Draga Realnosti

Jednom je neko koga sam povrsno poznavala objavio bio jedan moj tekst kao svoj. Nisam ocekivala, ni da on tako nesto uradi, ni da mene tako sta toliko razocara. Prosto sam bila sokirana, intenzitetom koji bi po svim merilima bio preteran za takav prestup, koji je i cest i predvidiv obzirom na medijum, vreme u kome zivimo, i broj ljudi na planeti. Ali nije tu bilo nikakvog preterivanja – meni je taj jadni budal slomio srce.

Nije to bio obican copy&paste slucaj. Potrudio se oko toga da tekst izgleda kao ‘njegov’: promenio je bio imena likova i na par mesta obrisao neke moje male idiosinkraticne izraze. Znaci, nije to uradio u zaletu, vec promisljeno. Cak je dopisao i nastavak.

Nije bilo tesko razumeti zasto je on to uradio – hteo je da se dopadne publici. Kad bi se ljudi osudjivali zbog toga, onih neokaljanih ne bi ostalo ni za reklamu za Nojevu barku. I zaista, probudio je interest, cak su se za njega zainteresovale i osobe kojima je bio krajnje nezanimljiv pre toga, svi su trazili nastavak (koji nije ispunio ocekivanja, vazno je istaci, jer onda banalnost cele situacije dobija i izvesnu tragi-komicnu notu), i kako se sve to desavalo na Internetu, cudo je trajalo oko 24 sata – zaista pravo cudo.
Mozda je on imao i neke druge koristi koje nisu bile vidljive obicnom posmatracu, recimo, dobio je desetak mail-ova i molbe da se dopisuju, i romansa se tu izrodila.. – otkud znam, mozda je pricica coveku zaista promenila zivot.

Na pitanje – da li bih radije da nisam saznala da je tip u stvari ljigavac (jer bi zelja da je on u stvari posten izgledala neprimereno velika, tj. nemoguca, obzirom na bezbroj puta posvedocenu ljudsku prirodu) – ja bih zaklimala glavom isprva entuzijasticki – ja, jel’te ne volim da budem urpljana ljudskim gadostima – a onda bih se izvukla bez odgovora. Dok je posve jasno da je njegov postupak nizak, neposten, i prosto neelegantan u bilo kom kontekstu, natezanje oko prava na neznanje, popularno u vidu postavke ‘ignorance is bliss’ ne jenjava sirom sveta. Meni je moj sopstveni stav u sustini sasvim jasan po tom pitanju (samo se ne usudjujem da ga uvek javno izrazim, ali evo, danas je 18. februar, dan kao porucen za imanje stava).
Molim vas, molim vas, molim vas, budite narocito lepi onim danima kad se susrecemo, draga Realnosti.

7 thoughts on “Draga Realnosti

  1. Ne znam zašto si izabrala baš današnji dan za ovaj post. 😉
    Izazvala si moju radoznalost.
    Krađa, bilo kakva je krivično delo. Bezvredni uglavnom na takav način pokušavaju da budu primećeni, nadajući se istu niko neće da primeti.
    Baš biram reči, ne priliči ovom blogu da budem prosta.

  2. Ne znam ni ja zasto bas ovaj dan, Suske, valjda je dobar za zauzimanje stava. Nekad se mora.

    Bane, to o potcenjivanju gluposti i nepostenja je cesta greska, i ne samo moja. Ovde sam dobro i prosla.
    Ovo za link – jel’ mislis na mesto gde je to objavio? Nemam, to je bilo pre mozda godinu dana, ne pamtim tacno, na nekom forumu za caskanje. Ja se samo povremeno setim te epizode sa podjednakim uzasom. Zaista je bilo traumaticno iskustvo. Videti osobu, makar i koju povrsno znas, u takvom svetlu.
    Ja ne mislim da je on ikada nesto ozbiljno objavljivao bilo gde, ali za slucaj da naletite na pricu koja pocinje sa petlicem i haremom kokoski, a medju njima jedna drugacija nesrecnica koja se zadovoljava mrvicama, da ne kazem otpacima (to je bio njegov uvod) u kojoj dolazi do neobicnog preokreta (moja razrada) sa stupanjem jednog cool gavrana na scenu, koji i farmeru a narocito njegovoj zeni ume da stane na kraj, te spasava nasu kokicu od sekire i odnese je iz tog kokosinjca daleko… (dalje ne pamtim sta je dopisivao, ali bledo u svakom slucaju)…to je verovatno ta prica.

    Cinjenica je da sam ja tada mogla da ga raskrinkam, ali po meni (i meni) je steta vec bila ucinjena. Treba birati svoje bitke, ova mi nije bila vredna.

  3. Svi mi koji pišemo po blogovima i drugim internet stranama, dovodimo sebe u situaciju da nam to bude ukradeno. Klasična krađa, samo još lakša nego, recimo kada se neko usudi da vam ukrade novčanik u autobusu. To ne znači da nećemo više nositi novčanike sa sobom, kao što i nećemo prestati da pišemo. Lopovi su svuda oko nas, a u većini slučajeva ne znamo kako se zaštiti od njih. Ne možemo ugraditi alarme na blogove! 🙄

    Imala sam (ne)priliku da se nađem u sličnoj situaciji kao ti i moja reakcija je bila slična tvojoj. Neka mu služi na čast, u ostalom svako svoj posao radi! Mogu mi ukrasti tekst, ali ne i osećanja, a čitaoci to dobro znaju da ocene, tako da njihova lopovska “slava“ nikada ne traje dugo. 😉

  4. Slazem se, Charolijo, ovo nije nikakva retkost. U mom slucaju je cak i beznacajno, jedino me je jako povredilo. Cula sam i od ljudi koji se profesionalno bave pisanjem da se desava. Van Interneta. Nije to nova vrsta prekrsaja morala i zakona.
    Medjutim, sve se i dalje nastavlja po starom, to je ono sto verovatno nije dobro. Kad su mi ukrali novcanik (dva puta), ja sam neko vreme posle toga bila opreznija, ali se uskoro opet vratila svojim navikama i karakteru. Ni sa objavljivanjem tekstova na Internetu nisam prestala nakon sto sam ono gore opisano videla. Sigurno da moje, ili tvoje, opusteno ponasanje nece od nekoga stvoriti lopova, ali…
    No, tu smo gde jesmo, takvi kakvi jesmo, i sve se i dalje okrece.

  5. Mislim da se takva corava i lopovska posla rade na svim poljima od pisanja do muzike ,pa cak i egzaktnih nauka .Jednostavno vam pokvareni ljudi ,ciji ste dojucerasnji saradnik bili pokradu delo. Ubuduce biraj saradnike i prijatelje ,ako imam pravo to da kazem ,a kazem u najboljoj nameri.Lopovi nece dugo ostati neotkriveni, pa im sleduje ono sto sleduje ,sto se da zakljuciti iz tvog posta .Mene takodje brine izneveravanje prijatelja u svakom smislu . Izgleda da je moralni pad gromoglasan ,nazalost ,i zato moramo biti oprezni,iako je meni samoj strasno tesko da ne poverujem prijatelju ,uvek mu pronalazim neke olaksavajuce okolnosti.

  6. Tacno, podsetila si me na nebrojene slucajeve gde sam citala ili cula o zaista tragicnim primerima takvih kradja. Ovo nije bio neko koga sam blisko poznavala, ali zaista nikada ne bih tako nesto ocekivala. I cak mi nije ni neka steta bila nanesena, samo mnogo umeju da bole ta razocarenja u ljude. I svakako, pregura se, i otvrdnemo, ili ne, ali… Bolje bi nam svima bilo bez takvih nauka.
    Cudan je cela ta prica. Tako banalan prestup, a tako veliki pad u sustini.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s