Kratko izdanje preporuka

Na ovom blogu je impresivna kolekcija zabavne muzike sa celog prostora Jugoslavije:
http://adults_only.bloger.hr/
Prvi put sam otisla proslog leta a na link sam originalno naisla na blogu B92, tamo je bio postavljen kod Srdjana Mitrovica. Njegove teme su cesto puta vremeplov u muzici i filmu, i zanimljive za citanje (ne pratim redovno). Secam se jedne o istoriji filma koja je bila fantasticna.
Od tada je kolekcija na gornjem blogu znatno prosirena i verujem da bi sada zadovoljila svakoga, od poznavalaca do neizlecivih nostalgicara. Samo ime bloga je neodoljivo, i podseca da je ‘adults only’ ne tako davno znacilo nesto zaista probrano, a ko zna, mozda na momente i magicno. Imati magiju u svetu odraslih postaje retko zadovoljstvo.

                                                                          *

Danas sam naisla na ovaj link i procitala odlomak iz knjige o Nikoli Tesli. Narator koristi Teslin glas i ne znam da li je ostatak knjige podjednako dobar (roman je u pitanju, dakle fikcija) kao ovaj izvod, nadam se da jeste, ali ovo mi se jako dopalo:
http://www.wnyc.org/books/92412

                                                                           *

Trenutno citam knjigu „The Short History of Progress“, autor: Ronald Wright. Izuzetno zanimljiv prikaz istorije ljudske vrste, putovanje oko sveta i civilizacija, uzroci i posledice ekoloskih katastrofa, kratkovidost i snalazljivost… Stil je jako dobar, stivo obradjeno ozbiljno i temeljno, i na svakoj stranici se pronadje neko otkrovenje. Knjigu mi je pozajmio prijatelj sa recima da moram da je procitam i da cu se ubiti od depresije na kraju. Pa sam je zaobilazila mesec dana. Blizim se kraju, depresiju uspesno preskacem (postoji zasicenje i tom bedom), i ne mogu da verujem da nisam postala istoricar. Profesija je taman po mojoj meri: zivis u sadasnjosti jer nemas kud, bavis se prosloscu gde je sve vec vidjeno, i znas o buducnosti vise od svih nadobudnih optimista – cool.

Advertisements

2 thoughts on “Kratko izdanje preporuka

  1. Za pod 1 i 2 nisam tu. Ovo pod 3 je prevedeno na srpski. Meni je knjiga bila izuzetno nezanimljiva u pokušajima filozofskih osvrta autora. Mislim, ili si pisac ili si istoričar. Jedan je Dibi koji sve može (:

  2. Ronald Wright je i pisac i istoricar. Ne znam za prevod, ali je u originalu njegov stil sjajan.
    Npr: ‘The successful hunter did not sit down by his kill and stuff himself on the spot; he shared his meat and thereby gained prestige. If a leader became overbearing, or a minority disliked a majority decision, people could leave. In an uncrowded world without fixed borders or belongings, it was easy to vote with one’s feet.’
    Precizno ilustruje da nije agrikultura donela samo vise hrane i bolje dane, vec je postavila zamku – ljudi su postali lake zrtve kad je hranu trebalo gajiti prakticno cele godine, na jednom mestu, i ceo zivot se vrteo oko sezona i vodostaja.
    Njegov stav je jasan od pocetka, i on njime ne gnjavi – mene sigurno nije – niti evangelise, ali je izneo izuzetno raznoliku vrstu podataka (na mestima gde postoje oprecne grupe misljenja, pomenuo ih je), poznate istorijske cinjenice je pokazao iz drugog ugla, potkrepljene vremenskom distancom i saznanjima, uvodi primere, anegdote, i vrlo vesto prikazuje sliku jednog perioda dugog vise miliona godina sa glavnim crtama koje su i sustina njegove knjige – istorija se ponavlja. Slicno ponasanje ce dati slicne ishode, kraj price.

    Mene su najvise interesovali obrti na stare price, i tu je prikazao masu stvari.
    Ja npr. nisam znala da su lovci u kasnom paleolitu masovno ubijali lovinu. Bukvalno su pravili klanice – po hiljadu mamuta na jednom mestu, 100,000 konja na drugom. Oteraju ih preko ivice uzvisine, i pokupe koji komad na kraju.
    Kad je ponestalo ulova okrenuli su se drugim izvorima hrane, i tu stupa na scenu agrikultura. ‘In the magnitude of its consequences, no other invention rivals farming…’
    Tehnologija hrane, stvorena prakticno u Kamenom dobu, je tehnologija bez koje nam nema opstanka do dana danasnjeg.
    Uprkos svim modernim tehnologijama, pa i Mr. Borlaug-ovom dostignucu koje sam pominjala nedavno, osnovne zitarice koje hrane svet su one iste razvijene na pocetku agrikulture.
    Novi Svet, koji je tako tragicno docekao rodjake iz Starog, je doprineo najveci broj tih zitarica i osnovnih namirnica – kukuruz, krompir, paradajz, tikve, mahune, da ne pominjem secer, cokoladu, duvan, i kako su one preporodile ekonomiju Evrope narocito.
    To sto mnogi anticki gradovi leze pod naslagama zemlje je uglavnom posledica erozije koju su ljudi iz tih gradova uzrokovali.
    I tako dalje. Vrlo zanimljivo stivo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s