Osoba u centru života

Pokušavam da nađem pravi izraz. Za sreću, zadovoljstvo, ispunjenje koje obične, male stvari daju životu. Ako neko zna bolje – a sigurno ih ima – molim Vas , dodajte.

Jedna od srećnih posledica problema iz ranog života je da živim u sadašnjosti. Život u sadašnjosti uvek donosi nova otkrića, iako je malo siromašan u mudrostima. ‘Uvek’ ne znači da se otkrića dešavaju svakog dana, a mudrosti imam i previše (i vrlo su sumnjive vrednosti, mudrosti, čak im je sama definicija sumnjiva: uvek se dešavaju onima kojima ne trebaju, ali o tome sam već pisala. Ne, ne, moram da dodam i ovo – ko još zna za mudraca koji živi punim životom. Askete, da, ali pravi, životni ljudi… vrlo sumnjiva kategorija sve skupa).

Kao prirodni nonkonformista, avanturista i slobodni misliliac, moj najbolji par oduvek je bio ekstremna moderacija. Kad sam u petom razredu probala prvu cigaretu, iskašljala sam se i vratila je – ne, hvala, ovo je pravi shit. Svako ko ovo pretvori u naviku ima ozbiljnije probleme od sâme navike. Kad sam sa 17 godina probala seks, obazrivo i s pažnjom, zaključila sam da tu ima potencijala, ali da je važno izabrati učesnike s pažnjom. Što se potvrdilo svakog puta, i s pažnjom i bez pažnje.

Žao mi je svih grešaka koje sam napravila. Odnosno, nije mi žao njih, već da sam nasela. Jer ja sam uvek bila vrlo blizu portala koji komunicira direktno sa mojim osnovnim bićem, onim koje je vrlo pristojno, samosvojno i zaslužuje svako poštovanje, što je osnovna osobina svakog bića samo sam ja možda bolje slušala. Ali puno puta sam namerno krenula u drugom pravcu, u jednom od brojnih besmislenih pokušaja koji obeleže svaki život. Štambilj svakog promašaja, svake greške, nije da smo ispali glupi već da smo posumnjali i izdali sebe, ono jedinstveno biće koje poznajemo duboko, intimno, i koje je zaista vredno poznanstva tête-à- tête.

Ja se, recimo, nikada ne osećam kompletno sâma. Moje prisustvo u sobi nije uvek najbolje društvo, ali je uvek solidno. Jedino u šta sam s vremena na vreme posumnjala (često), je da moja svest o sebi nije dorasla biću koje jesam. I da je put ka odrastanju tj. svrstavanju u korak sa ovim lepim prisustvom koje znam da je tu, previše često uzeo neopravdani detour. To nije opravdanje za greške, ili promašaje, koji u mom slučaju nisu kriminalne aktivnosti ili preterane katastrofe, ali vreme jeste kratko, i traćiti ga kad tako dobro pznanstvo čeka na svakoga…

Obične , male stvari, i osoba u centru svakog života. Otvorena vrata, ili zatvorena, nije važno. Niko ne gleda. Ili ako gleda – ne vidi. Jer ovo je samo za nas, mene, vas.

6 thoughts on “Osoba u centru života

  1. Draga proza- neuroza ili Ivana; otkrila sam te sasvim slucajno(kakva originalna recenica) ali slucajno otkrijemo i najbolje mjesto u gradu za pojesti, uglavnom, i park, i onu samo nasu klupu, sa nekim kao iz „Nothing hilla“: divna si; volim sve sto pises; pribjegavam pisanju, poezije, prica, u zavisnosti na kojoj sam skali inspiracije, zivotne, i razmisljajuce ili uopste ne, samo da ti kazem da te volim: i da si mi bliska; citam te i citacu te jos: uzivaj u zivotu,punim jedrima sa klinkom, Floydom i sobom, i mozda nekim Pinkom u svemu tom; misljenja sam da „tako je malo ljubavi medju ljudima“ ali ima je, ima je jos uvjek!

  2. Draga Oksana, ovaj komentar je tako jedan lep tok, i narocito lep gest u svetu gde nas rastojanja prevare pa se sve cini blizim nego sto jeste. Ali bliskost nije nesto sto se moze prevariti.
    Drago mi je da citanje tekstova pruza zadovoljstvo, i prepoznavanje. Veliko hvala za lepe reci i komentar, zaista dirnuta i jutros, kad sam prvi put procitala, je bio pravi trenutak da se podeli ovako nesto sa sirokim, velikim svetom..

    Veliki pozdrav,

    • Evo prodjose jos neki dani majski; nisam svracala na tvoje stranice, ali: evo! Ovdje cudni neki vjetrovi duvaju: zimski vjetrovi raspiruju silovito njezne cuperke proljeca, ja sjedim na ovoj stolici, kao Robinzon, porinuta u mekocu tisine,koja memljivim natapa duseke duse, ali: lijepo je, ovdje negdje sam ja, i tamo, negdje si ti; zelim ti srecnu srijedu ,ako se ne varam; polagano i nasiroko se priprema jedno zahuktano ljeto; prosuce se kao grasak iz svojih kosuljica zelenih niz bosce jutara i okuke noci mirisom posuti,mirisom ljetnim na ramena noci: ljetne, sarajevske, bosanske: uskoro dom, uskoro zavicaj….uskoro jedna prosto sreca ;

      veliki pozdrav

  3. Draga Oksana,
    Razloga za srecu uvek ima, kao i za njenu suprotnost. U takvom klupku pronaci mrvice koje ce hraniti strasti nase duse – to je lepo, prekrasno.
    Hvala sto si svratila, uzivaj u letu i zavicaju ako naidjes tim putem.
    Ovde su nastupili tihi dani, lavirint iz koga treba izaci. Uvek se za necim traga.
    Sve najbolje,

  4. jer“ ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug“ ; danas jedna pjesma ide tebi: iz zavicaja srca: ptice se izleglo sa glasom umjesto kljuca iz lavirinta….

    drzis se

    za mene
    ko krik za svoj odjek
    zvijezda za zjenicu neba
    iz ramena mi tvoji zubi probijaju
    strast nam se cjedi
    sa starih slika
    ko limun skropi
    ocne duplje novih dana
    drzis se za mene:najljepsim u sebi
    dok
    struzem te k’o katran sa plocnika
    sjecanja
    prevari poneka ptica
    pa posjedne na
    obudovjele zice
    prene tisinu
    probudi mrak
    drzis se za mene;kandjama navika
    mirisom mog potiljka
    djurdjevka tvojih postelja
    vucem te k’o psa na lancu: nevoljno
    si mi tu..
    tabani narasli u zeljenje
    zive ograde godina
    porusile zvjeri bivsih i
    sadasnjih nas
    Uperen
    u sve moje
    k’o pogled:
    trazis mi Ahilovu petu..
    Zapleten u sopstvenu varku
    i ne u moje kose
    jurisas sa nostalgijom
    da smaknes jednu ljubav
    i jedne “nas”
    dok krvavo predvecerje
    u groznici ljetnih vrucina
    trese tvoj krevet: ceznjom
    sto jeci u praznom tebi
    kao metak…
    drzis se za mene:
    rukama koje vise nemas
    usnama koje vise nemas
    ocima koje vise nemas :
    ljubavlju koje vise nema….
    A jesen : dokona
    kida latice “voli-ne voli “ zivota
    i upisuje: odsutan
    tamo gdje si
    mi
    do juce
    bio ti..

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s