Ista tema u 4 varijacije

Jutros rano, oko 8, obukla sam malu crnu halljinu, stala ispred ogledala i zagledala iz jednog ugla, iz suprotnog, spreda, pa opet iz uglova – i zadovoljno se nasmešila. Nije loše. Crna haljinica u 8 subotom – osim ako je noć dugo trajala i nastavila se sporo i recimo zadovoljno i u sledeće jutro – je retka pojava. Za mene, ovog jutra, bila je kombinacija podsetnika i terapije.

Podsetnik da je leto i da još uvek imam finu boju s južnih plaža. Podsetnik da fino izgledam i da mi osmeh bolje stoji i od haljinice. Podsetnik da brojanje sopstvenih grešaka, i bajatih i svežih, nije znak jakog i pronicljivog duha. Ne, definitivno u tome nema veličine vredne poštovanja; najviše odaje simptome surovosti i sitničavosti. Posegnuti za haljinicom ovog jutra je bio potez očajanja. Ima boljih metoda za instantne jutarnje terapije, ali ovo je bilo tako netipično, mala sabotaža. Nadala sam se da će bar blago prodrmati slojeve depresije i besa koji me kinje danima. I zaista, posmatranjem iz tih nekoliko običnih uglova pred ogledalom ukazale su se nove imperfekcije.

Već dugo živim pod tiranijom poraza. Negde usput je ta vlast ustanovila i svoju intelektualnu granu, filozofiju poraza, koja će građanstvu objasniti zašto im ide tako kako im ide. Silno vreme sam potrošila u pokušajima da razumem. Možda sam taj trud mogla da bolje uložim, ali dobila sam nešto za uzvrat. Ništa bez čega nisam mogla da provedem svoje dane u gledanju u nebo, na primer. Za gledanje u nebo potrebne su oči i naklonost ka gledanju u nebo. Za dobar život, slično. U filozofskom smislu. Tiranija, u međuvremenu, tiraniše. Klasa, ekonomija, zaposlenje, prihodi, podizanje dece… Učestvovanje u životu boli. Ne u smislu plemenitog bola koji se bavi destilacijom finih kvaliteta, vintage duha, i sličnih dekoracija. Ne, život boli kao što bole umorni mišići, i povijena leđa, i ponižava kao neprekidna metamorfoza dobrog ka lošem, od vrha ka dnu. Temeljna industrija je život.

Sada kad je sve jasno, i bliži se podne, ustaću, i krenuti sa uzaludnim poslovima – čišćenjem prašine, traženjem sreće vikendom… Haljina visi u plakaru, skupa sa drugim haljinama, pantalonama, košuljama. Ja ne visim. Sedim, stojim, ležim, hodam. To su sve moje varijacije.

5 thoughts on “Ista tema u 4 varijacije

  1. Zojo, ja stalno razmisljam o novim varijacijama, ali stalno. To je izgleda default setting mog mozga. Medjutim, vrlo je verovatno da bih u toj novoj varijaciji radila isto sto i u ovim koje vec imam. Mozda to ne vazi za druge ljude, nadam se da ne vazi.
    A mozda postoji uzan prolaz kroz koji se moze doci do novog pristupa istoj temi. Ko zna. Lepo bi bilo da je tako.
    Ili se samo dobro protegnuti, I to je jako dobro 🙂

    Pozdrav,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s