Black Grace

Gledam avatare sa desne strane u komentatorskom boksu, i afrodittin cvet mi je povrh glave, atajlino sareno srce na pravom mestu, ispod brade, i zakljucujem da je to jedna vrlo lepa kompozicija.
Ali nisam htela o tome (samo nisam mogla da odolim).

Black grace na novozelandskom slengu opisuje hrabrost i neustrasivost ali ne kao muske atribute. „Black Grace“ je baletska trupa sastavljena od muskih plesaca, koja virtuozno kombinuje maorsko-samoansku tradiciju pacifickih ostrva i moderni senzibilitet. Ali to nije nista; ni pocetak opisa ni dostojan opis. Jedino ih naziv ‘Black Grace“ opisuje. Posto su neopisivi, pokusacu da opisem kako sam se osecala u publici, gledajuci ih sa balkona, u savrsenim formacijama. Konacnost i novi pocetak, eto tako sam se osecala. Konacno sam se rodila u svet na koji je vredelo cekati. I pocela sam da letim. Ne znam da li je bilo letece srce u pitanju, ili neka svetleca buba koja zivi u svakome, ali jedna je izletela iz mene u subotu uvece kad smo Tijana i ja otisle na predstavu za koju smo ocekivale da bude energetican tradicionalni plemenski ples dalekih kultura, a nasle smo se smrznute, u groznici, i kompletno bez reci.

Nista ovo ne valja, ne idu mi opisi danas. Stvar je bas u tome da ne bi smelo da se opisuje. Ali htela bih da kazem svima da je vredelo roditi se da bi se videla onakva umetnost. Publika je opet razocarala, ali je srecom bio mrak i svetlo se drzalo pozornice i muskaraca na njoj koji su znali kojim putem da posalju svoja srca do nas koji smo na njih cekali. Te razmene skoro nikad nisu fer, ali u subotu jeste, bilo je fer da osetim da sve(t) moze da se promeni – ja na to cekam dugo – i oni su to doneli sa tih svojih ostrva u ovaj grad. I ja bih volela da su sva deca u ovom gradu mogla da ih vide, a posle dece i svi odrasli, ali mozda bi oni pali isrpljeni u nekom trenutku, jer nemoguce je nahraniti srcem toliki grad, ali izgledali su voljni da probaju. I zaista ne znam zasto svi decaci ne uce ples od trenutka kad se rode. Kakva je to savremena (ne)kultura koja ne postuje prirodni ritam srca.

Link ce dati malo vise informacija (onaj prvi koji je napisala Karen Campbell dolazi blizu dobrog opisa) a youtube nudi jedan isecak, medjutim to nije nista, zaista nista, i ne moze da se poredi sa iskustvom uzivo.
http://www.pbs.org/blackgrace/

4 thoughts on “Black Grace

  1. U subotu su zavrsili svoju severnoamericku turneju. Ne znam da li idu ikad u Evropu, ali ne treba ih nikako propustiti. Apsolutno garantujem 🙂

  2. За мене је повратак искону увек ослобађајући, када имаш само себе, а они управо делују тако.. тако моћно, тако.. у праву си, неке утиске не треба ни описивати 🙂

  3. Neverovatno je koliko je bilo jednostavno, i iskonsko, a moderno i svevremensko, i… Ono sto je jos fascinantno je uigranost do savrsenstva. Ima tu puno elemenata: koreografija (fantasticna), izvedba (savrsena), harmonicnost sve skupa sa simbolikom koju projektuje i simetrije, cuda…ma, kazem vam, nesto najbolje sto sam u zivotu videla. Transformise obicna ljudska bica.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s