Razgovor u kuhinji

Tradicionalno dobijamo moja klinka i ja (ali je ponajvise za mene) kao Bozicni poklon kalendar za sledecu godinu. Poklon je od njenog oca, i to treba malo objasniti – nas dvoje smo u sustini pristojni ljudi (iako me on vrlo cesto strahovito nervira, a pretpostavljam i ja njega) koji imaju zajednicko dete i zbog toga poklanjamo jedno drugom poklone na sve vaznije datume u godini i uopste ucestvujemo dobrovoljno u onome sto se mora odraditi. Ja bih mogla da ga nikad vise ne vidim u zivotu, a moguce i on mene, ali to nije nesto narocito bitno za ovu pricu.

Sto se poklona odozgo tice, oni su uvek puni zanimljivih fotografija. Obicno sa kucama i macama, a ove godine su fotografije svakodnevnog zivota na Kubi. Kako ja takve stvari zaboravim i po mesec dana, moja klinka je uzela stvari u svoje ruke i uz moju pomoc okacila novi kalendar u kuhinji juce.
U januaru jedan kubanski chicha ledjima okrenut zavrsava rad na kubanskim cigarama koje su uredno poredjane po betonu prazne sobe, farba oguljena na zidovima, svetlost ulazi kroz otvorena vrata. Klinka je rekla potom da joj se ovaj kalendar ne dopada narocito. Ja sam pokusala da objasnim u par reci da je Kuba jedno specijalno mesto u psihi sveta, i oko nje se uveliko natezu. Da su to cuvene kubanske cigare – oh, uzviknula je ona, a ja sam mislila da je eksploziv. Rukom umotani duvan zaista lici na stapove dinamita, i posto deca od ranog uzrasta gledaju filmove u kojima su velika buka i eksplozije nadomestak za druge metode efektivnog resavanja problema, nije ni cudo. Osim toga, duvan je bljak! S pravom.
Zasto sve izgleda tako staro i zapusteno – pita dalje.
Kazem joj da je Kuba lepo ostrvo u Karibima na domak Floride i – jel’ pricaju engleski tamo? opet ona. Ne, kazem ja, spanski. I Buena Vista Social Club, to su Kubanci. I jos neki drugi koje smo videle u u Luli, i oni su Kubanci. I ceo svet zna za kubansku muziku. I Fidel Castra. Onda sam objasnila (ili pokusala da objasnim) sta je revolucija. A odatle sam greskom stala i u gradjanski rat. Oci sve sire, ona pita – pa kako to moze? Eh, kako.
Kazem joj kako su nakon pobede te revolucije sto Amerikanci sto Fidel otezali zivot na Kubi. Pa uz Fidela pomenem i Che Gevaru. Ona ga je vec videla ranije. I objasnim joj da je on ikonska figura, legenda, i da se borio da pomogne siromasnim, obespravljenim ljudima, i – jel’ su ga ubili? prekide me opet.
Otkud to? Pitam ja, sada vec alarmirana.
Pa, kaze ona, ubili su Martin Luther Kinga, ubili su i Johna Lennona, mora da su i njega.
Jesu.

Ovo je link na moj esej, nedavno napisan, koji je Bane objavio na Kisobranu, a ima veze (malo) sa Che-om:
http://kisobranblog.com/?cat=4

Uprkos mom najboljem trudu, ja svaki dan zavrsim slomljenog srca.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s