Iza motiva

Motiv nize, na koji sam naisla prebiruci po tekstovima u potrazi za necim sto ce me uciniti neodoljivom ali ne objasnjava mi se razlog iako pridev ‘neodoljiva’ ne ide uz mene i bez peterane samo-kriticnosti, je jedan od mojih omiljenih. U samom tekstu ima vise motiva koji su permanentno prisutni u mom zivotu, ili se periodicno javljaju. Jedan medju njima su tegle sa dzemovima ili slatkom. Od tolike slatkoce me odmah zaboli stomak, jer kolonija uspomena koja mi se nastanila u stomaku – jedna od onih hipijevsko-majka-zemlja-obozavajucih – plete od takvih motiva kosare, kikice deci, i ne znam sta jos, ali plete. I te ispletene tapiserije strasno lice na lepe slike iz mog detinjstva.
Moja majka nije bila nikakva domacica. Nisam ni ja. Ali moja klinka i ja pravimo dzemove svakog leta. Naucila sam od moje strine, koja je fenomenalna domacica. Razlog zasto ih pravimo je da u postmodernom svetu – koji je samo zvucno ime za jednu veliku prazninu + nesnosnu galamu – ja zelim da joj dam, a i sebi, ukus necega sto je zahtevalo vreme i trud, a nema nikakvu narocitu svrhu osim uzivanja. Prvo je moralo da poraste, i na to se strpljivo cekalo nekoliko godina, pa se ubere kad je vreme (iako to rade migrantski radnici s juga kontinenta, jako bedno placeni, cula sam) i onda mi to proberemo, donesemo kuci, operemo, otvaramo svaku vocku pojedinacno, izvadimo kosticu, pa bacimo na gomilu u serpi, ili odmah pojedemo. Taj deo je omiljeni moje klinke, iako nam dzemovi ispadaju sasvim pristojno. Onaj od kajsije nam je vrhunski. Od svih uzaludnih poslova na koje se moze potrositi dan, ovaj spada medju vrlo lepe. Ona moze da nadje neki svoj licni uzaludni posao koji pruza uzivanje kad poraste, ali dobro bi bilo da lici na ovaj.

A motiv o starom gradu u Evropi – pa, klinka i ja idemo u Pariz ovog leta. A pre Pariza cemo ici na Korziku. Tamo cemo sresti jednu moju sestru, koja pamti sto i ja, i dzemove i leta, i ljude, ljude narocito, i provescemo sa njom i njenom porodicom neko vreme uz Mediteran. Rekla sam joj otvoreno: meni treba, a treba i mom detetu iako ona to jos ne zna. Razumela je. Pricale smo, uvek se cini kratko, ali ona meri reci i pazljiva je. Njena majka stari. Nas najstariji ujak je jako bolestan. Obe smo ispale iz materica svojih majki inteligentne, nezavisne i sa kakvim-takvim smislom za prilogadjavanje koji mislim da se ovih dana zove emotivna inteligencija, pri cemu je ona u svemu tome bolja od mene, i kad pricamo uvek se vratimo prici o sreci. Ona, kao lekar, mozda delom zato sto prisustvuje ljudskoj nesreci svakodnevno, ja verovatno zato sto moj karakter pokazuje sve vise sklonosti ka opsesivnom. Posto ne pricamo cesto, odbace se male price, i sve ispadne dosta jasno. Poneti iz detinjstva lepe uspomene, pa neka je i jedna. Vezati se emotivno, ugusiti se od vezivanja, ali imati makaze pri ruci pa seci ako si se vezala na pogresnom mestu i pobeci. Poneti samo lepe uspomene, pa neka je i jedna. I tako dalje. Uvek poneti nesto lepo, pa neka je i samo jedno.

Advertisements

2 thoughts on “Iza motiva

  1. Treba snagu trošiti i na uzaludnosti, ima u njima čari.. ali ne preterivati 😉 Zvuči mi da radiš na emotivnoj inteligenciji svog deteta, a to je plus za obe.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s