Prorok

Vrata su se otvorila, iz metroa je izašlo par ljudi, zatim je nekolicina ušla uključujući Anu, i kako je sela voz je krenuo dalje. Kad joj je pokret iz grupice bučnih dečaka privukao pogled, napravila je osnovnu grešku u gradskom prevozu uveče – pogledala je u njihovom pravcu. Jedan među njima se verao po šipkama, pun egzibicionizma (alkohola su bili puni cela grupa), i kako je vrebao ko će nasesti na tu sitnu majmunsku igrariju, pre nego što je Ana uspela da skrene pogled, on se spustio, i klizajući po podu ne bez elegancije, seo kraj nje u jednom glatkom zaletu.  Nagnut ka njoj, zadovoljan tim lukavstvom i svojim piruetama, odmah je pitao kako se zove. Ana je jedva uspela da izgovori najkraće ime koga se setila, a on je već pitao odakle je, i kuda putuje, i da li… Čehinja, rekla je Ana, ja sam Čehinja.
Ah, pa kako je u Češkoj, pitao je. Ima drugove Čehe, i Srbe, i Francuze… Gde joj se više dopada? nastavio je sa pitanjima. Šta želi od života?
Ana je shvatila da je bolje da ona njega nešto pita jer će pre ili kasnije shvatiti da ga ne prati, ili će je pitati nešto i očekivati pravi odgovor a šanse da će ga ona imati su bile male… Šta ti želiš? pitala je.
On je okrenuo glavu teatralno prema širini vagona i sveta iza njega, i zamahom leve ruke objasnio: I want to make money! Loads of money! To fuck money! Umalo je poleteo sledeći tako moćan zamah.
Imao je ne više od 20 godina i iz njega su nadirale jednako gladne prirodna strast i gola istina društva. Svi oni to isto žele. Svi, zamenice, imenice, pridevi, rodovi, svi. Odjednom joj se dopao. Hrliti u klopku okorelosti tako prirodno je čin pobune. Nije dugo videla jedan tako jasan. Bez opravdanja, bez ičega, samo čista želja, odgojena da bude takva. Još uvek deca, oboje, i želja i on, ovo je najbolje što mogu da kažu o sebi.
Nakon svoje velike izjave, vratio je opet pažnju na nju. Ti izgledaš kao ostvarena žena. Ne viđaju se često takve žene. Reci, da li si srećna. Mora da si srećna.
Iznenađena, Ana se malo zamislila. Nije imala puno vremena za odgovor, jer njegova pažnja je trajala koliko i bljesak inteligencije iza svake reči koje su iskakale brzinom primicanja njene stanice. A mislila je da treba odgovoriti, čak je izgledalo da je on čekao da čuje šta će reći. Jesam, rekla je. Nije imala izbora. Jeste, ali izbor nije mogao da padne daleko od toga. On joj je upravo dao veliku izjavu, jednaku onoj njegovoj trenutak pre toga. Oboje čisti i kad su promašeni, ili iskvareni, ili im nisu dorasli… – Ana i dečak u metrou su imali prava na velike izjave u tom trenutku.
On je sada gledao još ozbiljnije. Znaš, on će se pojaviti, pravi muškarac za tebe. Nemoj nikada da prihvatiš ništa manje. Ti zaslužuješ najbolje.
Ana je imala čistu veliku želju da se nasmeje. Smejala bi se glasno, od srca, čak i bez povoda, bila je to takva velika želja. Voz je ušao u njenu stanicu. Važi, rekla je uz osmeh. Ustala je i bacila još jedan pogled u njegovom pravcu. Srećno!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s