Performans art nije za mene

Imala sam dva intervjua za posao, svaki po sat vremena.
Sve sam im rekla kako jeste.
Ne pamtim poslednji put kad sam toliko lagala.
Sve sam dala od sebe.
Dopala sam im se. Dobro je da je tako, jer mi ništa nije ostalo, sve sada drže u rukama. Kad budu odlagali, ili razlagali, lagali, neka budu pažljivi.
Nije se to desilo slučajno. Ovakvi smooth tipovi kao ja se uvek dopadnu. To je najmanje što možemo učiniti. Ujedno i najviše.
Šarmantni ljudi su često mizerni. Peformans art je gorak hleb. Stalno si gladna. Nikad nisi sita.
Ako mi daju posao, ne znam kako ću ih pogledati u lice.
Možda ću držati povijenu glavu, obavljati posao, zaraditi svoj komad hleba. 
Ako mi ne daju posao osećaću se milion puta gore od ovoga. Držaću povijenu glavu, obavljati neki drugi posao. Hleb nikad ne izostane.
Posao mi je potreban, kao i svakome. Ono što radim nikome zaista ne treba.
Ni ono što oni rade nikome ne treba.
Hleb je svakome potreban. Zašto inače radimo sve ovo.
U biranju između dva zla – što je redovan izbor za ljude – nova zla stalno niču, umnožavaju se i sve vrvi od zala. Odomaćena su, niko i ne obraća pažnju. Naprotiv, svi se trudimo da im se dopadnemo. U zlu u kome smo se našli, to je najmanje što možemo učiniti.
Ujedno i najviše.
Kakav je to performans danas bio… ne razumem kako je izostao aplauz.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s