Geometrija budućnosti

Ušla sam u nered njene sobe u potrazi za tašnom koju koristim samo kad putujemo i znam da je ona koristila nedavno a meni bi poslužila tog vikenda… Našla sam je na podu, gomila odeće razbacana okolo bi u nekom pokušaju instalacije instalirala izvestan osećaj smisla, pretpostavljam, ali ja pokušavam da ne gledam. Tašna leži otvorena, izgleda prazna. Otvorim je da ispraznim ako je u njoj nešto zaostalo – i naiđem na paketić prezervativa.

Šokirana i postiđena, gledala sam u narandžasti kvadrat neko vreme – liči na pakovanje za žvake – i nadala se toplom talasu endorfina. Nadala se da neće izneveriti. Sklopila tašnu i izašla iz sobe.

Par dana kasnije: klinka sedi na kauču, ja preko puta sobe na stolici. ‘Želim da porazgovaramo o nečemu,’ počela sam. Njen izraz lica svašta govori, najviše da ne želi da razgovara ni o čemu što počinje tim rečima.

‘U potrazi za tašnom koju koristimo samo kad putujemo, pre neki dan, našla sam je u tvojoj sobi. I u njoj pakovanje prezervativa.’ Zaustila je da kaže nešto, izraz na licu smeša panike i stida, ali ja sam podigla ruku da je zaustavim – molim te, saslušaj me prvo.

‘Odluka da imaš seks je samo tvoja, i ne tiče se nikog drugog. To je tako sada i biće tako uvek.
Ne moraš o tome da pričaš ni sa mnom ni sa bilo kim – ja sam tu kad ti zatrebam, za sve. Uvek.
I neću te pitati.
Pričale smo ranije, učili ste u školi, znaš već – seks je opasan zbog trudnoće i bolesti.
Jednako je opasan zbog predrasuda prema devojkama i ženama koje postoje u društvu. Među drugim devojkama i ženama, među tvojim vršnjacima i odraslim muškarcima. Nepoštovanje prema ženama si već uočila i sama. U tvom uzrastu su tu i spletke, podmetanja…. surovo i bolno, ali to ne menja stvari uopšte – tvoj život je tvoja stvar, i nikome ne duguješ objašnjenja.
Mi smo pričale o mnogim stvarima, možda ne dovoljno o ovome. I trenutak je važan – sada imaš 16 godina.
Praviti izbore je teška stvar. Napravićeš puno pogrešnih, napravićeš i puno dobrih.
Neki ljudi – većina – se oslanjaju na druge ljude za svoje izbore. I kad ne ispadnu kako su se nadali, oni krive druge. To je zgodan izgovor, čak i u mizeriji.
Kad praviš svoje izbore sama, ti dobiješ i nagradu dobrog izbora i kaznu pogrešnog. To je mnogo teško, i zahteva jaku osobu. Ti to jesi.
Sloboda počinje u tvojoj glavi. Da bi bila slobodna, moraš prvo da poseduješ svest o sebi kao slobodnoj osobi.
Slobodu ti niko ne daje. I ako imaš puno para, ili živiš u državi gde su zakoni jednaki za sve – bićeš slobodna jedino ako poseduješ samopoštovanje i samosvest slobodne osobe. Do tebe je.
Ponekad se sloboda i završi u tvojoj glavi. I u najcrnjim okolnostima – koje će te nadam se zaobići u širokom luku – niko ne može da ti oduzme svest o sebi kao slobodnom biću.
Snaga koja leži u tome je velika. A ponekad je nepodnošljiv teret. Ali verovatno i jedina prava vrednost, pored ljubavi, koja postoji u ljudima.
Čuvaj se. I…’ – umorila sam se. Izgubila nit. Rekla sam ono najvažnije. Ali htela sam još nešto, i ne mogu da se setim šta. I otegla sam previše…

Gleda me intenzivno. ‘Hvala, mama,’ šapuće.
Sada se i meni zamaglilo.
‘Nisam,’ rekla je još tiše. ‘Hoću da znaš.’
Samo sam klimnula glavom.
Zagrlile se, stegle da zaboli, rekle jedna drugoj ‘Ily’.

Često razmišljam o slobodi. Celog života.
Mislim da sam tom prilikom (vreme odvijanja pre par nedelja) prvi put zaista spojila nit koja je od moje majke vodila ka meni, i koja postoji između klinke i mene. Mogu da poverujem da je ista takva postojala i kod onih pre nas. Za mene je to uvek bio zov slobode. Toliko dubok i rezonantan da je jednak instinktu. I kad se ponašam civilizovano – što je veći deo vremena – ja sve vreme osećam vibracije tog iskonskog zova.  Nekada sam mislila da je neophodno dešifrovati ga, upakovati, prodati – ipak sam ja dete ovog sveta – ne više. Sada je to zvuk intimnije znan od mog glasa. To sam ja.

Ovako bombastične izjave može izvući samo prilika, ili klinka. Jutros sam je zvala da joj kažem da je danas 8. mart, Medjunarodni Dan Žena, o kome se među narodima ne mari, ili jedva i zna. ‘Javili su na radiju,’ rekla je i nasmejala se. Bilo joj je smešno da je zovem tim povodom.  A meni je bilo drago – da čujem kako se smeje, i da sam je zvala. Biće i njoj nekom prilikom, u budućnosti.

4 thoughts on “Geometrija budućnosti

  1. Zarozah se sasvim! Poruke koje im predajemo, na izgled tako trivijalne su beskrajno važne, suštinski, životno, esencija buduće sreće upravo iz slobode ili neslobode koju odneguju u sebi uz našu pomoć. Ti si divna mama, blago njoj što te ima. Blago vama što se imate. U tvojim rečima prepoznajem osećaj upoznavanja, prepoznavanja i kompletiranja sebe kroz lekcije života koje pokušavamo da prenesemo njima. Hvala 🙂

  2. Mi i dalje ucimo svakdnevno, draga pb, to se ne sme zaboraviti. Oni intenzivno uce od prvog daha, ali proces nikad ne staje.
    I to je dobro. Ume da bude i lepo. A nekad sve suprotno.
    Dobri roditelj… mnogo vazni, ali sto se uticaja tice – drustvo je glavni roditelj.
    Losi roditelji jedino mogu da ga u tome preteknu.
    Steta je sto je tako, neprocenjiva steta, i vidi se na svakom koraku. Ali mi ipak moramo da damo sve svoje najbolje.
    Hvala tebi na ovako inspirisanom komentaru, i na lepim recima. Klinka i ja znamo da smo dobar tim, i postujemo jedna drugu. A ljubav… Ta divna ljubav.

    Veliki pozdrav,

  3. A meni je bilo drago – da čujem kako se smeje, i da sam je zvala. Biće i njoj nekom prilikom, u budućnosti.
    🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s