kad je tako podigao cenu, i uzbudio tržište ogrezlo u obilju ponude – on se proda. Jer to je jedino što svi mi umemo. Kad ne umemo, pretvaramo se.

Romantika, deca, ljubav, seks… vremenom  se okupe u jednu grupu, zbliže, uhvate za ruke, ali se retko kada prodaju u paketu. Nauči svako, pre ili kasnije da će ih razdvojiti, prodati zasebno. I bude im žao kad dođe do razdvajanja, jer svako se navikne, i na dobro i na loše. I na ništa. Navike postoje jer sve postoji i nikome se ne ide na početak. Oni koji pričaju o početku uvek imaju druge stvari na umu – kraj. On je jedini razlog da iko posegne za početkom. U sredini, dobroj, sočnoj, solidnoj sredini, početak je nebitan, samo zgodno odmorište za naraciju.

Kod tako zgodnog uvoda naracije, vredi podsetiti da ona nikada nije bez angažmana. Talentovana ili ne,  zavrteti priču je bezvremena tradicija. Sama tradicija je proizvod takve jedne vrteške. Neko je započeo priču, i sada je puno lakše. Na svaku temu, a tema ima napretek. Manufaktura je uvek bila aktivnost podložna depresijama, čak i tokom uspona i eksplozija produktivnosti – vrlo, vrlo labilna kategorija. Jedino tradicije, naracije i ine žvakalice nikad nisu u opadanju. Jer mora se izraziti. Zadovoljstvo, nezadovoljstvo, patnja, dosada, neravnopravnost, privilegija, arogancija i moć, ponos, želje (ko sme da otvori tu konzervu)…

Treba ovo završiti a kraja nema. Ne ovakvim stvarima. To shvatiti predstavlja neku vrstu kraja, lokalizovanog. U slučaju otežane funkcije, može se izvesti jedan od onih zahvata – izgradi se most, i nastavi dalje. Mudrost računa na to, inače bi ostala bez    m   u  d r  o   s  t    i
a to je uloga poznata svakome. Naći se bez uloge.

4 thoughts on “Pozorište

  1. Аух, Ивана – овај текст разбија, обавезно види да га и шире објаве.. Друга је тема то што твој текст разбија читаву кон(тра)цепцију романсе:
    ..duh, koji ne dobija ništa stvarno jestivo, je uvek gladan
    Преостаје само слабашна, али прелепа утеха, хвала Јутјубу – у овоме сам уживао средином 1970-тих, после сам плочу морао да продам у бесцење 1990-тих. Уживаће свако ко ово послуша:

  2. Ne bih rekla da puno ljudi ovako nesto treba da procita, Gorane. Krici praznog uma, pretrpanog uma… sve jedno te isto. Obicna galama, na kraju.

    Ali ovo sto si ostavio – prekrasno. Melanholija kao terapija. Uteha. Prepoznatljiva uvek i svuda.

  3. Нисам намеравао да даље коментаришем, али ипак морам:
    Какви крици празног ума, али стварно – све у твоме посту има једну јасну логику (сурову), али мени је просто и очи отворила у неким сегментима, односно сложила неке недостајуће коцкице о вечитим темама љубав – романтика – деца – свеприсутна комерцијализација свега поменутог.
    Покушао бих, ипак, код вел’ких и прогнозирам јак одзив (ја се нећу јавити 🙂
    .. а горњи снимак је заиста једна од најдражих ми верзија старог стандарда, такође и нешто најбоље што је Ајк снимио не само за Blue Note, него уопште.

  4. Um je i prazan i pretrpan, Gorane, i to istovremeno. Mozda zbog prebrzog zivota, jer ta stanja se normalno ne javljaju skupa, moze naizmenicno, ali ovo… I ne samo meni, desava se ljudima. Prosto je tako.
    Nije uvek lose, ali ume da bude.

    Ne kazem da nisam rekla neke stvari dobro u tekstu, samo sam u stanju gde mi koncentracija traje u najboljem slucaju pola sata -sat, kao dok sam to pisala, i posle ne znam sta se zbilo 🙂
    (I memorija traje otprilike jednako dugo).
    Mislim da sam mogla bolje, ne u smislu postizanja uspeha vec da sam mogla jos da razradim… Otvorila sam dosta toga, nesto poentirala, ali ne dovoljno. Mozda kad procitam ponovo za koji mesec bicu vise zadovoljna. Ili ce me podstaci da pisem jos. Videcemo.

    Veliki blog trazi i veliki komad vremena. Mozda nekom drugom prilikom. Ovo je ispala naporna nedelja.
    Ali drago mi je da si se opet javio. Pa davno smo sa time zavrsili – ovde uvek ima mesta za razgovore, bez zurbe, i finu razmenu misli. Pravo bogatstvo se sakupilo tokom godina u komentarima. Hvala na tome 🙂
    A ono iznad je jako jako lepo, i dan kasnije, i godinama kasnije.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s